• Sastrica
  • 22.11.2018. 16:15

Sastrica - nekada prva biljka, a danas zaboravljena

Sastrica je bila prva gajena biljna vrsta u Evropi, poreklom sa Balkana. Danas je u potpunosti potisnuta sa naših njiva.

Foto: Dalibor Živanov
  • 616
  • 35
  • 0

Sastrica (Lathyrus sativus L.) je jednogodišnja biljna vrsta iz familije leguminoza (Fabaceae). U narodnu je poznata i pod imenima kao što su hercegovački grah, jari grah, sekirica, plavi grašak i indijski grašak. Prema arheobotaničkim nalazima, ova biljna vrsta se prvo počela uzgajati na Balkanskom poluostrvu odakle se kasnije raširila po Evropi, Indiji, Aziji, i Bliskom Istoku. Takođe, se veruje da je sastrica bila prva gajena biljna vrsta u Evropi. Iako se sastrica nekada gajila na širem području Balkanskog poluostrva, danas je ova biljna vrsta u potpunosti potisnuta sa naših njiva.

Seme sastrice jestivo je samo u manjim količinama

U zavisnosti od varijeteta, boja cveta varira i može biti bela, svetlo plava, roze, crvena ili ljubičasta. Zbog svoje prelepe boje cveta, sastrica zauzima značajno mesto prilikom ukrašavanja bašti, okućnica i vrtova u različitim delovima sveta.

Seme sastrice je relativno krupno, veličine od 4 mm do 8 mm, nepravilnog oblika. U zavisnosti od boje cveta, semenjača je jednobojna sa ili bez mramorastih pega. Seme je jestivo samo u manjim količinama i ne treba ga konzumirati svakodnevno zbog visokog sadržaja neurotoksina ODAP. Usled stalne i obilne konzumacije sirovog semena ili čistog brašna može doći do trovanja i pojave latirizma - bolesti koja izaziva paralizu donjih ekstremiteta usled oštećenja kičmene moždine i nervnih vlakana, kako kod ljudi tako i kod domaćih životinja.

Dobro uspeva na siromašnim i glinovitim zemljištima

Sastrica dobro uspeva na siromašnim i glinovitim zemljištima, a takođe dobro podnosi alkalna i zaslanjena zemljišta. Koren sastrice je razgranat i u zavisnosti od tipa zemljišta dopire do dubine od 50 cm do 70 cm. Zahvaljujući dobro razvijenom korenovom sistemu, sastrica je jedna od retkih biljnih vrsta koja dobro podnosi sušu. Uspešno se može gajiti u svim područijma, od ravničarskih pa do brdsko-planinskih, sve do nadmorske visine od 1.200 m, i u rejonima sa prosečnom količinom padavina od 400 mm do 650 mm.

Sastica ima kratak vegetacioni period od 75 do 120 dana. Nakog skidanja sastrice, zemljište ostaje rastresito i bogato azotom. U zemljištu ostaje 30 kg do 50 kg čistog azota za naredni usev, te je stoga pogodna kao predusev pre svega za strna žita, kukuruz i uljanu repicu.

Setva sastrice i prinos

Za proizvodnju semena ili zelene mase, setvena norma se kreće od 140 kg/ha do 200 kg/ha (u zavisnosti od mase 1.000 semena). Setva se obavlja na međurednim rastojanju od 10-15 cm, pri dubini od 3 cm do 5 cm. Ako se sastrica gaji kao ukrasna biljka onda se setva obavlja kućično sa tri do četiri semenke, uz potporu.

Sastrica se može gajiti kao čist usev ili u smeši sa strnim žitima, od koje se dobija kvalitetna kabasta stočna hrana. Prinos zelene mase varira u zavisnosti od setvene norme i kreće se od 25 t/ha do 30 t/ha, a prinos sena od 5 t/ha do 9 t/ha. Sadržaj proteina u zelenoj masi se kreće od 14% do 30%, a u senu od 12% do 22%.

Prinos semena može biti od 600 kg/ha do 1,7 t/ha.

Dodatak u ishrani ljudi i domaćih životinja

Seme sastrice je veoma bogato proteinima (25%-32%), mineralima (K, P, Ca, Mg, Zn, Fe) i amino kiselinama (glutaminskom i asparaginskom kiselinom, histidin, leucin, izoleucin, valin). Zbog visokog sadržaja minerala i amino kiselina preporučuje se kao kvalitetan dodatak u ishrani ljudi i domaćih životinja.

U ljudskoj ishrani se može koristiti kao dodatak salatama, varivo i u obliku brašna koje se u veoma malim količinama meša sa drugim vrstama brašna. U Portugalu se svake godine održava Festival posvećen sastrici u mestu Alvajazere (Alvaiázere) na kome se izlažu svi proizvodi dobijeni od sastice među kojima je i veoma cenjeni liker od ove vrste.


Tagovi

Sastrica Lathyrus sativus Seme sastrice Setva sastrice Sastrica u ljudskoj ishrani Kabasta hrana Seno


Autor

Dalibor Živanov

Više [+]

Dalibor je doktor agronomije, sa dugogodišnjim iskustvom u poljoprivredi. Zaljubljenik je u prirodu i fotografiju.