Ratar Jan Vika: "Grad mi je potukao sedam hektara suncokreta, prinos šarenolik"

Kombajni su već uveliko na našim poljima i vredno kose suncokret. U regionu srednjeg Banata, ove godine je ovom uljaricom zasejano približno oko 45.000 hektara što je najveća površina pod suncokretom u čitavoj Srbiji. Prema rečima agronoma Zorice Rajačić iz PSS Zrenjanjin, prosečan prinos se procenjuje na oko 2 do 4 t/ha, u zavisnosti od uslova na svakoj parceli.

"Primena agrotehničkih mera u optimalnim vremenskim okvirima, visoke temperature u periodu cvetanja, nedostak padavina kao i sam tip zemljišta gde je posejan su kumulativno uticali na izuzetno velike razlike u prinosima", kaže naša sagovornica napominjući da je jun bio bez kapi kiše.

Grad mu potukao 7 ha

Da rod ove uljarice toliko varira potvrđuju i sami proizvođači. Jan Vika iz Padine nedaleko od Pančeva je mladi poljoprivrednik koji sa svojim ocem Jankom obrađuje svoju zemlju i onu koju uzimaju u zakup. Imaju svoju mehanizaciju i korisnici su subvencija za poljoprivrednike, a ove godine su suncokretom zasejali oko 50 hektara - oko 15 ha su njihove površine, dok preostalu zemlju uzimaju u zakup.

"Nekih sedam hektara mi je potukao grad početkom leta zato što nisu bile ispaljene protivgradne rakete. Na pitanje koji je razlog tome, iz Radarske protivgradne stanice Samoš, sela pored Padine, dobili smo objašnjenje da je čovek koji je za to bio zadužen na osnovu svog iskustva 'procenio da ne treba'. Naravno, ja nisam jedini koji je oštećen", započinje priču on za Agroklub.

Prosečan prinos oko 2.300 kg/ha

Nakon oluje, kaže, biljkama nije bilo spasa, a prinos je takoreći desetkovan. Na gradom "potučenim" površinama, kako kaže naš sagovornik, požnjeo je oko1.300 kg/ha dok je na neoštećenim parcelama taj iznos bio veći i požnjeo je oko 2.700 kg/ha. Kada sve sračuna, prosečan prinos suncokreta u gazdinstvu Vika iznosi oko 2.300 kg/ha.

"Jedan hektar su desetkovli insekti, takozvani makazar čiji roj je, hvala Bogu, sljuštio samo tu jednu parcelu. Tri puta sam tu njivu presejavao istom kulturom, međutim, kada sam video da mu nema spasa posle trećeg puta sam ga ostavio."

Kako dodaje, osim spomenutih šteta nisu imali daljih problema i rodom suncokreta su generalno zadovoljni. Ipak, dosta semenki je bilo prazno, a pretpostavlja da su vrućine uzrok tome.

"Pokošeni suncokret je imao oko tri do četiri odsto nečistoća, a prodat je lokalnom otkupljivaču", kaže ovaj ratar koji je na svoja polja ove godine zasejao nekoliko različitih sorti, te je delom i zbog toga prinos suncokreta bio tako "šarenolik".

Površine pod suncokretom sve veće. Žetva je počela, a kakvi su prinosi?

Kaže da je to ove godine bila dobra ideja, ali sve više se vodi mišlju da prestane sa setvom ove uljarice, jer su i ove godine jedva izašli na "pozitivnu nulu".

Što se tiče otkupne cene, prema izveštaju sa Produktne berze od prošle nedelje, zaključen je jedan berzanski ugovor za suncokret po ceni od 56,24 din/kg (480 eur/t) bez PDV-a. Prema podacima iz 2015. godine suncokrtetom je bilo posejano 166.192 hektara, dok su 2025. godine zasejane površine porasle na 290.000 hektara. Prosečan prinos u 2019. godini iznosio je 3,3 tona po hektaru, dok je 2022. i 2024. godine bio nešto niži, 2,6 tona.