Pšenica, trava koja hrani 70 odsto stanovništva sveta

Pšenica pripada porodici trava (Poaceae, Gramineae) i ubraja se u najstarije poljoprivredne kulture.

Najvažnija je žitarica za proizvodnju hleba jer se oko 70 odsto stanovništva sveta hrani pšeničnim hlebom.

Uz kukuruz i pirinač, čini trio najdominantnijih žitarica globalno, kazuju podaci Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija FAO-a. Poznato je da se najpre uzgajala na Bliskom istoku negde oko 10.000 godina pre nove ere, da bi se kasnije proširila na Egipat, Kinu i kod nas u Evropu.

Deset najvećih proizvođača 

Bila je simbol plodnosti i bogatstva u mnogim kulturama. U starom Egiptu korićtena je kao valuta, a u mnogim mitologijama predstavlja simbol života i ciklusa obnove.

Popis deset najvećih proizvođača pšenice na svetu predvodi Kina, Evropska unija je drugoplasirana na ovom spisku, dok je na trećem mestu Indija. Slede Rusija, SAD, Kanada, Pakistan, Australija, Ukrajina i Turska.

Prema podacima servisa Statista, nemačke onlajn platforme specijalizovane za prikupljanje i vizualizaciju podataka, u 2023. godini Kina je proizvela 136.590.000 tona, EU 133.650.000t, a Indija 110.554.000t.

Globalno se godišnje zaseje između 215 i 225 miliona hektara ove važne ratarske kulture, što pšenicu čini najraširenijom poljoprivrednom kulturom na svetu, gledajući površine. Ukupna proizvodnja varira, ali u proseku iznosi između 750 i 800 miliona tona godišnje, zavisno od vremenskih uslova, tehnološkog napretka i regionalnih varijacija u prinosima.

Kada bismo ovu brojku podelili sa osam milijardi, koliko otprilike ima stanovnika na planeti, dolazimo do prosečne proizvodnje od oko 94 kilograma godišnje po osobi.

Podaci sugerišu da se širom globusa u jednoj godini pšenicom zaseje površina koja čini oko 52 odsto površine svih EU zemalja zajedno!

FAO navodi kako joj je dobar komercijalni prinos od šest do devet tona po hektaru uz 10 do 13 odsto vlage.

Međutim, svetski rekord drži britanski proizvođač Tim Lamiman koji je 2022. godine imao prinos ozime pšenice od 17,96 tona po hektaru! To je ipak redak slučaj, jer se ciljalo na rekord koristeći poseban agronomski program uz primenu posebnog sistema prihrane useva.

Prema izveštaju FAO-a, najveći izvoznik pšenice je Rusija koja je u 2023. godini izvezla 48 miliona tona, dok je najveći uvoznik Egipat, koji je iste te godine uvezao 12 miliona tona ove žitarice.

U 2024. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je proizvela 2.900.000 tona pšenice. Kada je reč o regionu, prema podacima Državnog zavoda za statistiku, Hrvatska je proizvela 840.000 tona pšenice, a u Bosni i Hercegovini - Federacija BiH je proizvela 80.181 t pšenice, stoji u izveštaju Federalnog zavoda za statistiku BiH (za Republiku Srpsku precizni podaci još nisu objavljeni).

Manje je poznato da su se u istoriji vodili ratovi zbog pšenice. Kao osnovna žitarica bila je ključna za ishranu vojske i od velike važnosti za opstanak stanovništva, ali i privrede u celini. 

Za vreme Rimskog Carstva, vojne operacije vođene su oko kontrole područja koja su proizvodila pšenicu, posebno u Egiptu, koji je bio važan izvor ove poljoprivredne kulture za antički Rim.

Prilagodljiva kultura s više hiljada sorti 

Uzgoj je raširen gotovo po celom svetu zahvaljujući njenoj sposobnosti prilagođivanja različitim klimatskim i zemljišnim uslovima.

U globalnoj proizvodnji pšenice ozima čini približno okvirno dve trećine, dok prestali udeo nosi jara, a razmer svakako varira zavisno od regiona uzgoja. Ozima se više uzgaja u područjima s blažim zimama i gde je moguće zasejati je u jesen kako bi se iskoristila vlaga iz zimskih  padavina (npr. Evropa, Rusija, Ukrajina, SAD). Jara je češća u hladnijim regionima s kratkim vegetacijskim periodima (npr. Kanada, severni delovi SAD-a, Kazahstan).

Na svetu postoji više hiljada sorti pšenice, a najvažnije su dve: Triticum aestivum, koja se naziva obična ili meka, te tvrda Triticum durum. Tvrda se prvenstveno upotrebljava za proizvodnju testenine, a meka za hleb, peciva, kolače.

^{*Naslovna fotografija: Martina Pavlović, Shutterstock/artistdesign.13}