Ratari očajni: Prinos soje negde jedva 100 kg po jutru, gubici ogromni

Soja je ovog leta najteže podnela tropske temperature i dugotrajnu sušu. Ratari se ne mogu pohvaliti dobrim prinosima i već sada se pitaju: da li se isplati sejati je na proleće? Uloženo je mnogo, ali se nazire ogromna šteta.

Ove godine ratarsi su krenuli da žanju soju znatno ranije od prethodnih godina. Od setve do danas nije bilo puno kiše, pogotovo poslednja dva meseca. Zbog nedostatka vlage i visokih temperatura biljke su odbacivale cvet i manji je broj mahuna.  

To ukazuje samo na jedno: rod će biti znatno umanjen u odnosu na ranije godine.

Prinosi od 100 do 1.400 kg

Žetva u Vojvodini je u punom jeku, dok je u delovima Srema i Mačvi slabijeg intenziteta, kaže nam rukovodilac Odeljenja za leguminoze Instituta za ratartvo i povrtarstvo Novi Sad dr Vuk Đorđević.

"Prinosi su šarenoliki, od 100 kg do 1.200 ili 1.400 po jutru, a u Mačvi gde je bilo padavina prinos je bolji. Tokom jula i avgusta gotovo da i nije bilo padavina, danima su temperature bile  tropske. Rezultat je teška i veoma nepovoljna proizvodna godina", rekao nam je dr Đorđević napominjujući da se ova godina nadovezala na prethodnu što teško pada ratarima i imaće velikog uticaja na setvu naredne godine.

Kako je objasnio, ratari koji su soju navodnjavali nisu rešili probleme u potpunosti.

"Stres usled visoke temperature i nedostatak vlage bio je zaista veliki. Navodnjavanjem se biljka rashlađivala, ali su i dalje ostale visoke temperature i navodnjavanje nije dalo pravi efekat", navodi naš sagovornik dodajući da je cena goriva visoka što je samo povećalo troškove proizvodnje.

Žetva nikad ranija, prinosi nikad lošiji

Poljoprivredni proizvođač Dragan Kopanja iz Mladenova kaže da je u ataru ovog sela soja zastupljena na čak 70 odsto površina. Oni koji su praktikovali ranu setvu imali su bolji prinos, ali usevi koji se skidaju ovih dana su zaista loši.

"Na dosta parcela beleži se rezultat od 200 do 800 kilograma po jutru i tu je kvalitet zrna jako loš", kaže ovaj poljoprivrednik napominjujući da ne pamti da je žetva u ataru Mladenova počela krajem jula i dala ovako niske rezultate.

Proizvođači soje razočarani: Potpuno je podbacila, nema kiše koja će je spasiti

Ratar Filip Ćosić iz Ravnog Sela kod Vrbasa kaže da još nije počeo žetvu, ali je obilaskom parcela video da ne može da se nada dobrom prinosu, baš kao i drugi ratari.

"Imam 20 hektara soje, ali prinos po jutru neće biti veći od 800 kilograma. To mi je jasan znak da dobro razmislim da li ću je narednog proleća uopšte sejati", razočaran je ovaj mladi poljoprivrednik.

On i uslužno kosi na području Bačke Palanke gde je, kako kaže, prinos od 500 do 800 kilograma po jutru.

"U proizvodnju sam uložio sve po redu, od semena do dobre agrotehnike, a finansijskog rezultata nema." 

Negde nema šta ni da se pokosi

Treba napomenuti da ima parcela soje gde neće biti šta da se kosi, neće biti potrebe da kombajn ulazi u soju te će ratari biti u minusu do 700 evra.

Proizvođač Janko Durgala iz Pivnica završo je žetvu i kaže da je imao 1.300 kilograma po jutru.

"Potrudio sam se, sve sam odradio, dobro prihranio usev, ali nije bilo dovoljno padavina. Kvalitet zrna je loš, soja je sitna, neujednačena i smežurana. Sa ovim prinosom i po ovim cenama ipak sam u minusu", priča nam on.

Nove, otpornije sorte?

Činjenica je da se ove godine ratari neće moći pohvaliti dobrim prinosima, a ono što je neminovnost jeste prilagođavanje klimatskim promenama. Kako nam je objasnio dr Đorđević, u cilju borbe protiv ekstremnih uslova i ono na čemu se u Institutu intenzivno radi, jeste stvaranje novog sortimenta soje.

"Stvaramo nove sorte koje su otpornije na novonastale vremenske uslove. Poseduju stepen tolerancije na sušu, ali ni od tih sorti ne možemo očekivati da bez kapi kiše daju odličan rod", kaže naš sagovornik.

Jaka letnja suša: Ekstremna pojava ili nova normalnost u Srbiji?

Kako dodaje, trude se da proizvođačima pruže neku sigurnost da će njihova proizvodnja biti profitabilna koliko god je to moguće.

"Plodnost zemljišta jedan od bitnih faktora za uspešnu proizvodnju. Na siromašnim zemljištima  nema šanse za dobar prinos i treba raditi na povećanju organske materije u zemljištu, više humusa u zemljištu garantuje bolji prinos", zaključuje ovaj stručnjak. 

Soja je ove godine u Srbiji posejana na oko 215.000 hektara. To je povećanje u odnosu na prošlu godinu, kada je pod ovom kulturom bilo 203.000 hektara.

_{Naslovna fotografija:AK grafika/Rada Milišić}