Soja: Koliko prinos nije bitan, kada je cena niska?

Cena soje poslednje nedelje oktobra pre dve godine je iznosila 76 dinara po kilogramu bez PDV-a, da bi ove godine u istom periodu bila 48 din/kg bez PDV-a. Koliko ratari treba da imaju visok prinos ove uljarice, da bi dostigli zaradu od pre dve godine? Treba napomenuti i porast cene inputa - semena, goriva i đubriva. Da li je onda uopšte uteha što je ove godine soja imala dobar rod za razliku od većine ratarskih kultura?

Poljoprivrednik iz Leskovca Vlada Vasiljković je do ove godine gajio soju, međutim odustao je, jer kako kaže, nije isplativo.

"Cena soje je nikakva, a stočna hrana je skupa. Samo cena proizvoda koji seljak proizvodi ide na dole, a svi ostali troškovi poskupljuju. Prerađivači stočne hrane imaju veću korist nego seljak. I semenska pšenica je bila 70 din/kg, a merkantilna 18 dinara, mislim da neko strašno pljačka poljoprivrednika", kaže naš sagovornik.

Koja bi realna cena trebalo da bude?

Prema sadašnjim cenama, Vasiljković kaže da bi soja trebalo da bude bar 70-80 dinara po kilogramu zrna.

"Kako može meso da bude jeftinije od kostiju. Koji je to paritet, ko zarađuje na tome?", pita se ovaj poljoprivrednik.

Poljoprivrednik iz Gruže Srećko Ranković navodi da je pre dve godine soju prodavao po ceni od 84 dinara po kilogramu, kada je imao ukupno 60 tona, sa prinosom od četiri tone po hektaru, gde je imao dobru zaradu. Tada su, kaže, i inputi, kao što je veštačko đubrivo i slično - bili niži. Ali, već od prošle godine troškovi su porasli, a za neku realnu cenu koja bi trebalo da se plaća soja, navodi da je to trenutno oko 65-70 dinara. 

"To je neka optimalna cena, da ne bude previsoka za stočare, a da ne bude neisplativo za ratare. Gotovo sam sto posto siguran da će cena da padne i na 42-43 dinara po kilogramu i da će se vratiti na nivo iz 2020. godine", kaže naš sagovornik. 

Boris Kuhta iz Pivnica, opštine Bačka Palanka, kaže da je soju sejao na 1,15 ha, i da je imao prinos oko 3,5 tona po hektaru. On navodi da je cena prihvatljiva u odnosu na prethodnu godinu, ali da bi realna, trebalo da bude bar 70 din/kg, da bi se pokrili troškovi uz njegov navedeni prinos.

Visinu prinosa najviše određuje tip zemljišta?

Ranković je ove godine sejao soju na 14 hektara, a prinosi su mu bili od 3,8 do 4,7 tona po hektaru. Žetvu je završio pre mesec dana i cena je u početku bila 50 din/kg. On je lagerovao sve količine jer dosta robe prodaje kroz selektovanje za sledeću semensku robu, a namerava da uzme i jedan ekstruder - presu za hladno ceđenje ulja i za proizvodnju sojine pogače.

"Karakteristično za ovaj deo Gruže i za Šumadiju je što je taj mikroklimat i zemlja koja je u dolini reke Gruže povoljna za uzgoj mahunarki, leguminoza uopšte - lucerke, soje, pa su tu relativno dobri rezultati ove godine. Malo koristim herbicide, radim plodorede, pa samo obavljam korektivno prskanje i to je bila split aplikacija, dva puta po 60 odsto od vrednosti, a u većini parcela i jendom sa 60 odsto", kaže naš sagovornik i dodaje da ove godine nije bilo korova.

Ranković navodi da tip zemljišta najviše određuje visinu prinosa, a da u manjoj meri to zavisi od sorti i od đubriva. 

"Soju đubrim sa količinom 200 kg/ha NPK 16-16-16 i 100 kg/ha uree, i to u zavisnosti od zemljišta. Pošto imam farmu goveda onda gde nanosim stajnjak, tu smanjujem količine NPK đubriva i uree. Oseti se u prinosu, neke godine je isplativo, a neke ne", kaže Ranković i dodaje da ovaj posao nije hobi i da su ulaganja velika, kao i rad, pa je prostora za neku kalkulaciju jako malo.