• Uspešan poljoprivrednik
  • 24.04.2019. 10:00
  • Pomoravski okrug, Despotovac

Radiša Radisavljević rekorder u ratarstvu: Od poljoprivrede može dobro da se živi

Radiša Radisavljević već desetak godina uredno vodi knjigu polja gde su popisane sve parcele, primenjena agrotehnika, količina padavina, prinosi i sve što je važno. Njegovo gazdinstvo je lider gazdinstvo Poljoprivredne savetodavne stručne službe iz Jagodine.

Foto: Jelena Lukić
  • 384
  • 67
  • 0

Radiša Radisavljević (48) iz Medveđe kod Despotovca je jedan od rekordera u ratarskoj proizvodnji, pre svega u proizvodnji suncokreta i kukuruza, u Pomoravskom okrugu i Srbiji. Njegovo poljoprivredno gazdinstvo je primer da od poljoprivrede može dobro da se živi ali uz mnogo rada, dobru organizaciju, uz primenu svih agrotehničkih mera i savete stručnjaka.

Radiša na 65 hektara zemlje uzgaja pre svega kukuruz i suncokret, a zatim pšenicu, lucerku, soju i druge žitarice. U domaćinstvu su njegov otac Jovan, brat Staniša, supruga Vesna i sinovi Stefan i Aleksandar. U poslovima pomažu i deca kada  završe svoje školske obaveze. Tome su ih naučili otac i stric koji su takođe kao deca pomagali svojim roditeljima u njivi.

Važna saradnja sa poljoprivrednim stručnjacima

Radiša je poslednjih desetak godina, skoro svake godine bio proglašen za rekordera u prinosu kukuruza, pšenice, suncokreta raznih semenskih kuća i instituta.

Radiša kaže da je poljoprivreda njihova porodična tradicija, te da svoje sinove savetuje da se rad i red isplate. Cela porodica se dogovara šta će i koliko da seju pa će tako ove godine biti po 20 hektara pod kukuruzom i suncokretom, pet hektara pod pšenicom, tri pod sojom.

Radisavljevići imaju najviše zemlje pod suncokretom u Pomoravskom okrugu. Imaju mašinu za hladno ceđenje suncokretovog ulja i proizvode oko 300 litara mesečno, uglavnom za svoje potrebe ali i za prodaju. Litar hladno ceđenog ulja košta 200 dinara. Od 100 kilograma suncokretovih semenki može se dobiti oko 20kg čistog isfiltriranog ulja i 65kg suncokretove sačme koja se koristi za ishranu stoke.

Radiša Radisavljević već desetak godina uredno vodi knjigu polja 

Radiša zadnjih deset godina uredno vodi knjigu polja. "Tu su mi popisane sve parcele, primenjena agrotehnika, količina padavina, prinosi i sve što je važno. Moje gazdinstvo je lider gazdinstvo Poljoprivredne savetodavne stručne službe iz Jagodine i faden gazdinstvo. Oni koji žele ozbiljno da se bave poljoprivredom moraju da sarađuju sa stručnjacima i da usavršavaju svoja znanja. Ja ništa ne preduzimam dok se ne konsultujem sa stručnjacima iz poljoprivrednih službi, a pročitao sam i na hiljade stranica literature", kaže Radiša koji redovno posećuje sajmove i stručna predavanja, a njegove njive su često ogledna polja raznih semenskih kuća.

Radiša: Bitno prilagođavanje strogim zahtevima tržišta 

Ovaj uspešan poljoprivrednik kaže da se prilagođava strogim zahtevima tržišta. Žali se da su cene pojedinih kultura veoma niske, ali i da je nerealno očekivati da će svake godine biti visoke cene. Zahvaljujući dobroj proceni, Radisavljevići nisu svu pšenicu prodali nakon žetve već su uskladištili osam vagona.

"Pšenica je bila 12, a sada se prodaje za 20 dinara. Da nismo ostavili žito i sada ga prodali bili bi na gubitku, a 2004. godine smo izgubili tri dinara kada smo sačekali. Sve zavisi od berze. Sada u Evropi nema žita i zato je skočila cena", kaže Radisavljević.

Radisavljevići imaju svu potrebnu mehanizaciju, pa tako za utovar žita koriste pužni transporter, odnosno spiralu koja vagon od 10.000 kilograma napuni za sat vremena. Imaju i pet traktora, tri kombajna, kao i sve potrebne priključne mašine.

Vodenica potočara stara 200 godina

Porodica Radisavljević ima u svom vlasništvu i vodenicu potočaru staru oko 200 godina. To je trenutno jedina vodenica na reci Resavi u ovom selu koja radi, od šest koliko ih je bilo nekada. Brat Staniša je zadužen za vodenicu.

"Naš čukundeda je napravio tu vodenicu i po njemu se zove Garina vodenica. Kompletna konstrukcija vodenice je od drveta. Sve je autentično i ništa nije menjano osim crepa na krovu. Od tri kamena, dva rade. Na jednom meljemo žito, raž, ječam, heljdu i ovas, a na drugom kukuruz - beli, žuti i crveni. Najviše se melje u decembru, januaru i februaru kada su Božić, slave i seoske zavetine. Tada sameljemo oko 2.000 kilograma. Za dva i po sata se samelje 50kg i to je hladno mlevenje. Dolaze nam ljudi iz Jagodine, Ćuprije, Velike Plane, Kragujevca", kaže Staniša.

Trenutno jedina vodenica na reci Resavi u ovom selu koja radi, od šest koliko ih je bilo nekada

Uslužno mlevenje naplaćuju 15 dinara po kilogramu, a kilo kukuruznog brašna 60 dinara. "Sećam se priča baba Rade koja je tada, pre Drugog svetskog rata, po celu noć mlela u vodenici. Ona je preko dana radila u njivi, noću mlela naš kukuruz, a danju vodenicu davala pod ujam. Mi deca smo joj pomagali da kruni kukuruz, a ona nam je za uzvrat davala bombone," seća se Staniša.

Na pitanje, da li su i za njihovu vodenicu vezane priče o vampirima, Staniša sa osmehom kaže da je jedini vampir u vodenici sam vodeničar jer mora da radi po celu noć i to uz sveću.


Foto prilog


Tagovi

Proizvodnja suncokreta Proizvodnja kukuruza Uzgoj pšenice Uzgoj lucerke Uzgoj soje Radiša Radisavljević


Autorka

Jelena Lukić

Jelena Lukić

Diplomirani novinar. Novinarstvom se bavi od 2001.godine. Cilj joj je da predstavi uspešne ljude koji se bave poljoprivredom.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi