Šećerna repa podbacila do 80 odsto, trune u zemlji, da li je na pomolu poskupljenje?

Ove je godine prema procenama ratara i stručnjaka rod kukuruza podbacio 50, soje 70, a šećerne repe i 80 odsto. Apokaliptične slike njiva pod ovom kraljicom ratarskih kultura dolaze iz Hrvatske, iz Vukovarsko-srijemske i Osječko-baranjske županije. Tu se poljoprivrednici pitaju isplati li se uopšte vaditi je, jer koren nije imao dovoljno vode da bi se razvijao, list je suv, kiša nije pala dva jeseca, a pritom je temperatura bila iznad 33, a u pojedinim periodima i do 40°C. 

Koren nema ni 50 grama

Drago Perij ovu ratarsku kulturu uzgaja više od 40 godina, a u prilogu emisije Plodovi zemlje kaže kako ovako nešto ne pamti.

"Svaka je trebala imati kilu i po do dve, a nema 50 grama, nema ništa u njoj. Šta smo mi proizveli od sveg našeg truda", očajno zaključuje ovaj poljoprivrednik iz Vrbanje

Poljoprivrednica Miluška Besek iz Soljana kaže da je proizvodnja do 15. jula bila idealna i obećavala barem osam vagona po hektaru, da bi danas, kada treba da je vade, bila potpuno bolesna, trula i bez šećera.

"Upitno je uopšte ulaziti s vadilicom, nemoguće ju je povaditi", izjavila je protekle nedelje pre ovih obilnih kiša koje repu neće spasiti, a što nam je potvrdio i profesor dr  Bojan Stipešević s Fakulteta agrobiotehničkih nauka u Osijeku. 

Čak i ona koja je ostala zdrava, podbacila je u težini i loše je digestije. 

Dodatni problem - repa u zemlji

A sve je krenulo gotovo idealno. Posejana je na vreme, nikla kako treba, sklopovi idealni, bilo je dovoljno kiše, a onda je u sedmom mesecu krenula suša. Osim toga, neke njive je čak dva puta pogodio i grad.

Pritom, treba napomenuti, ulaganja u ovu kulturu su ogromna. Đuka Golubčić iz Bošnjaka precizira da su uložili 2.200 do 2.600 evra po hektaru. Naime, godina je zbog korova bila specifična.

"Imali smo sedam špricanja radi korova i dva zbog bolesti, a onda je došao kobni led. Kasnije se nije ni isplatilo ići u njivu", komentarisao je on dodajući da uprskos svoj agrotehnici, ona trune na poljima i da bez obzira na kišu koja je došla prekasno, od repe neće biti ništa. 

Proizvođači šećerne repe: Prinosi drastično smanjeni, zbog truleži rod završava na deponiji

Osim što su na gubitku, veliki je problem i to što slatki koren ostaje u zemlji, povećava kiselost zemljišta i ugrožava setvu useva koji treba da dođe na njeno mesto. 

Ratari smatraju da je s vađenjem trebalo započeti već kada je krenula kampanja i da sada već dolazi do retrovegetacije. Ne smeju da je zaoru zbog povećanja kiselosti zemlje, a uložiti u njeno vađenje bi im dodatno povećalo već ogromne troškove.

"Računamo na Sladoranu i državu", složno poručuju. 

Kako će se naplatiti šteta? 

Gost emisije bio je Željko Zadro, predsednik Uprave Hrvatske industrije šećera (HIŠ) koji kaže da su štete ogromne, nikad viđene.

"U dve županije šteta je više od 80 odsto, gotovo sva repa je neuslovna", kaže on dodajući da su ove godine krenuli s nikad ranijom preradom, umesto oko 15. septembra, ona je započela već 20. avgusta.

"Do danas smo preradili gotovo 100.000 t šećerne repe. U normalnim uslovima bi trebali dobiti 14.000 tona šećera, a mi smo dobili nešto manje od 7.000", izjavio je dodajući da su njihovi kooperanti izgubili ogroman novac, jer su i ulaganja po hektaru bila ogromna.

"A mi pritom proizvodimo šećer duplo skuplje nego u normalnim godinama jer su svi drugi troškovi isti", tvrdi Zadro. 

