• Soja
  • 12.04.2021. 12:00
  • Južnobački okrug, Vojvodina, Bačka Palanka

Soja: Ispoštujte plodored pre setve za sigurne prinose i zdrave biljke

Isključivo je sejem na parcele na kojima je prethodno bila pšenica ili kukuruz, ali samo kada se žetveni ostaci dobro usitne i zemljište dobro pripremi, kaže bačkopalanački ratar Stevica Gajić.

Foto: Depositphotos/vlalukinv@gmail.com
  • 2.133
  • 381
  • 0

Bačkopalanački poljoprivredni proizvođač Stevica Gajić jedan je od najvećih proizvođača ratarskih kultura u ovom kraju, a godinama unazad zahvaljujući primeni pune agrotehnike postiže odlične rezultate. Poštujući plodored precizno definiše setvenu strukturu, tako da maksimalno koristi agroekološke potencijale, čuva plodnost zemljišta i na taj način povećava prinos svih useva koje gaji u rotaciji.

Nikako posle suncokreta

Kada je u pitanju proizvodnja soje Gajić kaže da samo pravilnom i blagovremenom primenom svih operacija počev od predsetvene pripreme, odabira semena, mera nege useva, može da očekuje solidne prinose. Već godinama na svojim parcelama seje sorte Novosadskog instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Ističe, da je plodored od ogromnog značaja jer utiče na smanjenje pojave korova, bolesti i štetočina.

"Soja je kultura koja ne podnosi monokulturu i u tom slučaju dala bi znatno manji prinos. Isključivo je sejem na parcele na kojima je prethodno bila pšenica ili kukuruz, ali samo kada se žetveni ostaci dobro usitne i zemljište dobro pripremi", kaže ovaj ratar naglašavajući da ovu uljaricu nikada ne treba sejati nakon suncokreta, zbog pojave zajedničkih bolesti.

Kada se radi plitko, a kada duboko oranje?

Kako kaže, a na osnovu dugogodišnjeg iskustva svaka etapa u gajenju je veoma važna i treba joj odgovorno pristupiti počev od pripreme zemljišta. Prvi veliki posao je oranje, a dubina osnovne obrade zemljišta na kome će biti zasejana ne bi smela da bude manja od 25-30 cm.

Ukoliko seje na parceli na kojoj je bila pšenica, odmah nakon žetve, a najčešće je to tokom jula, uradi plitko oranje do 20 cm, čime se doprinosi da se žetveni ostaci izmešaju sa zemljom, a duboko oranje - od 25 do 28 cm dubine brazde, obavlja tokom jeseni nakon primene mineralnog đubriva.

Stevica Gajić: Svaka etapa u gajenju je veoma važna (foto: Rada Milišić)

Setva na kukuruzištu zahteva oranje tokom jeseni - 30 cm kako bi žetveni ostaci došli na dubinu zemljišta na kojoj će biti blagovremeno i dobro razlagani. Osnovno đubrenje Gajić obavlja pre duboke obrade, a u zavisnosti od rezultata analize zemljišta koju redovno praktikuje i koja mu omogućuje racionalnu upotrebu mineralnog đubriva, a samim tim i ekonomičniju proizvodnju.

Kako bi se sačuvala vlaga u zemljištu, čim vremenske prilike to dozvole, najčešće je to februar mesec, na parcelama poljoprivrednog gazdinstva Gajić obavlja se predsetvena priprema koja podrazumeva usitnjavanje zemljišta. Ovo je prva faza, dok drljača ili setvospremač ponovo ulaze u njive neposredno pred samu setvu kako bi se postigao efekat finog sloja zemljišta, sitno mrvičaste strukture što je preduslov ujednačenog nicanja i kasnije bolje efkasnosti zemljišne hemije prilikom suzbijanja korova.

Vreme setve: Ako je zemlja hladna tebi, biće hladna i soji

"Vreme setve određuju vremenske prilike, a najčešće je to period od 5. do 15. aprila, kada je temperatura setvenog sloja od 12 do 13 stepeni. Nisam pristalica ranije s obzirom da hladnija zemlja otežava i usporava nicanje", kaže naš sagovornik dodajući da vodi računa o gustini koja treba da obezbedi brzo zatvaranje redova i optimalnu visinu najniže mahune.

