Šta je olujno nevreme donelo ratarima? Već zaduženi pred žetvu ostaju bez ičega

Srbiju je sredinom jula zadesilo veliko nevreme, a mnogi poljoprivredni proizvođači su ostali oštećeni. Pored prizora uništenih voćnjaka, plastenika i drugih površina pod povrćem, oluja nije zaobišla ni ratarske kulture, a tu su posebno pogođeni proizvođači iz Vojvodine.

Ratar Miodrag Andrić iz sela Nadalj kod Srbobrana od kultura gaji pšenicu na 10 jutara, koju je požnjeo pre nevremena, a pored nje ima i 12 jutara pod suncokretom, 25 pod kukuruzom i 10 jutara soje.

"Od grada veličine pesnice, šteta je na 65 odsto useva stopostotna. Ostatak useva je oštećen, ali nije jako i nadamo se nečemu, mada neće biti ni blizu od očekivanog. Nevreme je bilo 13. jula, opština je organizovala prijavu štete i prijavio sam, ali na tome je ostalo", kaže Andrić i dodaje da ga niko još uvek nije kontaktirao.

A iz Ministarstva "ni A ni B"

Kontaktirali smo i Opštinsku upravu Srbobran - Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj, ali nam je rečeno da se još ne zna kada će poljoprivrednici dobiti neku povratnu informaciju. Navode da su komisije zauzete i da će taj proces da potraje, prvo Ministarstvo mora da donese odluku, da bi tek onda Opštinske uprave znale kako da se postave u toj situaciji. Prošlo je tačno tri nedelje od poslednjeg dana primanja prijava, ali se i dalje čeka konačna reč države.

Do objave ovog teksta nismo dobili nikakve odgovore iz Ministarstva poljoprivrede povodom aktuelnog pitanja.

Psihička priprema za prizor koji sledi

Poljoprivrednik iz Šida Josip Hapčak radi 37 jutara, od kojih je na 14 suncokret i na oko 23 jutra kukuruz. Prethodne dve godine je, kako kaže, sejao i soju, ali nije baš najbolje prošao sa tom kulturom, pa se za ovu godinu odlučio za suncokret, jer bi on lakše podneo sušu, međutim desilo se ono što niko nije očekivao i na šta niko nije računao.

"Posle nevremena, šest dana nisam išao na njivu, jer sam morao psihički da se pripremim, a i kada se ide odmah sutradan, nemate pravi uvid u stvari. Kada sam ja došao kukuruz koji je bio polomljen, već se osušio, a da sam došao odmah, mislio bih da je samo pao i ne bih znao da je slomljen. A suncokret - kao da je valjkom povaljan", kaže naš sagovornik i dodaje da je na njemu šteta 100 posto.

Glavica leži na zemlji, povući će vlagu, klijaće, trunuće i sa tim neće moći ništa, kaže. Sve i da može da se vrši, na otkupnom mestu takvog neće primiti.

"Kukuruz sejem oko 10 jutara za berač i oko 13 za kombajn. Svi ti rani koji su za kombajn su mi oštećeni, polomljeni, a ovaj za berač što sejem domaći hibrid, on se samo nagnuo i uz veliku muku će moći da se ubere", kaže Hapčak.

Osiguranje mnogima ne pokriva ovakvu nepogodu

Pošto je u Šidu proglašena vanredna situacija i formiran krizni štab, navodi da su poljoprivrednici slikali i slali na određenu Viber grupu tri fotografije po parceli, uz broj parcele i naziv katastarske opštine. 

"Kada se osigurava usev, radi se svaka stavka ponaosob, a najčešće je osiguranje od grada, jer od toga svi strahujemo. Kada se osigurava od suše, opština mora da proglasi elementarnu nepogodu - sušu, da bi osiguranje to priznalo kao validno, a na primer kiša tri meseca ne padne i oni ne proglase", objašnjava naš sagovornik i dodaje da je i to jedan od razloga zašto nije osigurao svoje njive.

"Naši ispale rakete na nekoliko mesta, ali tu se zaobiđe Šid, pa oblaci idu dalje ka selima. Međutim sada niko nije ispaljivao rakete, ali niko ovo nije ni očekivao", kaže ovaj poljoprivrednik.

Najveći problem je, kako Hapčak navodi, što su se poljoprivrednici već zadužili za seme, đubrivo, gorivo, pa neki i za osiguranje koje ne pokriva olujno nevreme, a sada su ostali bez ičega. Rod je kompletno uništen pred žetvu i veliko je pitanje kakvo će se rešenje pronaći i kako će naredna godina izgledati za poljoprivrednike.

Suncokret uništen, za kukuruz ima neke nade

Nedaleko od njega, slično je prošao i ratar iz Sota iste opštine Branislav Stanišić koji je uspeo pre nevremena da požnje 35 jutara pšenice, ali za 25 jutara suncokreta i 12 jutara kukuruza nije bilo spasa. Naveo je da je nevreme bilo neviđeno i da su udari vetra bili brzine 180-200 kilometara na sat.

"Kukuruz je bio povaljan, nešto se podiglo - nešto nije, ali on nije bio u tolikoj meri uništen, recimo da je 20 do 25 odsto štete. Međutim, na suncokretu je od 25 jutara, na 20 jutara šteta između 80 i 90 odsto", navodi ovaj ratar i dodaje da će pokušati da ga pokupe, ali je opasnost od truljenja. Velika je vlaga, glavice su na zemlji i pitanje je koliko će procentualno moći da se pokupi sa kombajnom. 

"Dosta sam obišao parcela u opštini i mislim da smo mi iz Sota, Kukujevaca, Molovina, Privine glave i Berkasova najgore prošli. Uništeno je oko 90 odsto površina u tim mestima. Imam svoj kombajn i radim ovo već 15 godina, ali uopšte nisam optimista po pitanju da će moći nešto veliko da se uradi", kaže Stanišić.

Konkretni odgovori ili nagađanja?

Poljoprivrednici su, kako kaže, od Opštine dobili samo nagađanja, nema zvaničnog saopštenja. Navodi da se šalju snimci putem mobilnih telefona, ali se ne govori o nekim komisijama koje bi izašle na teren i utvrdili stanje. Što se osiguranja tiče, Stanišić navodi da nije osigurao useve, ali i da ne postoji klauzula u osiguranju od olujnih vetrova, već samo od grada, požara, udara groma i slično.

"Po mojoj proceni, na suncokretu samo sam imao štete oko milion i po dinara i to minimum, nisam sklon naduvavanju. Prodao sam pšenicu robnim rezervama, dobio sam saopštenje da nemaju novaca. Bukvalno ne mogu da mrdnem - blokiran sam", kaže naš sagovornik.