Šta sa šećernom repom koja je ostala u zemlji i kako će uticati na jare useve?

Nakon nezapamćeno teške sezone za proizvođače šećerne repe, neki proizvođači su odlučili da je ostave u zemlji jer su troškovi vađenja bili previsoki za ovako loš rod. Kako će koren ove biljke uticati na kvalitet zemljišta i da li su ugroženi prolećni usjvi, pojasnio nam je profesor dr  Bojan Stipešević sa Fakulteta agrobiotehničkih nauka Osijek.

"Kao i svaki mrtav koren, ni šećerna repa neće uticati na sam kvalitet zemljišta. Tamo gde se raspada može uticati na povećan broj nekih mikroorganizama razlagača koji možda napadnu neku biljku koja se bude javila baš na tom mestu nakon nje", istakao je.

S druge strane, kaže da je to, kao i svaki drugi koren, organska materija koja će se vremenom raspasti i da nema uticaja na povećanje ili smanjenje pH reakcije zemjišta.

Pre setve uništiti repu mehaničkim putem ili herbicidima

Kako je prva godina takve ostavljene šećerne repe u zemlji iza nas, ona će ući (ako koren nije fizički oštećen) u svoju drugu godinu života, kada daje plod odnosno seme.

"Pojaviće se rozeta, odnosno pustiće vretenastu stabljiku, pa će gore biti klupko puno semena, a to nam za šećer ne treba i to će biti potrebno uništiti", savetuje profesor Stipešević i dodaje da će se time dobiti zakorovljenost table kulturom koja će, ako preživi ovu blagu zimu, a hoće, ometati vizuru njive ako je u međuvremenu posejana pšenica i ako se s korenom prethodno ništa nije uradilo.

Dalje to, nastavlja, može odrveneti, pa predstavljati "mali" problem. Zbog toga savetuje da bi bilo dobro da proizvođači prođu takvu njivu tanjiračama ili gruberima čim se to pojavi u proleće, ako je sad ostavljena za neke druge jare kulture.

"Pre tih jarih useva trebaće sigurno ići dva, tri puta u mehaničko uništavanje. Osim toga, i herbicidi su dovoljno jaki da ubiju repu, takođe sa dva, tri prohoda. U ovom slučaju kada je gledamo kao korov, spada u širokolisne korove pa bi je ubilo sve što inače proizvođači koriste kada štite monokotiledonski kukuruz".

Problem sa sojom

Problem bi mogao biti kod soje jer se i jedna i druga kultura mogu ubiti istim pesticidima, dakle dvokotiledonskim ili širokolisnim. Ko nije "potamanio" repu kako treba, pojaviće se kompeticijski problem i zasenjivanje ukoliko se šećerna repa bude razvijala brže nego što soja bude klijala i nicala.

Dalje, ističe kako odrvenjavanje stabljike sa semenom može biti problem i za kombajn. On će to sažvakati, ali imate dodatnu masu koju ne želite, rekao je profesor.

"Ukoliko je poljoprivrednik u konzervacijskoj poljoprivredi, pre setve jarih useva treba to mehaničkim putem da dovedu u red", napomenuo je. Smatra kako je to najmanji od svih mogućih strahova koje moraju imati šta će doneti ostaci te repe. Ništa dobro ako će ulagati previše novaca da je srede, a ništa loše ako je budu smatrali korovom kao i svakim drugim.

Takvim će se uništavanjem šećerne repe u zemlju unositi organska materija, što se dobija i zelenišnim đubrenjem u ovom slučaju vrlo skupim đubrenjem, kaže on.

Na azot zaboraviti, ali fosfor i kalijum...?

Iduća je odluka šta će ići na takvo repište. Utrošen azot prošle godine može se, pojašnjava, zaboraviti jer se vrlo verovatno isprao iz zemlje, ali može se računati na fosfor i kalijum jer ga repa nije iznela. "Đubrenje fosforom i kalijumom može biti redukovano ili skroz izostati, zavisno od računice šta će posle sejati. Tu poljoprivrednici mogu malo da uštedeti u svoj muci koju imaju".

Savetuje da se na takve površine gde je korin repe ostavljen u zemljištu nikako ne ide opet sa repom. "Sve što je napada verovatno je u zemljištu i čeka zdravu repu".

Ono što smatra važnim je navodnjavanje i da bez toga ne bi ni trebali računati na ovu proizvodnju. Iako su nekima i uz navodnjavanje prinosi bili prepolovljeni, profesor kaže da ono pomaže da kultura ne kolabira baš toliko jako uz ekstremno visoke temperature kakve smo imali ovog leta.