• Srednjobanatski okrug
  • 21.07.2017. 12:00

Šećerna repa još uvek odoleva suši

Ako se u obzir uzmu vremenski uslovi šećerna repa je još uvek u dobroj kondiciji. Ne može se reći u odličnoj, ali u dobroj jeste. Ipak, uticaji suše i visoke temperature vazduha svakako će se odraziti na prinos. Ako uskoro ne bude bilo ozbiljnijih padavina i digestija se dovodi u pitanje.

Foto: Jasna Bajšanski
  • 822
  • 70
  • 0

Šećernoj repi u ovom trenutku nedostaje minimum 150 litara vode jer je zima bila suva, sa manjkom padavina od stotinak litara. Tokom vegetacije beleži se nedostatak vlage od još 100 litara. Srećna okolnost je ta što je u početku vegetacije, u aprilu odmah nakon nicanja, koren duboko otišao u zemlju. Čak do 2,5 metra.

"Očigledno je da se šećerna repa iz dubljih slojeva snabdeva vodom. Jedino što je loše ovog trenutka, na državnom zemljištu koje je obrađivano u januaru, pa čak i u februaru, mnogi ratari su posejali šećernu repu. Tu je ovaj usev u najlošijem stanju, jer na tim njivama ima još manje vlage, velike su grudve, odnosno loša je struktura zemljišta, a ni đubrenje nije urađeno kako treba. Ilustracije radi, na mnogim ovim njivama zemljište uopšte nije pokriveno listom, nisu sklopljeni redovi, odnosno providi se zemlja", kaže Ilija Bjelić iz zrenjaninske Poljoprivredne stručne službe.

Gde nama vlage, nema ni cerkospore

Naš sagovornik kaže da je jedina pozitivna strana ove priče sa stanovišta zaštite od bolesti, u prvom redu cerkospore. Na pomenutim njivama provetravanje je bolje i nema pegavosti lista. Neki proizvođači, koji su repu zasejali u atarima sela koji su dobili više kiše, već drugi put prskaju protiv ove bolesti. U atarima gde je bilo manje padavina, uopšte nije bilo potrebe za tretiranjem useva.

Cercospora beticola ili pegavost lista jedan je od najštetnijih patogena lista šećerne repe. Bolest je veoma rasprostranjena u oblastima gde se ovaj usev gaji i može prouzrokovati velike gubitke prinosa ukoliko se tretmani ne urade pravilno. U našim uslovima, bolest se obično javlja krajem juna i tokom prve dekade jula. Bolest se redovno javlja u 2/3 oblasti u celom svetu u kojima se gaji šećerna repa.

Šećernoj repi nedostaje minimum 150 litara vode

Ukoliko se usev adekvatno ne zaštiti, prisustvo lisnih patogena će izazvati smanjenje intenziteta fotosinteze. Ono prouzrokuje smanjenja prinosa i sadržaja šćera u korenu repe. Osim toga, može delovati na tehnološki kvalitet, jer zaraza utiče na transport hranljivih materija i nečistoća, natrijuma, kalijuma, aminokiselina, što dovodi do blokade transporta od korena do lista.

Cerkospora dvostruko deluje na prinos i kvalitet. Prvo dolazi do smanjenja lisne površine što je bitno za proces fotosinteze. Lisna masa se smanjuje zbog progresivnog povećanja nekrotičnih pega na listu, što dovodi do sušenja lista. Biljka će reagovati na gubitak lista naknadnim formiranjem novog lišća, odnosno, doći će do retrovegetacije. Ova pojava dovodi do dodatnih gubitaka prinosa, koji su važniji od onih uzrokovanih nekrotičnim pegama. U slučaju jače zaraze cerkosporom, digestija može da se smanji od jedan do četiri procenta.

Suša i toplota vode do truleži korena

Suša i visoke temperature vazduha mogu loše da se odraze na ovaj usev u drugoj polovini jula i u avgustu. Obično se u takvim vremenskim uslovima javlja mnogo truleži.

"U prvi mah čini se da je reč o jednom do dva procenta, ali jako brzo se dođe do 20-30 odsto, pa čak i više od toga. Trule repe su potpuno beskorisne i ne samo da umanjuju prinos, već su proizvođači dužni da ove biljke ručno izdvoje. U suprotnom neće naići na prijem u šećeranama. Misilim da će loše tek da dođe. Naravno, ništa od crnih prognoza se neće ostvariti ako nekoliko dobrih kiša padne. Jer repa, za razliku od svih drugih useva, ima otvoren rast. To znači da ne prekida sa rastom ukoliko su temperatura vazduha i vlažnost zemljišta povoljni. To ne važi za druge okopavine", objašnjava Bjelić.

Suša ne povećava digestiju

Iako postoji verovanje da velika suša koristi šećernoj repi u smislu povećanja digestije, to nije tačno. Jako velika količina padavina, kao i jako mala količina, smanjuju digestiju, tvrdi naš sagovornik i napominje:

"Drugim rečima, potrebna je optimalna količina vlage da se dobije najveća digestija. Još smo daleko od početka nekog intenzivnog nakupljanja šećera. Ono će se dogoditi sredinom avgusta. Potrebno je da u tom periodu u šećernoj repi nema bolesti, da je sačuvana lisna masa, kao i da ima dovoljno padavina kako bi došlo do stvaranja šećera i njegovog premeštanja u koren. Dakle, najvažniji period tek predstoji, avgust i septembar. Suša će se svakako negativno odraziti na prinos. Ako ostanu ovakvi vremenski uslovi onda će i sadržaj sećera biti mali. Ne treba zaboraviti, prinos šećera je proizvod prinosa korena i sadržaja šećera. Koji god od ova dva parametra omane, javljaju se loši rezultati".

Prosečno od 50 do 55 tona po hektaru

Prosečan rod šećerne repe u srednjem Banatu u poslednjih pet godina bio je između 50 i 55 tona po hektaru. Ove godine pod slatkim korenom je oko 3.000 hektara. To je bezmalo 1.000 ha više nego lane. Proizvođači šećerne repe su prethodnih godina ostvarivali lepe prinose i zaradu. Iz tog razloga mnogi ratari su ove godine kraljicu ratarskih kultura sejali čak i na parcelama koje ne mogu dati dobar rezultat, poput pomenutih državnih njiva.

Foto: Jasna Bajšanski


Povezana biljna vrsta

Šećerna repa

Šećerna repa

Sinonim: - | Engleski naziv: Sugar beet | Latinski naziv: Beta vulgaris var. saccharifera

Šećerna repa je industrijska biljka koja se gaji za proizvodnju šećera, zbog visoke koncentracije saharoze u njenom zadebljanom korenu. Iz šećerne repe se dobije 16% svetske... Pročitaj više »

Foto prilog


Tagovi

Srenjobanatski okrug Šećerna repa Odoleva suši Voda Manjak padavina Vegetacija PSS Zrenjanin Ilija Bjelić Koren Vlaga Cerkospora Pegavost lista šećerne repe Gubitak prinosa Tehnološki kvalitet Hranljive materije Trulež korena Digestija


Autorka

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski, Zrenjanin

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi