• Zakup državne zemlje ostaje problem
  • 09.11.2016. 16:00

Ratari razočarani Zakonom o zemljištu

Zakon o poljoprivrednom zemljištu usvojen je krajem prošle godine kojim je Ministartvo poljoprivrede najavilo početak oštre borba protiv uzurpatora državnog zemljišta. Prema nekim procenama, u predhodnom periodu u Srbiji se na hiljade hektara državnog poljoprivrednog zemljišta obrađivalo nelegalno, bez zakupa. Poljoprivrednici su učestvovali u izradi ovog zakona čime su i njihova očekivanja bila velika. Ali, nisu zadovoljni onim što se na kraju u tom aktu našlo.

  • 1.022
  • 92
  • 0

Najveća primedba poljoprivrednika iz srednjeg Banata na Zakon o poljoprivrednom zemljištu odnosi se na mogućnost koju Zakon pruža investitoru, da uzme u zakup čak 30 odsto državnih oranica u jednoj katastarskoj opštini. To je regulisano članom 64 aktuelnog Zakona. Paori iz Srednjeg Banata smatraju da je to uništavanje poljoprivrednika i da će na taj način izgubiti svoja radna mesta, jer investitori neće zaposliti onoliko ljudi koliko je trenutno uposleno u obradi državnih njiva.

"Stalno čujemo da su Srbiji potrebna mala i srednja poljoprivredna gazdinstva i da su ovo potezi koji će ih unaprediti. Ne mislimo tako. Mi, porodična gazdinstva ne možemo da se pojavimo kao investitori jer to mogu da urade samo pravna lica. To znači da nas teraju da i mi moramo da budemo pravna lica i tako steknemo pravo da učestvujemo u zakupu", mišljenja je Predrag Arsić iz Udruženja poljoprivrednika "Ratari Itebeja" iz Srpskog Itebeja.

Poljoprivrednici su jedinstvenog mišljenja i da se poljoprivreda uređuje podzakonskim aktima uz postojeći Zakon. "Naime, Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji je usvojen, kasnije je obesmišljen uredbama Vlade Srbije. Nemamo nikakvu zaštitu od velikih vlasnika poljoprivrednog zemljišta i njihovih farmi. Oni još uvek imaju pravo da uzimaju u zakup zemljište po pravu prečeg, po uslovnom grlu. Zakon kaže da grlo mora da bude teško najmanje 550 kg da bi vlasnik dobio jedan hektar i da će im zemljište koje imaju u vlasništvu odbijati od prvenstva prečeg zakupa po uslovnom grlu. To se nije desilo ove, a bojim se da se neće desiti ni naredne godine", kaže Dragan Kleut, predsednik Udruženja poljoprivrednika iz Stajićeva.

Ko će obrađivati banatske oranice?

Predrag Arsić je mišljenja da će zbog velikih investitora, uz ratare bez zemlje ostati i lokalni stočari, jer će njima biti oduzeta državna zemlja koju imaju u svojim katastarskim opštinama. "U mojoj Opštini Žitište, problem oko prava prečeg zakupa stočara, prave živinari. Za 10.000 pilića dobiće 70 ha. Ali, oni zapravo rade uslužni tov. To znači da dobijaju pile, hranu, veterinarsku zaštitu, a njihovo je samo da to pile uhrane i isporuče. Na osnovu uzgoja pilića sada i oni imaju pravo prečeg kod zakupa državne zemlje, a oni to isto zemljište daju u podzakup drugima. To je teško dokazati, ali u svakom selu se zna ko šta radi. Usvojen Zakon o poljoprivrednom zemljištu je trebao da poboljša položaj malih i srednjih poljoprivrednika, ali zapravo je došlo do pogoršanja" kaže Arsić.

Poljoprivrednici nezadovoljni primenom Zakona

Predrag Arsić napominje i da se Zakon ne primenjuje u celosti, a kao primer navodi da je u Opštini Žitište prvobitno bio raspisan konkurs za dokazivanje prava prečeg zakupa po starom zakonu.

"Posle nedelju dana objavili su drugi javni poziv po kojem su za dokaz prava prečeg zakupa, farme morale da ispune najstrože odredbe, posebno kada je reč o fitosanitarnim uslovima. Po tim uslovima možda čak niko ne bi ni ostvario pravo prečeg zakupa. Sedam dana nakon toga stigao je i treći dopis, po kojem su fitosanitarni uslovi ublaženi i to do te mere da gotovo stočari mogu da drže slobodno svinje ili u običnim oborima. Potrebno je samo da životinje imaju markice za obeležavanje i to je dovoljno da se ispune uslovi za dobijanje zemljišta u zakup po pravu prečeg", objašnjava Arsić.

Isto mišljene deli i poljoprivrednik Dragan Kleut iz Stajićeva. I dalje su na snazi neke odredbe predhodnog zakona, kako kaže Kleut, a donose se i uredbe kojima se ta oblast uređuje. "Imamo situaciju da je bivša resorna ministarka rekla da su uzurpirane na hiljade hektara državne poljoprivredne zemlje. Od te izjave prošlo je više od pola godine, a nismo videli da je uhvaćen ni jedan uzurpator. A ako i jeste, verovatno ima i povlastice jer je doneta uredba po kojoj uzurpatori mogu da se legalizuju i da plate manju cenu zakupa od one koju mi legalno plaćamo prilikom licitacije", kaže Kleut.

