Šta su FAO grupe?

Kako bi poljoprivredni proizvođači stekli predstavu o prikladnosti za uzgajanje u određenom području sorte i hibridi su podeljeni u grupe zrenja. Brojčane oznake na pakovanjima semena pokazuju kojoj međunarodnoj FAO grupi zrenja pripadaju u zavisnosti od dužine vegetacijskog perioda.

Najčešće se koriste kada su u pitanju kukuruz i soja. U ovom slučaju predstavljaju period od nicanja do fiziološki zrelog kukuruza (soje) u odnosu na standard. U obzir se uzima i suma temperature neophodna za dozrevanje.

Grupe zrenja za kukuruz 

Kukuruz je razvrstan u FAO grupe od 100 do 1.000. Najranostasniji su hibridi iz grupe 100. Njihov vegetacijski period traje do 90 dana. Sledeća grupa je 200 koja ima vegetacijski period od 90 do 100 dana. Svaka naredna grupa ima vegetacijski period duži za 10 dana.

Na našem području se najviše uzgajaju hibridi FAO grupa 300 i 400, a seju se od 200 do 700. Metodologija klasifikacije je specifična za pojedinačne države. Tako jedan hibrid ne mora biti u istoj grupi za sve države. Na to će uticati uslovi uzgoja i uslovi područja.

Zajedničko je da rani hibridi imaju manji prinos. Međutim, njihova prednost je da se berba obavlja ranije. To smanjuje troškove sušenja i skladištenja. Što je hibrid kasniji postoji opasnost da će za vreme dozrevanja vreme biti vlažno. Zbog toga se oni kasni, na našem području, najviše koriste za pripremu silaže.

Soja od ekvatora do pola planete

Sorte soje su raspoređene u grupe zrenja prema dužini vegetacije na osnovu posmatranja novih sorti na terenu u poređenju s već uspostavljenim sortama. Grupe relativnog sazrevanja soje mogu se koristiti kao referenca za proizvođača i to su alati za klasifikaciju sorti prema geografskoj širini i fotoperiodu područja setve. Proizvođač je u mogućnosti da preciznije predvidi njeno ponašanje i razvoj, s obzirom na klimatske i ekološke uslove mesta gde je zasejana.

Danas u svetu postoje grupe zrenja soje od 000 do 10. Predstavljene su brojevima 000, 00, 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 i 10. Što je veći broj grupe, sorta soje je bliža ekvatoru, a što je manji broj grupe, to je sorta bliža polu planete. 

Produktivnost kasnijih sorti je bolja od ranijih. Međutim, to nije slučaj u svakoj godini ili mestu proizvodnje. U nekim godinama prednost se daje ranijim sortama, a neke favorizuju kasnije sorte zrenja. Vegetacijski period sorti koje se najčešće uzgajaju je od 100 do 160 dana. Postoji prosečna razlika od 10 do 15 dana između vremena uzgoja svake grupe zrenja. Postrno mogu da se uzgajaju sorte koje imaju kratak period vegetacije od 80 do 120 dana i pripadaju grupama 000 i 00.