Ratarstvom i stočarstvom zaokružio proizvodnju

Bačkopalanački poljoprivredni proizvođač Mita Plavšić ovih dana sprema se za predstojeću setvu. Obrađuje 180 hektara sejući kukuruz, soju, lucerku i pšenicu, a s obzirom na to da se bavi stočarstvom, ove kulture uglavnom koristi za ishranu stoke te kako kaže, vrlo malo pretekne za prodaju.

Stočarstvom je počeo da se bavi početkom devedesetih godina, kada je imao pet krava koje je držao u manjem objektu u dvorištu porodične kuće, a danas, nakon dvadeset pet godina upornoga rada i velikih ulaganja, ima farmu u kojoj trenutno ima oko 260 grla stoke od kojih je 130 muznih krava.

Na farmi danononćno

"Posla u poljoprivredi je uvek bilo, a najviše za one koji se uporedo bave ratarstvom i stočarstvom. Na farmi sam danonoćno, uglavnom radim sam, ali pomažu mi i članovi porodice, a u sezoni angažujem i dodatnu radnu snagu. Posedujem osam aparata za mužu, a dnevno isporučujem 1.900 do 2.200 litara mleka, ali se trudim da povećam mlečnost krava. Ranije sam držao i bikove u tovu, ali ta proizvodnja nije bila rentabilna pa sam odustao", kaže Plavšić.

Kursne razlike - kamen spoticanja

Kada komentariše cenu mleka i premiju, kaže da bi to bilo solidno ukoliko bi evro mirovao. "Upravo je kretanje ove valute jedan od velikih problema u našoj poljoprivredi, dok je u okruženju sitacija povoljnija. Kupio sam na kredit objekat za farmu 2008. godine kada je evro bio 87 dinara, a kada sam isplatio zadnju ratu evro smo računali po 123 dinara. Sedam godina sam otplaćivao kredit i kursna razlika me je skupo koštala, ali je to bio jedini način da kupim objekat", kaže ovaj domaćin napominjujući da je pre nekoliko godina kupio silo kombajn u Poljskoj od jednog poljoprivrednog proizvođača, ali je tamo mašinu platio u njihovoj domaćoj valuti koja je stabilnija te prodavac nije imao potrebu da uzima evre.

Subvencije su, kako napominje Plavšić, ove godine znatno smanjene te imaju mali značaj za poljoprivrednike s obzirom na to da prikupljanje dokumentacije i overe ugovora koštaju, a i gubljenje vremena pred šalterima u samom jeku sezone poljoprivrednicima ne ide na ruku. "Subvencije po umatičenoj kravi su već godinama iste i iznose 25.000 dinara, ali su veliki troškovi vođenja knjigovodstva za umatičenja tako da gotovo polovina ovih subvencija ide na troškove", kaže Plavšić.

Od mlečnog govedarstva se može živeti

Plavšić ima gotovo svu neophodnu mehanizaciju, jer obrađuje veliku površinu zemlje, snažne traktore, plugove obrtače, silo kombajn i ostale priključne mašine. "Od mlečnog govedarstva se može živeti, ali ovaj vid proizvodnje zahteva stalna ulaganja i veliki rad u ratarstvu. Moram obezbediti dovoljno kvalitetne hrane, a to znači da moram obrađivati velike površine. Sam pravim silažu i koncentrat i to je veliki i odgovoran posao. I tako iz dana u dan, bez odmora i praznika, svakodnevno moram biti na farmi i kontrolisati poslove", napominje Plavšić.

Agrotehnika se mora ispoštovati

Setvenu strukturu je napravio i sada će nabavljati repromaterijal. "Kada pogledam cene mineralnog đubriva, semenskog materijala i goriva, vidim da će i ovogodišnja setva biti skupa, a osim toga, cene žitarica su trenutno na berzi veoma niske, a znamo da su mnogi poljoprivrednici lagerovali pšenicu, kukuruz i soju da bi ih prodali sada i isfinansirali velike troškove setve. Agrotehnika se mora ispoštovati. Ja ću deo repromaterijala nabaviti sopstvenim sredstvima, a deo ću od ovdašnjih zadruga sa kojima sarađujem godinama uzeti na zaduženje. Bojim se samo da se ne ponovi sušna godina i upropasti nam sav trud i ulaganja", kaže na kraju Plavšić nadajući se da će narednih godina u ovom obimu sačuvati ratarsku i stočarsku proizvodnju.

Foto:bigstockphotos.com;Taina Sohlman