Puni ambari su ratarska banka!

Berba i žetva kukuruza na 80.000 hektara u srednjem Banatu u punom je jeku. Prinos je šarenolik i iznosi od 2 do 5,5 tona po hektaru. Iako su ratari ovaj posao počeli dve sedmice ranije nego prošle godine, skidanje ovog useva sa njiva neće se završiti brzo. Razlozi za to su mnogobrojni.

Suša nije jedini krivac za umanjene prinose

Različito vreme setve, agrotehnika, zemljište, hibridi i različita količina padavina za različita područja, faktori su koji utiču na završetak berbe, odnosno žetve naše najzastupljenije ratarske kulture. Dakle, reč različito je ključna za ovu proizvodnu godinu.

"Uzroci koji su uslovili veliko variranje u prinosu ne mogu se pripisati isključivo vremenskim uslovima. Osnovni i glavni uzrok lošijeg prinosa je setva kukuruza na njivama lošijeg kvaliteta zemljišta. Da li je primenjena kompletna agrotehnika ili se na njoj štedelo, sledeći je bitan momenat. Ne smeju se zaboraviti ni količina hraniva, količina padavina i nega i zaštita useva. Rokovi setve imali su takođe značajan uticaj", objašnjava Zorica Rajačić, savetodavka PSS Zrenjanin.

Najveće smanjenje prinosa zabeleženo je na višim terenima, peskovitom, slatinastom zemljištu, terenima na kojima je ležala voda i na onima na kojima je setva obavljena kasno, tokom maja meseca.

"Kada je reč o usevima koji su odoleli suši može se reći da je rod dobar, posebno kada se u obzir uzme loš raspored padavina tokom vegetacije. Iskustvo je pokazalo da proizvođači više računa moraju da povedu o izboru useva posebno kada se oni seju na zemljištu lošijeg kvaliteta. Ne treba po svaku cenu sejati kukuruz i svesno rizikovati proizvodnju", dodala je Rajačić.

Stručnjaci kažu da ukoliko se ratari ipak odluče za setvu kukuruza na neadekvatnom zemljištu za ovu žitaricu, prednost treba dati hibridima koji su dali dobre rezultate u takvim regionima gajenja.

Potvrđeni rekorderi i ove godine imaju dobre prinose

Koliko je pravilan odabir hibrida važan pokazala je sa svim svojim karakteristikama upravo ova proizvodna godina. Kasnije grupe zrenja donele su dobre rezultate što se videlo i na oglednoj njivi Stevana Grubačkog. Ovaj poljoprivrednik iz Zrenjanina odlučio se za semenski kukuruz NS seme, brend novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Ove godine Stevan je praktikovao dvopolje, pšenicu i kukuruz. Kukuruz je zasejao na 70 hektara i odlučio se za šest novosadskih hibrida.

"Kvalitetno seme zahteva i kompletnu agrotehniku. Ali, tu valja napomenuti da se ona razlikuje u zavisnosti od toga da li je njiva u vlasništvu ili u zakupu. Veliki problemi nastaju na zakupljenom državnom poljoprivrednom zemljištu jer je zakup parcele na godinu dana. Tada ne možemo da u potpunosti primenimo agrotehniku. Takav je slučaj i na ovoj oglednoj njivi. Kada sam je prošle godine zakupio parcela je bila izuzetno zakorovljena, sirak je bio visine oko dva metra. Prvo sam sve to morao da tarupam, pa da tanjiram i na kraju da orem. Tada je došla dilema koji hibrid posejati. Stručnjaci su mi preporučili ultrahibride", kaže Grubački.

Ovaj domaćin, prošlogodišnji rekorder u proizvodnji kukuruza, zadovoljan je i ovogodišnjim prinosom, iako je on za 30 do 40 odsto manji nego lane. Rod od sedam tona po hektaru skladišti u silose i čeka bolju cenu.

