Revitalizacija hmeljarstva - cilj ili san?

Ovih dana u toku je berba hmelja u Bačkom Petrovcu. Ova tradicija duga je 250 godina.  Samo u ovoj opštini, sredinom prošlom veka, pod ovom kulturom bilo je 1.300 hektara, a danas samo 20 hektara. DOO Petrovec, jedini proizvođači hmelja u Srbiji, ima u planu da proizvodnju proširi na stotinu hektara.

"Nekadašnju slavu nećemo verovatno nikada dostići, ali bar možemo da se približimo. Država bi trebalo da nam pomogne i da obezbedi kupce. Što je najbitnije, imamo ljude koji znaju da rade sa hmeljom, što je jako teško naučiti, imamo tehnologiju, kao i agronomiju i doktore hmeljarstva, tako da je plasman pitanje broj jedan", kaže za RTS direktor Rastislav Struhar.

Revitalizacija hmeljarstva

Proizvodnja hmelja u našoj zemlji u jednom momentu gotovo je iščezla. Razlog je globalizacija pivarstva, smatra dr Jan Kisgeci: "Veliki pivari donesli su svoj hmelj i mi smo tu stali. Kada su kupili naše pivare, izgubili smo tržište".

Međutim, od hmeljarstva se nije odustalo. U Pokrajinskom sekreterijatu za poljoprivredu već su uradili prve korake u revitalizaciji ove proizvodnje. Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, pozvao je sve proizvođače da podignu zasade, koje će Pokrajina sufinansirati: "Podsticaji idu i do 70% za mlade poljoprivrednike i za žene koje se bave poljoprivredom. Što se sadnica tiče, mogu preko republičkog ministarstva da ostvare subvencije za nabavku".

Koliko košta hmeljarnik?

Za podizanje jednog hektara pod hmeljem, potrebno je obezbediti oko 50.000 evra. Neophodan je i kombajn za preradu, čija se cena kreće i do pola miliona evra. Za sušaru treba izdvojiti još 150.000 evra. Ono što ohrabruje je da je cena hmelja na evropskom tržištu izuzetno povoljna - za jedan kilogram ugovorene proizvodnje plaća se 10 evra, a u sušnim godinama i pet puta više.