• Mladi poljoprivrednik
  • 03.11.2015. 13:30

Selo kao životni izbor!

Uspešan student i ujedno poljoprivredni proizvođač Filip Ćosić, svakodnevno povezuje teoriju i praksu, što potvrđuju odlični ovogodišnji prinosi ali i želja da modernizuje i proširi svoje gazdinstvo.

  • 1.691
  • 586
  • 0

Uspešan student i ujedno poljoprivredni proizvođač Filip Ćosić, svakodnevno povezuje teoriju i praksu, što potvrđuju odlični ovogodišnji prinosi ali i želja da modernizuje i proširi svoje gazdinstvo.

Svoju šansu vidi u poljoprivredi

U vremenu, velike nezaposlenosti, ekonomske neizvesnosti i slabe perspektive za mlade ljude, sve je više onih koji su shvatili da im je jedina šansa pokretanje i unapređenje sopstvenog posla. I dok jedni odlaze iz sela u grad u potrazi za zaradom, dvadesetjednogodišnji Filip Ćosić iz Ravnog Sela u opštini Vrbas, veliki ljubitelj plodne zemlje, duboke brazde, dobrih prinosa, konja i tambura, svoju šansu vidi isključivo u poljoprivredi. Student treće godine Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, budući inženjer poljoprivrede - ratrastvo i povrtarstvo, okrenut je vlastitim sposobnostima, ima znanje i viziju te smatra da se od poljoprivrede može lepo živeti. Odrastao je u porodici koja se isključivo bavila ratarstvom i stočarstvom pa je svoje iskustvo gradio još kao dete prateći svaku setvi i žetvu. Danas stiče stručno znaje na fakultetu, ali svaki vikend dolazi kući kako bi obavio aktuelne poslove.

Porodično imanje ima potencijal

"Naše porodično gazdinstvo stvarano je godinama, danas moj otac i ja obrađujemo 25 hektara vlastite zemlje i 45 hektara koje uzimamo u zakup. Uglavnom sejemo kukuruz, soju i pšenicu, ali i detelinu, zob i sudansku travu zbog ovaca i konja. Žetvu soje smo završili, prinosi uprkos teškoj godini su dobri, četiri tone po hektaru, a kukurz ovih dana privodimo kraju, prosečan prinos kreće se oko 9 tona/ha. I soju i kukuruz sam lagerovao kako bi čekao adekvatnu cenu", kaže Ćosić i dodaje da je u optimalnom roku završio setvu pšenice na oko 25 hektara.

"Imamo svu neophodnu mehanizaciju, između ostalog četiri traktora i univerzalni žitni kombajn. Deo toga kupili smo sopstvenim sredstvima, a deo putem kredita", kaže Ćosić, koji nakon završetka studija planira da ostane na svom imanju. U poljoprivredi vidi svoju budućnost, ali uz drugačiji stav resornog ministarstva pogotovu kada su u pitanju mladi poljoprivrednici. "Još uvek nismo dobili subvencije. Ali su na vreme stigla poreska rešenja. Mislim da država mora značajnije motivisati i podsticati poljoprivredu, naročito mlade, kako bi se više ljudi bavilo ovim poslom", ističe Ćosić, čije se gazdinstvo pre nekoliko godina bavilo tovom bikova, ali su zbog niske cene i nesigurnog otkupa odustali te sada u objektima imaju stado koje broji 60 umatičenih ovaca virtemberg rase.

Uzgajaju i konje

"Stado ću da uvećam jer imam dobro i sigurno tržište, a planiram da znanje stečeno na fakultetu primenjujem na svom imanju, koje bih rado, ukoliko bude povoljnih prilika proširio kupovinom zemlje ili recimo izgradnjom silosa", otkriva svoje planove Ćosić.

Da voli i poštuje vrednosti seoskog načina života i porodičnog nasleđa, potvrđuje nam pričom o četiri prekrasna lipicanera poreklom iz ergele iz Karađorđeva. Konji su tradicija u porodici duga skoro četrdeset godina. Nema u okolini manifestacije na koju nisu otišli bilo u fijakeru, čezama ili sankama. Ovaj mladi poljoprivrednik poručuje kako neće prekinuti tu porodičnu tradiciju iako uzgoj konja nije ni jeftin, a ni lak. Ipak, kako kaže, ljubav prema ovim životinjama uvek prevagne.

Zapošljavanja u poljoprivredi potrebno je više podsticati

"Teško je uskladiti obaveze na fakultetu, pogotovo kada je ispitni rok, sa poslovima na njivi, ali je pravo zadovoljstvo praktično primeniti sve ono što učimo na predavanjima. Poljoprivreda zahteva puno posla, angažovanja, učenja, ali to je ono što ja želim. U sezoni se radi danonoćno, ali nađem vremena i za vožnju fijakerom kao i tamburašku svirku" kaže Ćosić. Poljoprivreda možete biti perspektiva mladim ljudima koji imaju barem malu površinu zemlje, ali je potrebno više podsticati ostanak mladih na seoskim imanjima. Na taj način smanjila bi se i nezaposlenost mladih, koja je u našoj zemlji veoma visoka.

Iskustva drugih zemalja

Poljska je novac iz evropskih fondova iskoristila da u nerazvijenim regionima otvori više od 30.000 novih radnih mesta, menjajući život sela tako što je finansirala male privrednike u seoskim područjima. I Rumunija je pospešivala zapošljavanje mladih na selu, dajući novac ali i poljoprivrednu mehanizaciju mladima koji otvore radna mesta, uz uslov da tako trajno rešavaju pitanje svoje nezaposlenosti.

Podsetimo, i Srpska akademija nauka i umetnosti, krajem 2011. godine osnovala je Odbor za selo koji je napravio program povratka mladih u ruralna područja. Svojeveremeno je i bivši ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, potencirao investiranje u radna mesta u selima. Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković, nedavno je izjavila da mladi poljoprivredni proizvođači trebaju da dobiju izvesne povlastice i konkretne vidove pomoći, kako bi zasnovali proizvodnju i ostali da rade na svojim imanjima. Šta će dalje da se uradi po tom pitanju, ostaje da se vidi.


Tagovi

Filip Ćosić Ravno Selo Lipicaneri Prinosi Porodično imanje Podsticanje poljoprivrede Ruraln i razvoj Mladi na selu Ovce Konji Poslovi na njivi Dragan Glamočić Snežana Bogosavljević Bošković


Autorka

Rada Milišić

Više [+]

Rada je novinarka iz Bačke Palanke, član Društva novinara Vojvodine. Godinama prati dešavanja u agraru i stvaralaštvo, život i rad seoskih žena.