Važna ujednačena dubina setve

Količina semena potrebna za jedan hektar u proseku iznosi 80-100 kg. Razmak između redova na njegovim parcelama je 50 cm, dok je rastojanje između biljaka u redu do 5,5 cm. Kako je naglasio ovaj ratar veoma je važna i dubina setve, koja bi trebalo da bude ujednačena što je preduslov i ujednačenog nicanja biljaka, a ona zavisi od toga kako je pripremljeno zemljište.

Ukoliko je, kako se to kaže "mek pokrivač, a tvrda posteljica", praktikuje pliću, ali u principu dubina se kreće od tri do pet centimetra. Inokulacija semena neposredno pre unošenja zrna mikrobiološkim preparatom je obavezna s obzirom da doprinosi povećanju broja kvržica na korenu biljke i intenzivnijoj azotofiksaciji.

Međurednom kultivacijom uništavaju se korovi (foto: Depositphotos/fotokostic)

Nakon što je posejao, a pre nicanja mladih biljaka Gajić obavlja tretman hemijskim preparatima za suzbijanje širokolisnih korova, a kada je soja u fazi prve troliske obavlja korektivni tretman, kao i suzbijanje uskolisnih korova - sirka iz semena i rizoma. Nakon dve do tri nedelje sledi međuredno kultiviranje, veoma bitna mera nege u ovom usevu, s ciljem mehaničkog uništavanja korova između redova kao i poboljšanja opšte kondicije biljaka.

Na taj način se razbija pokorica koja se često javlja i na dobro pripremljenim zemljištima, a rastresit površinski sloj smanjuje gubitak vlage, poboljšava rad bakterija azotofiksatora jer se tako provetrava zemljište.

Prihrana i po potrebi tretman insekticidom

Krajem maja Gajić praktikuje još jedan hemijski tretman - prihranu preko lista tečnim đubrivima, a po potrebi i tretman insekticidom. Tokom vegetacije redovno obilazi sve parcele i kontroliše stanje useva, a posebno vlagu zrna, te žetvu počinje kada vlaga opadne na 13-14 odsto.

Cena soje na devetogodišnjem maksimumu - 64 dinara za kilogram

"Prošle godine imao sam dobre useve, bila je to jedna prosečna godina sa prinosom od oko 3,5 tone po hektaru. Rod sam lagerovao i povremeno prodavao. Troškovi su diktirali prodaju. Trenutna cena soje na tržištu je odlična, ali je šteta što je većina poljoprivrednika morala da je proda odmah nakon žetve", kaže ovaj ratar napominjujući da će čim vremenske prilike budu odgovarale, pripremati parcele za ovogodišnju setvu, a mehanizacija za ovaj veliki posao je spremna.

Kako objašnjava Gajić, ova uljarica je u prosečnoj godini veoma profitabilna kultura, sa sigurnim prinosom, a ima i veliki agrotehnički značaj  sobzirom da svojim razvijenim korenom povoljno utiče na poboljšanje plodnosti i strukture zemljišta ostavljajući čist azot za narednu kulturu pa je odličan predusev za mnoge druge useve pa se tako povećavaju prinosi na usevu posle ovog.


Tagovi

Setva soje Dubina setve Stevica Gajić Plodored Monokultura Bolesti soje Đubrenje soje


Autorka

Rada Milišić

Više [+]

Novinarka iz Bačke Palanke, član Društva novinara Vojvodine. Godinama prati dešavanja u agraru i stvaralaštvo, život i rad seoskih žena.


Partner

Agroklub doo Novi Sad

Bulevar oslobođenja 78, 21000 Novi Sad, Srbija
e-mail: info@agroklub.rs web: https://www.agroklub.rs/

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Beli most ili most ljubavi u Vranju i danas je nemi svedok nekadašnje tragične ljubavi između Selim - begove kćeri Ajše i čobanina Stojana. Najlepšu priču o njihovoj velikoj ljubavi napisao je Moma Jović.