Sirak šećerac daje najveći prinos biomase za preradu u šećer

Sirak šećerac (Sorghum bicolor (L.) Moench varijetet saccharatum L.) je jednogodišnja gajena vrsta, predstavnik roda Sorghum. Poreklom je iz centralne Afrike. Može da predstavlja najvažniji energetski usev za veliki geografski prostor, od tropske do umereno kontinentalne klime. Ne zauzima značajno mesto u svetskoj proizvodnji hrane biljnog porekla. U poređenju sa drugim jednogodišnjim vrstama, sirak šećerac daje po jedinici površine najveći prinos biomase podesne za preradu u šećer.

Biološke osobine sirka šećerca

Sirak šećerac je jednogodišnja biljka, usev prolećne setve. Prema dužini vegetacionog perioda razlikuju se rane sorte (90-110 dana), srednje rane (110-130 dana) i kasne (iznad 130 dana). Za naše agroekološke uslove najpovoljnije su srednje rane sorte.

Korenov sistem je žiličastog tipa, snažno razvijen i velike usisne moći. Dubina prodiranje zavisi od tipa zemljišta. Sirak šećerac obrazuje i nadzemne korenove (pandže) iz prvog nadzemnog kolenca i oni ulaze u ukupan korenov sistem.

Stablo je uspravno, elastično i sastoji se iz članaka omeđenih kolencima. Broj članaka je 6-25. Dužina članaka povećava se od osnove ka vrhu stabla, pa su donji članci oko 2 cm dužine, a vršni i do 50 cm. Kod nekih sorti poreklom iz tropskih krajeva visina stabla je 3-6 m. Stablo može biti plavozeleno ili crvenoljubičasto. Bez obzira na visinu, ono nije sklono poleganju, a čvrstinu mu povećavaju vazdušni korenovi.

List je jednostavne građe, sa dobro razvijenim rukavcem, koji čvrsto obavija članak. Na prelazu u lisku nalazi se dobro razvijena vezica (jezičak). Liska je dužine 10-135 cm, a širine 2-15. Po površini je talasasta usled neravnomernog rastenja središnjeg dela i krajeva.

Cvetovi se nalaze u složenoj cvasti - rastresitoj ili poluzbijenoj metlici. Bočne grane sadrže po jedan razvijen i jedan nepotpuno razvijen klasić. Razvijeni klasić je jednocvetan, a plod je jednosemena plevičasta krupa žute, crvenkaste, smeđe, sive ili crne boje.

Plod (zrno) je male hranljive vrednosti usled velikog učešća pleva i plevica, kao i taninskih supastanci.

Uslovi uspevanja sirka šećerca

Tokom evolucije, sirkovi su se genetički prilagodili raznovrsnim klimatskim i zemljišnim uslovima. Vrlo racionalno troše vodu, potrošnja se povećava u periodu intenzivnog porasta stabla, metličenja i cvetanja, ali i u ovom preiodu sirak je tolerantan na sušu. Biljke vrlo snažno reaguju na navodnjavanje, posebno posle kosidbe i ponovne regeneracije nadzemne biomase.

Za vegetacioni period treba obezbediti toplotne uslove koji će imati bezmrazni period oko 130 dana. Minimalne temperature za početne fenofaze razvoja su 10°C-12°C. Optimalne temperature za razviće vegetativnih organa su 20°C-25°C, a generativnih 27°C-30°C.

Sirak se može gajiti i na zemljištima manje prirodne plodnosti, slabijih fizičkih osobina i u širem rasponu zemljišnog rastvora, pH 5-8,5. Svakako da će najbolje rezultate ostvariti na plodnim zemljištima.

Gajenje u monokulturi treba izbegavati

Najbolji predusevi za sirak su jednogodišnje i višegodišnje leptirnjače, ozima žita, krompir i travno-leguminozne smeše. Gajenje u monokulturi treba izbegavati, pošto biljke iz zemljišta izvlači velike količine asimilativa i vode, ali i zbog masovne pojave korova samoniklog sirka. Sirak kao predusev za ozima žita nije podesan. Dobar je za prolećne useve samo ako se posle berbe izvede kvalitetna osnovna obrada zemljišta i dobro zaoru žetveni ostaci i korenovi.

