Srednji Banat: različite faze razvoja pšenice

Pšenica u srednjobanatskom regionu nalazi se u različitim fazama razvoja. To je posledica razvučenih rokova setve - od prvih dana oktobra do prvih dana decembra. Korovi su krenuli, tako da oni sada konkurišu pšenici za hranu i vodu. Zemljište je prilično suvo, čemu doprinose i poznati banatski vetrovi, tako da bi kiša i te kako dobro došla.

Malo pšenice posejano u optimalnom roku

Na razvoj useva veliki uticaj imao je pređašnji hladan period. Pšenica je dugo stagnirala, bila je konzervirana čitavu zimu, ali s ovim otopljenjem i usev je počeo da raste. Vegetacija je ipak krenula u roku koji je optimalan za naše uslove, a to je oko 10. marta, kaže Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin i napominje:

"Još nemamo parcele na kojima je pšenica počela da vlata i gde imamo pojavu prvog kolenceta. To čekamo da se dogodi sledeće nedelje. Ove godine je veoma malo pšenice posejano u optimalnom roku. Do 25. oktobra posejano je samo od 20 do 30 odsto planiranih površina. Još nekih 30 odsto površina je posejano do kraja oktobra i prvih dana novembra, a 30-40 odsto površina posejano je u novembru i početkom decembra".

Rajačić: brojanje biljaka pokazalo je da na pojedinim parcelama nema zadovoljavajućeg broja biljaka

Kasno posejane pšenice dobrim delom će biti preorane

Pšenica koja je posejana jako kasno zbog hladne zime koju smo imali, ponikla je tek u martu. Ona je sada u slaboj kondiciji i na tim parcelama nije zadovoljavajući sklop biljaka.

"Ove nedelje smo obilazili parcele kasno poniklih useva i brojali smo biljke. Videli smo da nema zadovoljavajućeg broja biljaka. Još više zabrinjava to što na određenim parcelama neće doći ni do bokorenja biljaka. Ne možemo da računamo na neki prinos tih kasno poniklih useva. On će biti smanjen za 30 do 50 odsto. Deo parcela će biti i preoran i najverovatnije će biti presejan suncokretom", kaže Rajačić.

Prvi rokovi setve - dobar rod

Pšenica koja je u dobroj kondiciji je ona iz prvih rokova setve i jedino ona obećava dobar rod. Rajačić napominje da su samo oni proizvođači koji su radili N-min metodu mogli da preporukom doziraju tačnu količinu azota. Ostali su napamet bacali đubrivo, što nije za preporuku.

"Tačno je da nije došlo do spiranja, jer nije bilo padavina i pšenica nije potrošila toliko azota, ali je bilo parcela gde je trebalo dodati azot. Svake godine imamo veliku razliku kada radimo N-min analizu, počev od parcela kojima treba veća količina i onima kojima treba manja količina azota. To zavisi od toga koliko je đubriva dato u jesen, šta je bio predusev, čime je taj predusev đubren, koliko se đubrivo mineralizovalo", objašnjava sagovornica.

Ove godine analize su pokazale da je bilo parcela gde nije trebalo đubrivo uopšte bacati, ali ima i onih gde je trebalo dati i više od 100 kilograma čistog azota.

Raste žito, a rastu i korovi

Na parcelama koje su đubrene stajnjakom ima više korovskih vrsta. Poznati su korovi koji se pojavljaju u ranijem periodu, a pojavljuju se i oni koji vole toplije vreme. Poljoprivrednike čeka nega useva i to u vidu tretmana pšenice herbicidima, a kasnije i fungicidima.

Bez simptoma bolesti

Za sada nema značajnijih pojava bolesti na pšenici. Prema mišljenju stručnjaka, hladan period tokom zime uticao je na smanjenu pojavu bolesti. Naravno, to dalje zavisi od vremenskih prilika.

Prognozno-izveštajna služba pri PSS Zrenjanin prati stanje i proizvođači uvek mogu da se informišu, ali i sami moraju da obilaze svoje parcele.

Suva zemlja

U zemljištu je evidentan nedostatak vlage. U Srednjobanatskom okrugu tokom čitave zime, uključujući i oktobar koji je bio kišovit, kiša je pala u količini od svega 150 ml. Sada su padavine preko potrebne i to u većim količinama.

Foto: Jasna Bajšanski