Sirotinjska setva pšenice

Kao i svake godine pred setvu pšenice, Klub paora 100P+ organizuje tribinu posvećenu setvi hlebnog žita.

U hotelu Park se govorilo o stanju na tržištu pšenice, agrotehnici u toj proizvodnji, pre svega kvalitetnom semenu, đubrivu i zaštiti kao i savremenim mašinama i opremi za što kvalitetniju, pre svega direktnu setvu.

Većina pšenicu seje kao kulturu u plodoredu

Premda su tribini prisustvovali napredniji poljoprivrednici iz Vojvodine, činjenica je da većina paora kod nas pšenicu seje kao nezamenjivu kulturu u plodoredu, ne razmišljajući mnogo o mogućem plasmanu kao i o zaradi.

Zato se u tu proizvodnju malo ulaže, pa su na kraju i prinosi skromni, a prihod po pravilu izostaje kod većine poljoprivrednika koji se odluče za setvu hlebnog žita. Zbog plodoreda pšenicu seje i Enre Vajda iz Trešnjevca.

"Godinama ne znamo kome sejemo. Ipak, zblog plodoreda, pšenicu ubacujemo u proizvodnju. Novca nikad nema dovoljno za bogatu setvu. Kada i postignemo dobre prinose, profit ostvare trgovci, a ne mi proizvođači. Jedini spas nam je veći prinos. Drugog izlaza nema", konstatuje Vajda.

Usvajati nova znanja, ali se oslanjati na stečena iskustva

Jedan od najboljih stručnjaka mlađe generacije za pitanje agrotehnike u proizvodnji pšenice, svakako je savetodavac u poljoprivrednoj stručnoj službi u Pančevu, Bogdan Garalejić. On savetuje proizvođače da usvajaju nova znanja, ali i da se oslone na stečeno iskustvo u proizvodnji pšenice.

"Odabir sorte je na vama. Koristite podatke sa sajta Poljoprivredne stručne službe. Tamo ćete naći činjenice iz ogleda postavljenih širom Vojvodine. Vi morate znati sortu koju sejete. Kako ona prolazi kroz vegetaciju, kako raste, kako se razvija, šta joj treba? Ta pitanja zahtevaju odgovore. Dobri predusevi za pšenicu su soja i suncokret, dok su lošiji šećerna repa i kukuruz. Dobro usitnite biljne ostatke. Uvodite stalne tragove u proizvodnju, pa makar oni bili i na jednom katastarskom jutru, da bi videli razliku.

Kada je o đubrenju reč, pšenica zahteva više NP od NPK đubriva. Dobra kombinacija je 20:20:0 i 16:20:0. Ukoliko se razbacuje po površini količina po hektaru je od 400 do 500 kg, a ako se daje sa setvom, reč je o 200 kg. To je količina od 30-40 kg/ha čistog P2O5. To smo ispitali u proizvodnji. MAP je poslednjih godina postao veoma popularan. Poljoprivrednici su ga koristili za različite useve u količinama od 100-150 kg/kj. Praktično, to su meliorativne količine. Ako se unose svake godine to je od 90-136 kg P2O5 po hektaru. Te količine su nepotrebne i poljoprivrednici bi analizom trebalo da provere stanje hraniva u zemljištu. Preporučena setva od 5. oktobra do kraja meseca, uz napomenu da svaka sorta ima svojih specifičnosti. Nema potrebe za povećanjem količine semena do kraja oktobra, a dubina setve bi trebalo da bude 4 cm (+- 0,5)", preporučuje Garalejić.

Koliko je stanje u proizvodnji teško govori i činjenica da naš veliki poznavalac pšenice, Miroslav Malešević poziva poljoprivrednike na smanjenje površina i prelazak na druge kulture.

"Ja ne bih preporučivao više od 450.000 ha pod pšenicom u Srbiji. To je puna kapa. Mi ne potrošimo više od 1,4 miliona tona pšenice. Sve ono do 600.000 ha je potpuno nepotrebno. Treba preći na durum pšenicu, ili neke druge intenzivnije kulture", kaže Malešević.

Prognoziraju se niske cene zbog velikih svetskih zaliha

Direktor Produktne berze, Žarko Galetin, nema dobre vesti za poljoprivrednike pošto su berzanska predviđanja da će zbog velikih svetskih zaliha cena pšenice dugoročno biti niska. "Trenutna cena pšenice je 18,30 din/kg bez PDV. Cena hlebnog žita neće do sledeće žetve pasti ispod cene iz ovogodišnje od 17 din/kg. Kada je reč o globalnom tržištu procentualni odnos zaliha o odnosu na potrošnju je najveći u poslednjih 7 godina i iznosi 31,7% što se smatra velikim zalihama. To će imati i uticaj na sledeću proizvodnu godinu", kaže Galetin.

Uz domaću potrošnju od milion i po tona i izvoz od milion tona, gotovo svake godine nam ostane nekoliko stotina hiljada tona tržišnih viškova. Oni su ti koje utiču na sniženje cene pšenice na tržištu. Iako na domaćem tržištu ima više od 80 sorti pšenice, većina poljoprivrednika će ove jeseni umesto setifikovanog, u zemlju položiti, kako bi to naši stari rekli, seme s tavana. Kada se na to doda odsustvo upotrebe mineralnih đubriva, koje je kod nas među najskupljim u Evropi, nije ni čudo što uspešne agrarne zemlje imaju gotovo dvostruko veći prosečan prinos pšenice od nas.