Srbija navodnjava samo tri odsto površina

Vest da će arapska kompanija "Al Avafeda" uložiti 23 miliona evra u navodnjavanje oko 7.000 ha u Vojvodini, te da će izgraditi sistem za navodnjavanje dug 65 km za njive Karađorđevu, Gajdobri i Sivcu, opet je skrenula pažnju javnosti na problem navodnjavanja useva i činjenicu da je naša zemlja još na izuzetno niskom mestu u Evropi po poljoprivrednim površnama koje se navodnjavaju.

Pitanje navodnjavanja zahteva sistemsko rešenje

Ipak prema rečima profesora dr Mića Škorića, koje prenose Novosti, informacije da se planira ozbiljno ulaganje u sisteme za navodnjavanje raduju, ali kako ističe on bez sistemskih, dugoročnih rešenja, neće biti pravih pomaka u povećanju broja navodnjavanih hektara.

Površine koje se navodnjavaju u Srbiji zanemarljive

Škorić kaže da se u Vojvodini se navodnjava svega 50.000 hektara. Kada je reč o centralnoj Srbiji, te površine su još manje. On smatra da ukoliko se uzme u obzir da Srbija ima 4,2 miliona ha obradive površine, od kojih je za navodnjavanje pogodno 3,6 miliona hektara, tu se najbolje vidi koliko je malo njiva pod zalivnim sistemima.

Nadu ulivaju novi zasadi sa savremenim zalivnim sistemima

Akcije na unapređenju navodnjavanja koje sprovodi Ministarstvo poljoprivrede, prema mišljenju profesora Mića Škorića, još nisu dale očekivane rezultate jer osim kredita za nabavku opreme, poljoprivrednicima treba obezbediti i dovođenje vode do njiva. Ipak, kako kaže nadu uliva to što gotovo svi novi zasadi voća i višegodišnjih biljaka, imaju sisteme za navodnjavanje. Takvi savremeni sistemi su dobri i iz još jednog razloga jer ne rasipaju vodu.

PD "Sava Kovačević" svetao primer

Poljoprivredno dobro "Sava Kovačević" u Vrbasu, je jedno od retkih poljoprivrednih dobara, koje pod sistemom za navodnjavanje ima svih 4.000 ha koje obrađuju. Jedan od njegovih rukovodilaca Đoka Vujičić ističe da zahvaljujući navodnjavanju, na površini od oko 1.000 ha svake godine imaju dve žetve.

Povrće i semenski usevi glavni prioriteti kod zalivanja

Vujičić kaže da je glavni prioritet kod zalivanja povrće, a zatim semenski i jesenji usevi. U sistem za navodnjavanje su 2008. godine uložili 5,5 miliona evra, a ta investicija se do sada već uveliko isplatila. Uz semenske useve i povrće koje gaje na oko 900 ha, kao i voćnjak koji zauzima površinu od oko 70 ha, povremeno se zalivaju i "obični" usevi pšenica i repa.

Skupa, ali višestruko isplativa investicija

Prema računici stručnjaka sistemi za noavodnjavanje oranica nisu jeftini. Za zalivanje jednog hektara oranica, takav sistem košta oko 3.000 evra, s tim da njegovo postavljanje u "redovnoj" godini, garantuje povećanje prinosa za oko trećinu. Na kraju treba reći i to da su takvi sistemi izuzetno zahvalni i dragoceni jer je u sušnim godinama, njihova vrednost je nesamerljiva.

Foto: Bmac0 / Pixabay