Setva suncokreta u Banatu odmiče, ratari se pitaju: Kad će obećane subvencije?

Iako je setva suncokreta okasnila nekoliko dana zbog prizmenih mrazeva koji su obeležili prvih nekoliko dana aprila, može se reći da su uslovi za obavljanje ovog posla sada prilično dobri. Proverili smo kakva je situacija na terenu u Južnom Banatu.

"Kada je reč o površinama suncokreta na koje ću ga zasejati, nije se tu sitacija nešto puno menjala te ću i ove godine zasejati nekih 20 hektara", kaže naš domaćin Ondrej Hlavča iz Padine u Opštini Kovačica.

Odlučio se za sorte suncokreta srednjeg dozrevanja, a kombinuje semenski materijal iz tri različite semenske kuće.

Setva, pa tretman protiv korova

Kao iskusan poljoprivrednik, kaže da se njemu kao najbolja praksa pokazala setva suncokreta što je ranije moguće, najidealnije, kada tempretura setvenog sloja dostigne 10 °C. Hlavča kaže se na njegovim površinama sve radnje u vezi sa ovom kulturom tempiraju tako da se radi "na zeleno".

"Nakon setve, jednom tretiram useve prvo od širokolisnih korova nakon čega ih takođe tretiram i herbicidima protiv uskolisnih korova. Takođe, jednom uradim i folijarnu prihranu nakon oba spomenuta tretmana", nastavlja naš sagovornik dodajući da mu je ova praksa prošle godine i nakon svih vrućina donela prinos od 2,5t/ha.

Bio je relativno zadovoljan, s obzirom na to da bi najidelaniji prinos suncokreta, po njemu, bio 3 do 3,5t/ha.

Smanjeni prinosi, kasne subvencije

Ovaj iskusni ratar nam je takođe otkrio da se na njegovim njivama prinos suncokreta nakon letnjih žega smanjio za 20 do 30 odsto. Kukuruz i soja pretrtpeli su znatno veće gubitke, te je prinos ovih kultura bio i do 50 odsto, pa čak i 80 odsto manji nego što je to bilo očekivano.

"Otkupna cena je bolna tema za sve nas proizvođače. Prošlogodišnji rod smo svi prodali po nekih 45, 46 din/kg, što je za suncokret malo, jedva dovoljno da se čitava procedura zapravo i isplati", zabrinut je padinski ratar.

Kako kaže, subvencije od 18.000 din/ha koje je resorno ministarstvo obećalo poljoprivrednicima, praktično niko od njegovih kolega nije dobio, pa tako ni on.

Glamočić: "Neprihvatljivo je da je realizacija podsticaja na današnji dan tek 14 odsto"

"Ako je i nekih 10 odsto ljudi te subvencije i primilo, i to je odlično."

Širenje volovoda

Cene repromaterijala, hemikalija, prihrane kao i popravke mehanizacije i ulaganja u istu su svake godine sve veće i veće. Pored problema sveopšteg "divljanja" cena, ratare muče i sve prisutniji korovi koji su se u poslednjih nekoliko godina prenamnožili.

"U Padini je setva suncokreta višedecenijska tradicija, samo što je problem što se sada ova uljarica seje na istu površinu, umesto na svakih pet do šest godina, na svake tri godine. Kada je u pitanju plodored na istim parcelama, trebalo bi da se ispoštuje s razlogom."

Hlavča ističe da se "suncokret posle suncokreta" mora sejati na svakih, najbolje šest godina, a ne na tri, jer je to uslovilo i širenje volovoda. Po njemu, najbolje je suncokret sejati na njivu gde je prethodno bio kukuruz.

Ključan pravilan sklop i raspored biljaka

Setvu je najbolje obaviti sejalicama na međuredni razmak od 70 cm i razmak u redu od 25 do 30 cm. Suncokret se seje na konačan sklop i na dubinu od oko 5 cm. Količina semena zavisi od njegove klijavosti i čistoće, mase 1.000 zrna i gustine sklopa, a najčešće je potrebno od 4 do 6 kg/ ha.

Kako pomoći suncokretu kada se javi volovod

"Za uspešan rast i razvoj potrebno mu je puno svetlosti, koje se može osigurati pravilnim sklopom i rasporedom biljaka", savetuje inženjer poljoprivredne proizvodnje Ivan Nan iz PSS Zrenjanin.

Naslovna fotografija: AK grafija/Depositphotos/fotokostic/Lidija Pribelja