Površine pod suncokretom sve veće. Žetva je počela, a kakvi su prinosi?

Suncokret je jedna od najvažnijih industrijskih biljaka u svetu i kod nas. Odličan je izvor jestivog ulja koji čini osnovu prehrambene industrije, dok se nus proizvodi prerade koriste kao stočna hrana bogata proteinima. Visoka tržišna potražnja i stabilna proizvodnja čine je profitabilnom ratarskom kulturom.

Dr Siniša Jocić iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže da su površine pod suncokretom u svetu pod konstantnim blagim rastom. U 2024. godini iznosile su 30 miliona hektara sa prosečnim prinosom od 1,9 tona po hektaru. Najveći proizvođači su Rusija, Ukrajina i Argentina, dok Srbija spada u manje proizvođače, ali je među vodećim zemljama kada su u pitanju prinosi po hektaru.

"Površine pod suncokretom u Srbiji prate svetski trend i nalaze se u stalnom porastu poslednjih deset godina", ističe on i dodaje da je glavno područje gajenja ove uljarice Vojvodina.

Zahvaljujući klimatskim promenama sve više se gaji i u drugim delovima Srbije, naročito u istočnom delu na teritoriji Negotina, Zaječara, Bora i Majdanpeka, kao i u Mačvi, Šumadiji i Pomoravlju.

Zasejano 290.000 hektara

Prema podacima iz 2015. godine posejano je 166.192 hektara, dok su 2025. godine zasejane površine porasle na 290.000 hektara. Prosečan prinos u 2019. godini iznosio je 3,3 tona po hektaru, dok je 2022. i 2024. godine bio nešto niži, 2,6 tona.

S obzirom na to da je suncokret biljka toplih i umerenih klimata, relativno dobro podnosi sušu zbog dubokog korenovog sistema koji se pruža od dva do tri metra. Najbolje uspeva na dubokim, strukturnim i plodnim zemljištima, ali mu ne odgovaraju kisela, plitka i zaslanjena zemljišta. Takođe, ne podnosi monokulturu, a u plodoredu se vraća tek posle četiri do pet godina, što se u praksi baš i ne poštuje. Između ostalog, potrebno je obezbediti i optimalne uslove ishrane.

"Proizvođači često štede na đubrenju, jer suncokret može da uspe i sa minimalnim hranivima. Međutim, oni koji žele stabilne i visoke prinose (3,5 do 4 tone) moraju da obezbede punu i potpunu ishranu suncokreta", upozorava ovaj stručnjak.

Koje su kritične faze?

Kako dalje napominje, ova ratarska kultura je tolerantna na sušu, ali ipak ima kritične faze razvoja u pogledu potreba za vodom.

"Prvi kritičan period je faza nicanja i početnog rasta kada je potrebna umerena vlaga u zemljištu radi ravnomernog i brzog nicanja kako bi se ostvario optimalni sklop biljaka po hektaru."

Uglavnom je, tokom ove godine, kaže on, bilo dovoljno vlage u tom periodu, ali su ozbiljna narušavanja sklopa nastala kao posledica štete od insekata i divljači.

Drugi kritičan period, dodaje ovaj stručnjak, je od butonizacije preko cvetanja i oplodnje do nalivanja zrna, to jest 20 dana pre cvetanja i 20 dana nakon cvetanja. U ovom periodu, optimalna količina padavina treba da bude između 100 i 120 mm. U suprotnom, suša izaziva smanjenu oplodnju, abortiranje cvetova, pogotovo u centralnom delu glavice, potom i sitnije seme i smanjeni sadržaj ulja, što dovodi do pada kvantiteta i kvaliteta proizvodnje.

"U 2025. godini smo imali nekoliko toplotnih i sušnih talasa tokom juna i jula meseca, jedino je krajem juna došlo do padavina i pada temperature", kaže Jocić.

Kakvi su dosadašnji rezultati žetve?

Jedan deo površina pod suncokretom koji je zasejan na lošijim zemljištima, sa minimumom hraniva, bez poštovanja plodoreda, setvom pre optimalnog roka i sa ranim hibridima, pojašnjava on, je već dospeo za žetvu. Rezultati kod ovakve proizvodnje su loši i kreću se oko 1 tona po hektaru.

"Kod ovakve situacije period suše se poklopio sa kritičnim fazama u razvoju, od butonizacije do nalivanja zrna. Na sreću, najveći deo površina je dobio padavine u tim fazama, a kao posledica toga došlo je do produženja vegetacionog perioda", ističe naš sagovornik i dodaje da duži vegetacioni period znači i veći prinos, pa se na tim parcelama očekuje 2,5 tona, pa čak i više, dok će se žetva obaviti krajem avgusta-početkom septembra meseca.

Glamočić: Podbacio jedino kukuruz, ali biće ga dovoljno

Suncokret je i ove proizvodne godine pokazao da je tolerantniji na sušu od drugih ratarskih kultura koje se tradicionalno gaje kod nas, ali se, prema rečima stručnjaka mora i njemu pomoći da izdrži sušne periode.

"Potrebno je birati hibride koji su tolerantniji na sušne uslove, a to su uglavnom hibridi domaće selekcije. Takođe, neophodno je primeniti sve agrotehničke mere u optimalnom momentu, od obrade zemljišta, đubrenja, setve i plodoreda. Ukoliko se sve ove mere ispoštuju, mogu se ostvariti i optimalni prinosi, a površine će sigurno nastaviti da se povećavaju", zaključuje.