• Tržište žitarica
  • 18.05.2018. 08:00

Rast proizvodnje žitarica u Srbiji ne prati rast izvoza

Rad na logistici, ulaganje u infrastrukturu i otvaranje tržišta Turske, Egipta, Kine i Indonezije, potrebni su za veći izvoz žitarica iz Srbije, rečeno je na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Pogledajte koliki rod se očekuje ove godine.

Foto: UN FAO
  • 720
  • 53
  • 0

Proizvodnja žitarica i uljarica u Srbiji može ubrzano da se razvija, ukoliko se obezbede nova tržišta, kao što su Egipat, Turska i Indonezija, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimovć na tradicionalnom Danu žitara na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Tom prilikom je rekao i da će prvi kontigent suncokretovog ulja krenuti ka Turskoj već sredinom jula, ranije nego što to Sporazum o slobodnoj trgovini sa ovom državom predviđa. 

"Na samitu Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana razgovaraće se sa predstavnicima Egipta i Kine o otvaranju tržišta. Osim toga, bitno nam je i ulaganje u infrastrukturu, jer je rečni prevoz čak devet puta jefitniji. Luke su jedan od ključnih problema, koje bi trebalo da rešavamo. Kada je reč o ledu na rekama, ledolomci će biti u našem vlasništvu sledeće godine", rekao je Nedimović.

Rast proizvodnje ne prati rast izvoza

Miloš Milovanović, koordinator FAO i EBRD projekata u Srbiji rekao je da rast proizvodnje i prinosa, koji je u prethodnih 10 godina iznosio između 26% i 34% u zavisnosti od kulture, nije praćen rastom izvoza, koji je za isti period iznosio samo 5%. Dodao je i da su skladišni kapaciteti u tom periodu duplirani i iznose osam miliona tona, ali i da je problem da se u jeku sezone primi sva roba. 

Na osnovu cena iz septembra 2017. godine, mesečna cena skladištenja u Srbiji iznosi 1,5 €/t za pšenicu, 1,41 €/t za kukutuz i 4,15 €/t za soju. Silos u Bogojevu se koristi isključivo za izvoz, sa kapacitetom 30.000 tona.

"Problemi sa kojima se suočavamo su u vezi sa opremljenošću, institucionalnim i pravnim okvirom. Moramo da radimo na logistici, a posebno na rečnoj infrastrukturi, jer tri četvrtine žita u Srbiji putuje ovim putem. Železnica se koristi svega 6%", rekao je Milovanović i dodao da je neophodno raditi na harmonizaciji fitosanitarnih procedura, kao i posvetiti pažnju klasifikaciji žitarica

Ukrajinska proizvodnja žitarica "eksplodirala"

Vasil (Vasyl) Hovhera iz Evropske banke za obnovu i razvoj Ukrajine objasnio je da je ova zemlja imala ogromna ulaganja u infrastrukturu, a da je to rezultovalo izvozom od 43,9 miliona tona, od proizvodnje koja iznosi  66 miliona tona. Dok su 2000. godine jedva bili dovoljni sami sebi, 2016. je proizvodnja pšenice porasla za 155%, dok je kukuruz "eksplodirao" sa 630%. Proizvodnja je sa 1,3 miliona tona žitarica porasla na 43,9 miliona tona. 

Miloš
Miloš Mladenović govori o problemima koje je potrebno rešiti u proizvodnji žitarica

49 članica proizvode na 980.000 hektara

Direktor Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković potvrdio je važnost otvaranja tržišta i slobodne trgovine, a posebno je naglasio da 49 članica ovog udruženja imaju proizvodnju na 980.000 hektara. "Poslednje tri godine naše članice ostvaruju tri miliona tona izvoza godišnje. Izvoz, kada je reč o poljoprivredi, porastao je za 11,41%, odnosno 3,2 milijarde dolara, dok je uvoz porastao za 13,47%, odnosno 1,6 milijardi dolara", rekao je Saković.

Očekivani rod 2018. godine

 

Zasejane površine (ha)

Prosečan prinos (t/ha)

Očekivani rod (t)

Mogući izvoz (t)

Pšenica

675.000

4.56

3.078.000

1.500.000

Kukuruz

900.000

6.00

5.400.000

1.500.000

Uljana repica

50.000

3.74

187.000

154.000

Soja

220.000

2.65

583.000

153.000

Suncokret

245.000

2.95

722.000

230.000


Tagovi

Branislav Nedimović Miloš Milovanović Vasil (Vasyl) Hovhera Vukosav Saković Tržište žitarica Sporazum o slobodnoj trgovini Dan žitara FAO EBRD


Autorka

Aleksandra Kekić

Više [+]

Urednik portala, diplomirani novinar i ljubitelj prirode. Omiljena izreka: Ko sme taj može, ko ne zna za strah, taj ide napred.