Sideracijom do kvalitetnijeg zemljišta

Sideracija ili zeleno đubrenje zemljišta jedan je od načina povećanja njegove plodnosti. Ovim postupkom se u zemljište unosi zelena masa određenih biljaka. One se nazivaju sidarti. Poboljšanje kvaliteta zemlje na takav način malo je zastupljeno u Srbiji uprkos činjenici da je ovaj način đubrenja odličan kod intenzivne proizvodnje. Jedan primer sideracije u ratarstvu zabeležili smo u srednjem Banatu.

Sideracija - malo primenjivan postupak

Miroslav Vukov, iz Zrenjanina, proletos je planirao da se u plodoredu na njegovim njivama nađe i suncokret. U aprilu je posejao ovu uljaricu, ali gradonosni oblaci koji su se nadvili nad zrenjaninskim atarom uništili su mu usev. Razmišljajući šta da radi na ovim parcelama odlučio je da primeni nešto novo - sideraciju.

"Posejao sam šalamadu, odnosno gusti kukuruz kako bih probao zeleno đubrivo. S obzirom na to da je bilo dosta kiše usev je dobro nikao, malo je probila i trava. Pre nekoliko dana šalamadu sam povaljao valjkom sa zubima. Lepo sam to zaorao. U ovu priču sam se upustio jer se unošenjem zelenišnog đubriva popravlja struktura zemlje, podstiče se rad mikroorganizama i iz dubljih slojeva se vade makroelementi poput: fosfora, kalijuma i azota. Jednom rečju povećava se količina humusa koji je nosilac prinosa i vlage", objašnjava Vukov.

On je sideraciju uradio na jednom delu njive i praktično će to biti ogled. Pre tog postupka urađena je analiza zemljišta, a pred setvu sledeće kulture ponovo će biti urađena kako bi se videla razlika u kvalitetu zemljišta. Miroslav kaže da bi se pravi rezultati pokazali nakon nekoliko godina, uz stalnu primenu sideracije, mada bi voleo da se razlika vidi i posle prvog puta.

Zeleno đubrenje smanjuje troškove i povećava prinose

"Šalamada i sudanska trava stvaraju samo humus i izvlače iz dubljih slojeva kalijum i fosfor, dok graorica, grašak i stočni kelj zemljište obogaćuju iazotom jer su azotofiksatori. Sejanjem biljaka u postrnoj setvi sprečava se nicanje korova. Najveća prednost zapravo je smanjenje troškova jer jedino tako možemo da pomognemo sebi ako se uzmu u obzir niske otkupne cene ratarskih kultura", kaže Vukov i dodaje da u strukturi troškova kod njega na veštačko đubrivo odlazi 10%, a na herbicide 7 %. "Dakle, to je ukupno 17% što nije ni mnogo ni malo".

Suština je kako tvrdi naš sagovornik zapravo u povećavanju procenta humusa jer jedino tako može da poveća prinos. A humus se ne može dobiti drugačije osim unosom stajnjaka ili zelenišnog đubriva. Upravo iz tog razloga Vukov je na površinama, na kojima je bila pšenica, posejao grašak i graoricu koje će zaoravati krajem septembra.

Sideraciju radili i stari Grci i Rimljani

Pre više od 2000 godina, kada su ljudi živeli potpuno u skladu s prirodom, sideracija nije bila nepoznanica. Primenjivali su je i stari Grci i Rimljani. Kaže se da za svaku bolest u prirodi postoji lek, tako se i iscrpljena i osiromašena zemlja može lečiti i izlečiti na prirodan način, dodavanjem zelenog đubriva, ali nažalost ovo nije praksa u Srbiji.

Miroslav Vukov, koji nam je ispričao svoje motive za primenu sideracije i pokazao visok stepen odgovornosti prema životnoj sredini, kaže da je stručnih saveta na ovu temu vrlo malo. Organizovanih akcija na kojima bi se čuli saveti za ovakvu vrstu obogaćivanja zemljišta nije bilo. "NS seme" je predstavilo semena biljaka koje se u ovom postupku koriste, ali se na tome i završilo. Vukov je za edukaciju koristio internet i najviše je posećivao američke sajtove. Na njima je pročitao tekstove koji, kako kaže, veoma stručno i obimno ukazuju na prednosti takvog načina đubrenja.