Koliko je uzurpirano državne zemlje?

U Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine kažu da je uzurpatore državnog zemljišta teško identifikovati ali, Zakon je dao prve efekte iako na tim poslovima radi svega petnestak inspektora. Koliko je tačno površina uzurpirano znaće se na završetku agroekonomske godine. Do sada je popisano više bespravnih korisnika nego lane.

"Ako bi sve opštine sprovodile postupak zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u skladu sa rokovima i zakonom propisanom procedurom bilo bi manje uzurpacija. To je i bio cilj donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Glavni preduslov za relizaciju postupka davanja u zakup i prvi pozitivan efekat vidi se u tome da su 144 jedinica lokalne samouprave dobile saglasnost za Godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u predviđenom roku. Ako se uzme u obzir činjenica koliko je opština donelo Godišnji program i imajući u vidu da je veliki broj njih do sada i sproveo postupak licitacije, efekat je za sada, više nego odličan. Novac od zakupa moraće namenski da se troši, odnosno da se koristi isključivo za mere zaštite i uređenja poljoprivrednog zemljišta. U to spada i uređenje atarskih puteva, komasacija i slično. Najveću korist treba da imaju poljoprivrednici kako bi se na što racionalniji i ekonimičniji način bavili svojom delatnošću", navode u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.

U Zrenjaninu licitacija početkom decembra

Na području Grada Zrenjanina poljoprivrednicima je na raspolaganju 21.500 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta. Odsek za poljoprivredu i ruralni razvoj u zrenjaninskoj lokalnoj samoupravi početak javnog nadmetanja za zakup državnih oranica najavljuje za prve dane decembra. Trenutno je u toku prikupljanje dokmentacije za zakup po pravu prečeg. Predviđa se da će ratarima, nakon dodele zemljišta stočarima i vlasnicima zalivnih sistema, za licitaciju preostati od 14.000 do 15.000 hektara.

Članovi zrenjaninskog Udruženja poljoprivrednika koje okuplja i udruženja iz seoskih sredina, kažu da će o efektima Zakona o poljoprivrednom zemljištu moći da se priča tek nakon licitacije, a ona je dodatni problem za primarne proizvođače jer njive u zakup dobijaju na godinu dana.

"Kad skinemo usev, mi ne znamo da li ćemo i naredne godine raditi tu zemlju. Ona ostaje zaparložena. Svake godine kod nas se licitacije održavaju u novembru ili kasnije. Dok ratarima iz resornog ministarstva stigne rešenje o zakupu zemljišta, uhvatiće nas i januar. Tada ne možemo da posejemo žito, a stalno sejati okopavine, kukuruz i suncokret, nije dobro", zaključio je Kleut.

Da li je zemljišni maksimum najbolje rešenje?

Ograničavanje veličine poseda koji gazdinstvo može da obrađuje moglo bi da bude dobro rešenje, smatraju poljoprivrednici iz srednjeg Banata.

"Zapravo treba napraviti novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu i to tako da se spreče velike kompanije i stranci da uzimaju zemljište u zakup. Treba preduzeti meru kojoj su pribegle sve uređene evropske zemlje. Ta mera se zove zemljišni maksimum. U našoj poljoprivredi, problemi su sve veći i veći od kada je sprovedena privatizacija društvenih poljoprivrednih preduzeća. Svedoci smo da veliki postaju sve veći i da tu kraja nema. Neprirodno je da pojedinci poseduju toliko velike površine obradivog zemljišta. Reč je zapravo o prostoj formulaciji da kada u jednom poslu imate izuzetno velike kompanije koje poseduju velike površine zemljišta, one vremenom počinju da utiču na kompletna dešavanja na tržištu. A apetiti kapitala nikada ne staju, oni su sve veći i veći", složili su se poljoprivrednici iz zrenjaninskih i žitištanskih udruženja.

Da problemi postoje, slažu se i država i poljoprivrednici. Da uzurpacija državnog poljoprivrednog zemljišta svima šteti, takođe su saglasni. Jabuka razdora je deo Zakona koji se odnosi na investicije. I dok država tvrdi da se podsticanjem investicija jedino može uvesti red i povećati konkurentnost i unapređenje proizvodnje, poljoprivrednici, ponuđena zakonska rešenja ne vide kao zmajac razvoja, već kao nešto što ih uništava. Za sada ne mogu da se usaglase koja rešenja bi zadovoljila obe strane. Možda su ključne reči više kompromisa i boljih dijaloga.


Foto prilog


Tagovi

Zakon o poljoprivrednom zemljištu Porodična gazdinstva Predrag Arsić Ratari Itebeja Dragan Kleut Pravo prečeg zakupa Ministarstvo poljoprivrede


Autorka

Jasna Bajšanski

Više [+]

Jasna Bajšanski, Zrenjanin

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Da probamo i ovo-paprika u senfu :D