Vreme, način i dubina osnovne obrade zavise od preduseva, klimatskih i zemljišnih uslova. Sirak šećerac je usev kasne prolećne setve i predsetvena obrada se izvodi u dva prohoda. Kada se površina zemljišta prosuši, trebalo bi lakim drljačama uništiti korove i njihove klijance. Neposredno pre setve obavlja se fina predsetvena priprema zemljišta na dubinu 6-8 cm. Kako bi se smanjio broj prohoda, mašinama se u agregat uz setvospremač postavljaju i glatki valjci.

Sirak šećerac potroši velike količine biljnih asimilativa, koje usvaja iz dubljih slojeva za formiranje nadzemne bio mase. Potrebne količine glavnih elemenata ishrane (NPK) određuje se ne osnovu prirodne plodnosti zemljišta, koeficijeta iskorišćavanja ovih hraniva i planiranog prinosa.

Setva sirka šećerca

Za setvu se koristi fiziološki zrelo i zdravo seme, ujednačeno po krupnoći, sa najmanje 90% klijavosti i 99% čistoće. Pre setve potrebno je obaviti dezinfekciju semena radi zaštite useva od patogena u početnim fazama rastenja i dezinsekciju radi suzbijanja zemljišnih štetočina. Dezinfekcija se izvodi kombinovanim fungicidima, kao što su Dividend star 036-FS, Maxim XL 035-FS, Temetid super, Vitavax-200, Vincit-F i drigi. Za dezinfekciju se koriste i kombinovani insekticidi Force 20-CS, Furadan 35-ST, Gaucho 500-FS, Montur FS-190, Promet 400-CS, Posse ST. Da bi se ubrzalo klijanje i nicanje seme se može potopiti 4-5 minuta u vodu zagrejanu na 700C kako bi započeo proces bubrenja.

Optimalno vreme za setvu sirka šećerca je kad se zemljište u površinskom sloju zagreje 12°C-15°C. Setva se izvodi širokoredim sejalicama na međuredno rastojanje 70 cm i razmak u redu 12-15 cm da bi se postigla gustina useva 80.000-100.000 biljaka po hektaru. Količina semena za setvu je 10-15 kg ha -1, a dubina setve 3-5 cm.

Nega useva sirka šećerca

U periodu od setve do nicanja može se obrazovati pokorica, koju je najbolje suzbiti rebrastim valjcima. Posle nicanja površinski sloj zemljišta se međurednim kultiviranjem i okopavanjem održava nezakorovljenim i rastresitim. Od ostalih mera nege primenjuje se prihranjivanje po potrebi, kao i navodnjavanje ukoliko je prolećni period bez padavina.

Berba i čuvanje sirka 

Vreme berbe sirka šećerca zavisi od cilja proizvodnje biomase. Ukoliko se gaji za ishranu domaćih životinja, kosidbu treba obaviti silokombajnima u početku metličenja, a od pokošene mase spremati silažu.

Kada se sirak šećerac gaji radi proizvodnje bio-goriva (etanola), berbu treba obaviti u mlečnoj ili voštanoj zrelosti semena. Posle kosidbe celih stabala odvajaju se metlice i listovi. Šećeri, koji su sirovina za proizvodnju etanola, izdvajaju se iz pripremljenih stabala presovanjem. Listovi, metlice i isceđena stabla mogu se upotrebiti kao čvrsto bio gorivo. Kasnijom berbom u stablima se smanjuje sadžaj ukupnih šećera, ali se dovija 2- t ha -1 zrna, koje se može iskorirstiti za proizvodnju tehničkog alkohola.

U povoljnim agroekološkim uslovima i uz primenu savremeniih agrotehničkih mera, prinos svežih listova iznosi 45-50 t ha -1, a u sistemu za navodnjavanje i do 100 t ha -1.