Smanjene prognoze za globalnu proizvodnju i zalihe žitarica, a šta je s trgovinom?

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) je u svom najnovijem izveštaju prognozu za svetsku proizvodnju žitarica u 2022. smanjila za 7,2 miliona tona ovog meseca i sada je određena na 2.756 tona. To je dva odsto ili 57 miliona tona manje u odnosu na prethodnu godinu. Ovomesečno smanjenje se uglavnom odnosi na kukuruz i u manjoj količini na pšenicu.

Globalna proizvodnja krupnozrnih žitarica u 2022. je smanjena za skoro pet miliona tona na 1462 miliona tona. Pad u odnosu na prošlu godinu je 3,1 odsto. Nedavno smanjenje uglavnom odražava manje šanse za žetvu kukuruza u Ukrajini gde su mnogi poljoprivrednici ostavili neobrane useve. Zabeležen je manji rod od ranije predviđenog u Srbiji, gde je suša naglo smanjila prinose.

Globalna proizvodnja pšenice u 2022. smanjena je ovog meseca za 2,7 miliona tona na 781,2 miliona tona, ali je i dalje rekordna. Suša u Argentini je umanjila prinose i šanse za proizvodnju. Taj gubitak je delomično nadoknađen rastom u Velikoj Britaniji, Severnoj Irskoj i Kazahstanu.

Kod pirinča će u 2022. pasti za 2,4 odsto ispod rekorda iz 2021. godine na ukupnu količinu od 512,8 miliona tona.

Setva ozime pšenice za 2023. je u toku na severnoj hemisferi. Problem je pristupačnost inputa. U SAD je do sredine novembra bila skoro završena, ali suša pogađa useve. U Evropskoj uniji su povoljni uslovi i dovoljno padavina. Ali, sukob u Ukrajini će skoro prepoloviti zasejane površine.

Obilne kiše i relativno manje cene na domaćem tržištu mogu smanjiti posejane površine u Rusiji. S druge strane, visoke domaće cene podstiču setvu pšenice u Kini i Indiji, dok bi kao posledica velikih poplava u Pakistanu površine mogle biti manje. Na južnoj hemisferi je u toku setva krupnozrnih žitarica. Brazil ima rekordne površine pod kukuruzom, dok se smanjuju u Južnoj Africi.

Nepromenjeno korišćenje

Prognoza za svetsko korišćenje žitarica u 2022./23. je na 2.777 miliona tona, što je gotovo nepromenjeno u odnosu na prethodni mesec. To ukazuje na pad od 0,7 odsto ili 21 miliona tona u odnosu na 2021./22.

Predviđanje za ukupnu iskorišćenost krupnozrnih u 2022./23. je neznatno smanjena za 1,2 miliona tona u odnosu na prethodnu, iz novembra na 1.484 miliona tona. Pad je od 1,3 odsto u odnosu na prošlu sezonu. Tome doprinosi smanjenje upotrebe kukuruza za stočnu hranu, ali i ječma, sirka i industrijske upotrebe kukuruza.

Kada je reč o pšenici u 2022./23., prognoza je nepromenjena u odnosu na prošli mesec na 775 miliona tona. Povećanje iznosi 0,2 odsto u odnosu na nivo 2021./22; a povećana je upotrebe pšenice za ishranu.

Manje zalihe, ali se trgovalo više

Smanjena je prognoza za svetske zalihe žitarica do kraja sezone 2023. i to za 1,1 milion tona u odnosu na prethodni mesec, odnosno na 839 miliona tona, što predstavlja pad od 2,2 odsto ili 18,5 miliona tona u odnosu na prethodnu sezonu. To je najniži nivo u tri godine.

Globalni odnos zaliha žitarica u korišćenju bi se smanjio sa 30,9 odsto u 2021./22. na 29,3 odsto u 2022./23; označavajući najniži nivo od 2013./14. godine. Ukupne zalihe krupnozrnih su prognozirane na 345 miliona tona, što predstavlja pad od 6,1 odsto ispod početnih nivoa. Uglavnom se pripisuje padu globalnih zaliha kukuruza za 6,8 odsto. Govorimo li o pšenici, ona ostaje blizu prognoze iz prethodnog meseca od 300 miliona tona, što predstavlja rast od 2,4 odsto u odnosu na početni nivo. Najveće zalihe će biti u Kini i Rusiji.

Svetska trgovina ovom robom se u 2022./23. predviđa na 472 miliona tona, što je 2,7 miliona tona više u odnosu na prošli mesec, ali još uvek ukazuje na verovatno smanjenje od 1,9 odsto ili 9,2 miliona tona u odnosu na rekordni nivo 2021./22.

Kada je reč o krupnozrnim, u 2022./23. (jul/jun) će opasti za 2,6 odsto u odnosu na nivo 2021./22; na 225 miliona tona. Ovomesečni rast rezultat je povećanja od 2,1 miliona tona globalne trgovine kukuruzom, zbog izvoza iz Brazila i veće uvozne potražnje koja se očekuje kako bi Evropska unija nadoknadila smanjenu domaću proizvodnju. Svetska trgovina pšenicom u 2022./23. (jul/jun) ostvariće pad za 0,8 odsto u odnosu na nivo 2021./22; prema prognozama od 194 miliona tona. Povećan je izvoz iz Australije i Rusije zbog dobre ponude i velike uvozne potražnje. Smanjen je izvoz iz Argentine i EU.