Verovatno poučeni prošlogodišnjim iskustvom, srednjobanatski ratari su setvu pšenice ove jeseni počeli ranije u odnosu na prethodne godine. Prve setve zabeležene su već krajem septembra, iako stručnjaci savetuju da je ovaj posao najbolje obavljati od 5. oktobra, a najoptimalniji rok je od 10. do 15. oktobra. Tek na osnovu razvoja biljaka moći će da se kaže da li setva bila preuranjena.
Nedostatak padavina doveo je do prilično loše rane obrade zemljišta. Nekoliko kišnih dana tokom septembra ipak je ratarima donekle olakšalo rad. Kod proizvođača je postojao strah da će priprema zemljišta za setvu teći veoma teško, kao što je to bio slučaj kod uljane repice.
Inače, trenutno u zemljištu ima dovoljno vlage neophоdnе za klijanje semena, ali, ako se govori o zalihama vode, situacija je drugačija. Vlage nema uopšte.
"Proizvođači praktikuju da zemljište uglavnom pripremaju tanjiranjem. U tom slučaju su česte greške kod dubine obrade. Ukoliko je ona oko 15 cm onda je nedovoljna za setvu pšenice, iako ona koristi produženo dejstvo duboke obrade od prethodne kulture. Ukoliko je za prethodnu kulturu, poput kukuruza ili suncokreta, zemlja obrađena na dubini od 25 do 30 centimetara, onda pšenica može da bude na dubini od 15 do 20 centimetara. Ipak, treba nastojati da to bude 20 centimetara. Usitnjavanje setvenog sloja obavezno je uraditi setvospremačem", poručuje Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin.
Tanjiranje jeste redukovana priprema, ali ratari treba da koriste teške tanjirače koje idu od 15 do 20 centimetara dubine, osim ako se ne primenjuje direktna setva. Reč je o novijoj operaciji i mali broj poljoprivrednika ima ovakvu sejalicu. Ova priključna mašina smanjuje broj prohoda po njivi, čime se automatski smanjuju i troškovi proizvodnje.
Kroz jedan prohod, istovremeno se zemljište priprema i obavlja se setva. Još jedan plus je što su ove mašine veoma precizne, a trenutno ih imaju velika imanja i poneki poljoprivredni proizvođač.
Ova godina je specifična kada je reč o osnovnom đubrenju i poljoprivrednici mogu da naprave prilično dobru kalkulaciju. Tu se pre svega misli na azotno đubrivo.
"Količina azota je promenljiva. Usevi koji najčešće prethode pšenici u Srednjobanatskom regionu su suncokret i kukuruz. Ove godine beleži se izuzetno nizak prinos ovih kultura, a to znači da one nisu potrošile puno đubriva iz prethodne godine. To zanči da se sada može smanjiti unos azota. Svakako da je najpuzdaniji način određivanja potrebne količine đubriva osnovna analiza zemljišta na sadržaj azota. I preko prethodnog useva može da se izračuna koliko je azota potrebno i to tako što se pogleda koliko ovog đubriva je uneto prilikom prihrane pšenice ovogodišnjeg roda i da se od tog broja oduzme prinos koji je pšenica ostvarila. Fosfor i kalijum se dodaju zemljištu isključivo na osnovu rezultata agrohemijske analize", kaže Rajačić.
Svi su izgledi da će ove jeseni i u Srednjem Banatu biti povećane površine pod ječmom i pšenicom u odnosu na nekoliko prethodnih godina. Planirano je da ozime kulture zaumu 50.000 hektara srednjobanastskih njiva. Svi su izgledi da će setva biti završena u primalnom roku. Ali, problem je što se iz godine u godinu sve više seje "seme sa tavana".
"Čini se da će ove godine toga biti još više. Kod ovakvog semena namamo punate parametre kvaliteta semena, jer je reč o semenu iz vlastite proizvodnje. Proizvođači koji kupuju deklarisano seme najčešće uzimaju i zaštitu fingicidom i insekticidom, što u narednom periodu pomaže kod zaštite od bolesti i insekata. Proizvođači koji nisu radili tretman semena mogu samo da prate usev nakon nicanja. Meteorolozi najavljuju topao jesenji period, što može da prouzrokuje pojavu vaši. Ukoliko se to dogodi, potrebno ih je suzbijati insekticidom", zaključila je Zorica Rajačić.
Foto: Jasna Bajšanski
Tagovi
Autorka
