Šta je kalcifikacija i zašto je neophodna kod kiselih zemljišta?

Osim toga što se koriste za ishranu bilja, osnovna đubriva služe i za izgradnju zemljišta, popravljanje fizičkih, hemijskih i bioloških osobina. Ukoliko se osnovna đubriva po vrsti i količini upotrebe radi postizanja značajnije kvalitetne promene osobina i plodnosti zemljišta, odnosno trajnijeg delovanja, tada đubriva dobijaju meliorativni karakter, pa možemo govoriti o meliorativnom đubrenju. Diplomirani inženjer poljoprivrede Vladica Stefanović objašnjava da se meliorativno đubrenje obavlja na siromašnim normalnim zemljištima, kao i na anormalnim zemljištima. On dodaje da se na siromašnim normalnim zemljištima takvo đubrenje izvodi s ciljem obezbeđivanja većeg fonda hraniva, a kod anormalnih zemljišta radi popravljanja fizičkih, hemijskih i bioloških osobina.

Na pojedinim tipovima zemljištima kod nas neophodna kalcifikacija

Stefanović naglašava da među našim, glavnim tipovima zemljišta samo černozem i njemu slična, normalna zemljišta imaju osobinu kulturnih zemljišta. Adsorptivni kompleks kod tih zemljišta je zasićen kalcijumovim jonom i zato se černozem odlikuje najboljim fizičkim, hemijskim i biološkim karakteristikama. Kod zemljišta čiji je adsorptivni kompleks zasićen vodonikovim jonima, reakcija je kisela i vodonikovi joni destruktivno utiču na zemljište. Zbog toga na ovakvim zemljištima treba obaviti kalcifikaciju, da bi se sprečili destruktivni procesi, da bi se omogućilo normalno gajenje kulturnih biljaka i postizanje visokih prinosa.

Šta je cilj kalcifikacije?

Pod kalcifikacijom zemljišta podrazumevamo kulturnu meru čiji je cilj da kiselo zemljište preobrati u slabo kiselo i normalno. Taj zadatak se postiže unošenjem velike količine kreča u zemljište. Da bi zemljište moglo da adsorbuje kalcijum jon, neophodno je da kalcijumovo jedinjenje bude u rastvorljivom stanju. Većina kalcijumovih jedinjenja su teško rastvorljiva u vodi (npr: krečnjak, kalcijum-oksid, kalcijum-hidroksid, laporac, dolomit). Od kalcijumovih jedinjenja u vodi je lako rastvorljiv kalcijum-hidrokarbonat. Za prevođenje teško rastvorljivih kalcijumovih jedinjenja u kalcijum-karbonat, potrebno je da u zemljištu ima što više ugljen-dioksida. Zato je poželjno da se posle kalcifikacije izvodi i humizacija, pa se razlaganjem organske materije u zemljištu oslobađa ugljen-dioksid koji sa vodom i kalcijum-karbonatom daje kalcijum-hidrokarbonat. Da bi zemljište moglo da adsorbuje kalcijum jon, neophodno je da zemljište ima u sebi dovoljno glinenih čestica.

Zemljištima kiselosti ispod 5,5 pH potrebna kalcifikacija

Pri određivanju potrebne količine kreča treba uzeti u obzir mehanički sastav zemljišta, prisustvo organske materije i podnošljivost kulturnih biljaka prema kreču. Uzima se da zemljište ispod 5,5 pH i ispod 70% zasićenosti bazama zahteva kalcifikaciju (ispod 50% zasićenosti bazama je velika potreba za kalcifikacijom). Najčešće se za kalcifikaciju na našim zemljištima koristi kalcijum-karbonat, kalcijum-oksid ili saturacioni mulj.

Kojim sredstvima obavljati kalcifikaciju?

Sredstva za kalcifikaciju su fino samleven kalcijum-karbonat, pečeni kreč, gašeni kreč, laporac, saturacioni mulj itd. Kalcifikacija se obavlja kada na njivama nema useva, najbolje u vreme zaoravanja strnjike. Ako se kreč zaore sa strnjikom, ima dovoljno vremena za njegov preobražaj i njegovo mešanje sa zemljištem, do proleća, kada će se obaviti setva. Kreč treba da je dobro isitnjen i ravnomerno raspoređen pre zaoravanja. Dejstvo kalcifikacije traje u proseku 6-7 godina.