Seme je na početku svega

Miroslav Vukov iz Zrenjanina obrađuje 40 hektara zemlje. Polovina je u vlasništvu, a ostatak je zakupljena zemlja. Kod ovog ratara zastupljeno je tropolje, na 20 ha je pšenica, a po 10 ha rezervisano je za suncokret i za kukuruz. I ovaj proizvođač se opredelio za seme domaće kuće i kako kaže, zastupljene su bile sve grupe zrenja: FAO 400, FAO 500 i FAO 600. Na ovakav izbor se odlučuje tradicionalno, jer je svaka proizvodna godina specifična i uvek neki hibrid rodi manje, ali zato drugi donese veći rod.

"Žetvu kukuruza sam završio, ostala mi je jedna parcela na kojoj je kukuruz kokičar. Sav prinos koji je prilično neujednačen, od 15 do 55 meteri po katastarskom jutru, sam uskladištio u silos. Na ovako različit rod uticale su neujednačene količine padavina posebno u avgustu, kao i kvalitet zemljišta. Na svakoj parceli primenio sam istu agrotehniku. Ove godine sam primenio gušći sklop i pogrešio sam. Prošle godine sam imao ređi sklop, no kako je godina bila kišna, opet sam pogrešio“, kaže Vukov.

Ovaj poljoprivrednik bez nauke ne zasniva proizvodnju. Stoga redovno radi analizu zemljišta. Ove godine rezultati analize su pokazali da je prisutna razlika između količine fosfora i kalijuma. Na nekim njivama količina fosfora je bila pet, a na drugim 55 miligrama na 100 grama. Ista situacija je bila i sa kalijumom, od sedam do 50 miligrama. Shodno tome, parcele je prihranjivao u skladu sa savetima stručnjaka.

Rod dobar - cena se čeka

"Sve u svemu zadovoljan sam prinosom, ali trenutnom cenom nisam. Čekam da ona bude najmanje 20 dinara za kilogram. I tada ću biti na nuli, jer su troškovi proizvodnje u mom gazdinstvu 120.000 dinara po hektaru. Prosečan prinos kod mene je šest tona po hektaru i kada se podvuče crta cena od 20 din/kg znači da sam na nuli, sve ispod nje uz navedeni prinos je čist gubitak“, objašnjava ovaj domaćin.

Skladištenje kukuruza ove godine plaća se od 0,7 do jedan odsto od lagerovane količine.

Šta kaže statistika?

Agrometeorološka situacija nije prijala našoj najrasprostranjeninoj žitarici, slažu se svi, i stručnjaci i ratari. Uprkos činjenici da su mnogi faktori doprineli smanjenju prinosa, akcenat se ipak stavlja na nedovoljno vlage u zemljištu.

"Tokom zime imali smo više padavina u odnosu na višegodišnje proseke, ali kako je vegetacioni period odmicao količina vlage je postajala deficitarna. Ako analiziramo april, maj, jun i jul vidi se da je količina vlage u srednjem Banatu bila oko 87 mm. Prosečne količine padavina u ta četiri meseca su od 220 do 240 mm. Posebno su bili problematični jun (6-7 litara kiše po kvadratnom metru) i jul (12-13 litara po kvadratnom metru). U periodu nalivanja zrna kada je kukuruzu bila najpotrebnija vlaga imali smo jako malo padavina. Ako se količina padavina stavi u korelaciju sa temperaturama vazduha koje su u pomenuta dva meseca bila za tri do četiri stepena iznad višegodišnjeg proseka, neminovno je drastično umanjenje roda", kaže Vasa Banč, koordinator NS semena za srednji Banat.

Prinosi kukuruza na oglednim poljima ove renomirane domaće semenske kuće su od šest do osam tona po hektaru. Vlaga je bila od 14 do 19 odsto i to kada je reč o FAO 600 i FAO 700 grupi zrenja. Naravno, reč je oglednim poljima. Očekivani prinosi u srednjem Banatu su od pet do 7 tona po hektaru, ali ima parcela na kojima će oni biti znatno veći posebno u nekim mikroklimatima gde je bilo sasvim dovoljno kiše.