Pretraživanje tekstova
Direkcija za robne rezerve objavila je obaveštenje o kupovini dodatnih količina merkantilnog kukuruza, a rok za realizaciju kupovine kukuruza po Zaključku Vlade je do 5. decembra 2020. godine.
Na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu i Zaključka Vlade od 19.11.2020. godine, Republička direkcija za robne rezerve, obaviće kupovinu dodatne količine do 27.272.727 kg merkantilnog kukuruza roda 2020. godine, domaćeg porekla, po ceni od 22,00 din/kg (u cenu uračunat PDV), navodi se u saopštenju.
Podsetimo, nedavno je Direkcija otkupljivala nešto više od 23.000 tona merkantilnog kukuruza ovogodišnjeg roda po istoj ceni.
Robne rezerve kupuju merkantilni kukuruz po ceni od 22 dinara
Direkcija će kupovati merkantilni kukuruz od:
Prijave za prodaju ovog kukuruza koje su pristigle na e-mail adresu: otkup@rdrr.gov.rs od zainteresovanih registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, pravnih lica i ovlašćenih skladištara Direkcije, počev od 13. oktobra ove godine, važeće su i Direkcija će ih uzeti u obzir, istaknuto je u saopštenju.
Rok za realizaciju kupovine kukuruza po Zaključku Vlade je do 5. decembra 2020. godine.
Za sve informacije možete se obratiti Direkciji, na brojeve telefona: 011/32-39-052-725, 3235-364, 3240-509, 32-38-997 u Beogradu i 021/452-774 i 021/528-911, u Novom Sadu.
Tagovi
Direkcija za robne rezerve Merkantilni kukuruz Kupovina kukuruza Cena kukuruza Prijava
Autorka
Više [+]
Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...
Trenutno nema komentara. Budi prvi i komentariši!
Poljoprivreda je ove godine među najlošijim đacima kada je reč o doprinosu ukupnom privrednom rastu. Kao jedan od glavnih razloga navodi se izrazita suša tokom leta, kojoj je i prethodne dve godine pripisana najveća odgovornost za loše rezu... Više [+]
Poljoprivreda je ove godine među najlošijim đacima kada je reč o doprinosu ukupnom privrednom rastu. Kao jedan od glavnih razloga navodi se izrazita suša tokom leta, kojoj je i prethodne dve godine pripisana najveća odgovornost za loše rezultate u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Prema izveštaju Ministarstva poljoprivrede, ova privredna grana je i 2023. podbacila u većini ekonomskih pokazatelja. Doduše, poljoprivredna proizvodnja prošle godine je porasla za 8,7%, ali sa prilično niske osnovice u 2022. godini. Rast je ostvaren zahvaljujući povećanju biljne proizvodnje za oko 15%, koje je uspelo da nadoknadi smanjenje u stočarskoj proizvodnji od skoro pet odsto. Posmatrano po sektorima, rastu biljne proizvodnje najviše je doprinelo povećanje proizvodnje žitarica, naročito proizvodnje kukuruza od bezmalo 55%. Kada je reč o povrću, po visini prinosa prednjačili su krompir i pasulj. Nasuprot tome, voće je podbacilo. Bez obzira na povećanje površina pod voćem u 2023. godini, pad prinosa smanjio je godišnju proizvodnju za preko 16%, na 1,26 miliona tona. Stočarska proizvodnja nastavila je da se smanjuje i tokom 2023. godine. Ionako desetkovan stočni fond, prošle godine je postao još siromašniji. #biljnaproizvodnja #stocarstvo