Kaže kako su već uputili zahtev resornom ministarstvu kako bi se aktivirala EU krizna sredstva. Ono što traže je da se barem polovina ulaganja po hektaru, a koja iznose oko 2.600 eura isplati kroz štetu.

"Ono što mi kao šećerana možemo da uradimo, obavezu koju kooperanti imaju prema nama, razvući kroz tri, četiri godine kako bi ublažili ovu situaciju", Zadrino je rešenje. 

Šta u narednim godinama? 

Ipak, kako podstaći ratare da nakon ovako velikih gubitaka i dogodine, kao i u vremenu koje će uslediti seju šećernu repu, pitanje je na koje Zadro odgovara kako treba primenjivati tehnike i tehnologije koje se koriste u Italiji i Španiji. To znači ranu setvu u januaru s preuzimanjem rizika od izmrzavanja od strane šećerane, kretanje u kampanju prerade u vreme vršidbe pšenice, dakle početkom sedmog meseca. 

"Kada smo radili uzorkovanje 7. jula, imali smo prosečan broj biljaka po ha 100.000 i 700 gr po biljci. Repa u tom trenutku nije bila u potpunosti zrela, ali sve što se nakon toga događalo je bila katastrofa", priseća se Zadro koji rešenje vidi i u navodnjavanju jer od suvog ratarenja više ne može biti ništa. 

"Francuska ima dobar primjr. Tamo je država farmerima koji su sami uložili u sisteme za navodnjavanje odobrila korišćenje vode bez naknade u vremenu od pet godina. To je najbolji podsticaj", smatra Zadro koji je ipak izdvojio jedan primer u Hrvatskoj gde ni natapanje zemljišta nije pomoglo. 

Jedan od njihovih dugogodišnjih kooperanata u normalnim godinama uz sistem navodnjavanja ima 90 do 100 tona, a ove je imao samo 51 t/ha. 

"Problem ove godine nije samo nedostatak padavina nego i ekstremne vrućine iznad 33 stepena, u trajanju gotovo 60 dana i premala razlika između dnevne i noćne temperature", podseća. 

Dva problema oko vađenja 

Ipak, pitanje koje sada muči ratare je šta s repom koja je u zemlji, a koja je i pre kiše počela da trune i smrdi. Treba li je vaditi, sme li se zaorati, hoće li Sladorana (fabrika za proizvodnju šećera, prim.aut.) u tome pomoći? 

Zadro ističe dva problema - prvi je taj što postoji količina koja je još koliko toliko uslovna. Otkriva kako kriterijume smanjuju svaki dan, primaju sve lošiju.

"Ideja je da se uzme ono što je dobro i preradi, bez obzira na gubitke. Drugi problem je što nemamo dovoljno kombajna, a i do sada se nije mogla vaditi jer je zemlja bila doslovno poput betona, mašine su se lomile", opisuje on dodajući da je jedino rešenje tu biljnu masu proslediti u bioplinska postrojenja. 

Ove je godine šećerna repa posejana na 10.800 ha u Hrvatskoj i na 1.000 ha u Mađarskoj gdj je situacija sa sušom slična kao i kod nas. Zadro kaže kako nema smisla voziti truli koren iz Mađarske da bi se zbrinula u Hrvatskoj i da u toj zemlji još nisu krenuli s isporukom. 

Zbog svega navedenog opravdano je očekivati da će i šećer poskupeti. Ove se godine Sladorana nada proizvodnji od 60.000 tona, a očekivali su duplo više, 120.000 t. Treba napomenuti kako je Hrvatska, pre ulaska u EU i neposredno posle, u tri šećerane proizvodila 300.000 tona šećera od čega je polovina bila potrošnja u RH, a ostalo je bilo izvozni proizvod broj jedan. 

Dakle, ne da neće biti dovoljno za domaće potrebe nego je sasvim legitimno razmišljati i o zatvaranju šećerane u Županji.

"Sve je moguće, ali ćemo i učiniti sve da se to ne dogodi. Verujemo da ćemo s promenom agrotehničkih mera uspeti da uverimo kooperante da ostanu s nama", zaključak je Zadre koji veruje u pomoć resornog ministarstva i Vlade RH.