U SAD-u su ratari smanjili površine, u Australiji će imati treću rodnu godinu, a Rusija će ostvariti rekordne prinose?
Svet je ušao u fazu nesigurnosti i neizvesnosti kada je u pitanju hrana. Nema više globalne prehrambene sigurnosti kada je reč o kupovini neophodnih namirnica. Prirodne nepogode, sukob u Ukrajini, posledično i inflacija su doneli strepnju hoće li se uspeti dovoljno proizvesti i hoće li stanovništvo moći da ih kupe.
Najveći problem je sa žitaricama i uljem. Neke zemlje su ograničile ili potpuno zabranile izvoz kako bi zaštitile domaće tržište i osigurale hranu za svoje stanovništvo.
Ovogodišnja setva nije prošla kako je očekivano u SAD-u. Obilna kiša na početku, usporila je radove i pored želje da se posle više jare pšenice i iskoriste više cene na svetskom tržištu, izveštava Euractiv.
Nastavak sezone nije bio optimističan. Suša i visoka cena inputa su umanjili površine i izglede za dobru žetvu.
Američki poljoprivrednici su do 22. maja zasejali samo 49 odsto planiranih hektara jare, što je najsporiji tempo 2014. godine, prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede. Takođe, površine pod tom žitaricom su smanjene, jer su se proizvođači okrenuli uzgajanju kukuruza i soje zbog potražnje proizvođača biogoriva. Tome doprinose i klimatske promene koje skraćuju vreme setve.
Poljoprivrednici u Kanzasu bi ove godine mogli da napuste hiljade hektara pšenice na poljima, umesto da plaćaju žetvu zrna spaljenog sušom.
Bogata žetva pšenice u 2022. se očekuje u Australiji. Reuters navodi da je ovo treća rodna godina u kojoj vremenski uslovi u žitorodnim područjima pogoduju visokim prinosima.
Ova zemlja je u sezoni 2021/22. godine postala drugi najveći svetski izvoznik te žitarice. Nedavno je završena setva na oko 14,45 miliona hektara što su rekordne površine ikad zasejane tamo. Tome je doprineo rast cena na svetskom tržištu i potražnja. Očekuje se prinos od 30 do 35 miliona tona, dok je u poslednjih deset godina prinos u proseku bio 24,8 miliona tona, prema podacima Biroa za ekonomiju, poljoprivredne nauke i resurse (ABARES). Australian Premium White (APW) imala je cenu od 413 evra po toni što je nešto niže od rekordnih 432 €/t pre nekoliko nedelja.
Padaju cene žitarica: Uzrok najava deblokade crnomorskih luka?
Najveći kupci australijske pšenice dolaze iz Azije. Na prvom je mestu Kina, a zatim Indonezija, koja je najveći svetski kupac. Prema podacima USDA očekuje se da će globalna proizvodnja pšenice pasti na 774,83 miliona tona u 2022-23, sa 779,29 miliona tona godinu dana ranije.
Prema pisanju APK-Inform-a, Ministarstvo poljoprivrede Rusije predviđa proizvodnju žitarica od 130 miliona tona u 2022. godini i rekordne prinose. Istovremeno Arkadij Zločevski, predsednik Ruskog sindikata žitarica, izjavljuje da je to malo verovatno i predviđa rod žitarica od 120 miliona tona uključujući 80 miliona tona pšenice 2022. godine.
Prognozu je bazirao na površinama ozimih žitarica od 19 miliona hektara i smanjenom tempu upotrebe đubriva koje je primenjeno na 16,6 miliona hektara. On izveštava da nedostaje mehanizacija i potrebne količine đubriva.
Prema poslednjim podacima Udruženja "Žita Srbije", ove godine očekuje se 5,2 tone po hektaru pšenice, a posejana je na oko 620.000 hektara. Nedavne kiše, prema rečima stručnjaka su oporavile biljke i preporodile useve.
A, koliko će je biti na tržištu, vrlo verovatno će usloviti i naš izvoz. Za sada vrlo sporim tempom izlazi iz zemlje sa podatkom da je 23. maja izvezeno u okviru majske kvote 109.000 tona ove kulture od one koja je na nivou od 220.000 tona. U 2020/21 godini izvezeno je 928.000 tona pšenice i brašna preračunatog na zrno. Najviše izvozimo u Rumuniju, Italiju, Makedoniju...
Tagovi
Autorka
Počela žetva ječma, "pala" prva trgovanja novim rodom. Po kojoj ceni?
Vera je prva agroinfluenserka u Srbiji: "Prva ustajem, poslednja legnem"
Počela žetva pšenice: Da li će biti zaslužene zarade ili će ratari ostati "kratkih rukava"?
Jasan uzlazni trend cene pšenice novog roda, ječma u padu
Posledice nevremena: Polegao kukuruz u okolini Subotice, ratari procenjuju štete
Žetva maka u Banatu pri kraju, a da li se proizvodnja isplati?
Kukuruz zaostaje u porastu dok "vapi" za vodom. Ratari gledaju u nebo, a šta kažu stručnjaci?
Ušteda danas, šteta sutra: Paljenjem strništa spaljujemo i budući prinos
Damir Senjan
pre 1 nedelju
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 1 nedelju
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
