Soja: Od "svete" biljke do strateške robe na svetskom tržištu

Soja (Glycine max) potiče iz istočne Azije, gde je uzgajana još pre više od 5.000 godina, posebno u Kini. U toj je zemlji bila smatrana jednom od "pet svetih biljaka", uz pirinač, pšenicu, ječam i proso.

U Japan je soja stigla pre više od 2.000 godina, a u Severnu Ameriku tek krajem 18. veka, oko 1765. godine. Međutim, širu privrednu primenu u Sjedinjenim Američkim Državama dobija tek u 20. veku.

Ključna sirovina u prehrambenoj industriji

Danas je to ključna sirovina u prehrambenoj industriji (za proizvodnju ulja, proteina i stočne hrane) te sve važniji izvor za industriju biogoriva.

Prema podacima Svetske organizacije za poljoprivredu i hranu (FAO), ukupna sjetska proizvodnja soje 2024./2025. iznosila je oko 395 miliona tona. Glavna područja uzgoja nalaze se u Severnoj i Južnoj Americi, te Aziji.

Brazil je najveći proizvođač na svetu, s udelom od oko 40 odsto i godišnjim volumenom većim od 160 miliona tona. Sledi SAD s udelom od oko 33 odsto i proizvodnjom od više od 118 miliona tona.

Argentina proizvodi između 10 i 12 odsto, a Kina od 4 do 5 odsto ukupne svetske soje, iako je Kina veći uvoznik nego proizvođač. Indija, iako manji proizvođač, beleži stabilan rast, dok je Brazil prestigao SAD kao najvećeg svetskog proizvođača oko 2020. godine.

Što se tiče Evropske unije, godišnja proizvodnja u proseku je 2.921.000 miliona tona što je oko 0,7 odsto ukupne svetske proizvodnje, stoji u izveštaju Foreign Agricultural Servise (USDA) za 2024. godinu

Brazil najveći izvoznik ispred SAD-a i Argentine

Osim toga, Brazil je i najveći svetski izvoznik, ispred SAD-a i Argentine, a većinom izvozi u Kinu, ali i u Evropsku uniju i zemlje Bliskog istoka.

Kina je daleko najveći svetski uvoznik i predstavlja čak više od 60 odsto globalnog uvoza. U brojkama je to 95 miliona tona godišnje, najviše za potrebe stočne hrane i proizvodnju ulja. Slede Evropska unija, Meksiko, Japan i Egipat.

Suncokret: Zlatni cvet poljoprivrede

Prema podacima OECD-FAO Agricultural Outlook, Brazil je u sezoni 2023./2024. imao rekordnu proizvodnju od više od 160 miliona tona. SAD je 2018. godine zabeležio najveći istorijski prinos po hektaru od 3,6 tona. Kina kontinuirano ruši rekorde u godišnjem uvozu i povećava domaću proizvodnju kako bi smanjila zavisnost od uvoza.

Srbija najveći proizvođač soje na Balkanu

Srbija je najveći proizvođač soje na Balkanu, a u 2024. godini prinos je bio 470.000 tona na više od 200.000 hektara, stoji u izveštaju Foreign Agricultural Servise (USDA). Poznati smo po visokokvalitetnoj GMO-free soji koju uspešno izvozimo u zemlje EU i Švajcarsku. Prinosi često dostižu i do 3,5 tone po hektaru, što nas svrstava među najbolje u regionu.

Susedna Hrvatska godišnje proizvede oko 230.000 do 250.000 tona soje na površinama od približno 70.000 hektara, podaci su Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ribarstva. Velika većina proizvodnje odnosi se na GMO-free soju, što im omogućava plasman na zahtevna tržišta Evropske unije.

Prema podacima Foreign Agricultural Servise (USDA), Bosna i Hercegovina godišnje proizvede oko 7.000 tona soje uglavnom na području Posavine. Iako BiH ima potencijal za rast, suočava se s izazovima poput nižih prinosa i slabije razvijene infrastrukture.

Potražnja nastavlja da raste

Prema prognozama FAO, potražnja za sojinim zrnom i prerađevinama nastaviće da raste, posebno u Aziji i s Kinom kao ključnim tržištem. Očekuje se da će kineski uvoz rasti za 2-3 odsto i dostignuti između 99 i 100 miliona tona. Povećana potreba za stočnom hranom, posebno za svinjogojsku i živinarsku industriju, glavni je pokretač ovog rasta.

Što se tiče proizvodnje, Brazil planira dodatno da poveća svoj output na 160-165 milona tona, ako vremenske prilike budu povoljne. SAD će zadržati stabilnu proizvodnju između 117 i 120 miliona tona, iako suočen s rastućim troškovima proizvodnje.

Očekuje se da će sredinom 2025. prosečna cena soje iznositi između 460 i 490 američkih dolara po toni, dok se krajem 2025. i početkom 2026. predviđa blagi pad na 430 do 450 USD/t. Sojino ulje beleži pozitivan trend cena zbog rastuće potražnje za biogorivima i smanjene ponude palminog ulja.

Soja ostaje jedna od ključnih globalnih strateških kultura, s Brazilom i SAD-om kao dominantnim proizvođačima, Kinom kao najvećim kupcem i sve većim potencijalom za evropske GMO-free proizvođače.

^{*Naslovna fotografija: Shutterstock/Fotokostic, artistdesign.13}