• Priprema kombajna za žetvu
  • 22.06.2021. 12:00
  • Šumadijski okrug, Maskar, Topola

Šta sve treba proveriti na kombajnu pre žetve pšenice?

Kada se priprema kombajn za žetvu treba krenuti od adaptera, preko ulaza, prijemnog bitera, slamotresa, sita za ovršenu masu.

Foto: Julijana Kuzmić
  • 955
  • 293
  • 0

Uprkos promenljivim i neočekivanim vremenskim uslovima za ovo doba godine, žetva pšenice se bliži, pa stoga treba biti spreman - najviše mehanički. Kako pripremiti kombajn za vršidbu, pitali smo mladog ali iskusnog kombajnera Aleksandra Mijailovića iz sela Maskar kod Topole, koji obrađuje 40 ha ratarskih kultura, a kombajnira svoje i uslužno već više od dve decenije.

"Kada se priprema kombajn za žetvu treba krenuti od adaptera, preko ulaza, prijemnog bitera, slamotresa, sita za ovršenu masu. Mora se proveriti transport, kakvi su lanci i za povratnu i za ovršenu masu, a menjač i motor se retko kvare", kaže Mijailović i dodaje da se menjaju ležajevi, trasportni lanci, gume transportne koje vuku ovršenu i povratnu masu, remenje - jer dolazi do istrošenosti.

Kaiševi - remeni se često troše

Potrebno je proveriti i istrošenost noževa na rotoru, jer ako su istrošeni, mašina teže ide i dobija dosta na neovršenoj masi klasova.

"Kosa se ne oštri, već ima na sebi listiće koji imaju zube koji se koriste dok se ne istroše. A, ako je pšenica polegla, moraju da se stave podizači pologa na heder, kako ne bi ostajalo u njivi i da bi podigao svaki klas. Ja imam te podizače i u suštini ih ne skidam, bez obzira da li je pšenica polegla ili ne."

Sita mogu da naprave problem

Ovaj ratar koji sa svojih njiva žanje pet do šest tona pšenice na jednom hektaru, u zavisnosti od kvaliteta zemljišta parcele, kaže da sita itekako mogu da naprave problem u toku žetve.

"Kada se vrši pšenica koja ima osje, dolazi do zagušenja na situ. S vremena na vreme mora se čistiti i mora se proveravati. U početku žetve kad je to osje dosta žilavije, njega rotor ne preradi dobro. Na češljastim sitima dolazi do zagušenja, pa pšenica vršena ne propada u spiralu koja dolazi u bunker, nego ide ponovo na kraj sita, pa spada ponovo na povratnu masu, i onda kombajn vraća na vršaj i tako dolazi do zagušenja", objašnjava Mijailović.

Kada se vrši pšenice koja ima osje, dolazi do zagušenja na situ

Stoga, kada se pšenica ponovo usmerava preko povratne mase, dolazi do krcanja i velikog loma zrna pšenice. Naš sagovornik podseća i da ko ne tretira svoje useve od divljeg ovsa, isti može da dovede do zagušenja sita i prosipanja mase. 

Zastoj ili prosipanje mase može da napravi i neadekvatna veličina brojeva obrtaja rotora.

"U pšenici je na 1.000 ili 1.100, a ima momenta kada treba da se spusti na 800 obrtaja. Potreban je veći broj obrtaja na početku sezone, a kad odmakne pet, šest dana, kada slama dobro ugori, a pšenica gubi vlagu, onda treba da se smanje obrtaji kako ne bi došlo do krcanja zrna, pogoto sa osjem."

Sprečite kvarove

Ukoliko se kombajn ne pripremi kako treba, mnogi nemili kvarovi mogu nastati na samom polju. Kada kombajner ne poznaje njivu koju žanje, a vlasnik ne upozori, heder može da udari u neko drvo, kamen i pritom polomi listiće kose, il pak samu kosu. Može doći do pomenutog preopterećenja mašine, čak i požara.

"Ako je motor vreo, a dođe do pustanja ulja, pusti na izduvnu granu, nalepi se sitna pleva ili prašina i dođe do paljenja ili ako kombajner ne primeti da je zagušila povratna masa. Desi se da ležaj strada, pošto remen ide preko četiri, pet remenica, ta jedna se, na primer, ne okreće, a ostale se okreću, i dalje remen trlja preko nje, dolazi do trenja, usijanja, baci varnicu i tada dolazi do požara", slikovito dočarava naš sagovornik.

Zato poljoprivrednik iz Maskara, uvek sa sobom nosi potreban alat; ključeve od broja šest do 32 i to duple, zatim čekiće, razne izbijače, sekače, rezervne šrafove, rezervne listiće za kosu, podizač pologa. Kaže da rezervno remenje ne nosi jer nikad ne zna koje će pući, već kad dođe do toga, isti zameni.

Uvek sa sobom nositi potreban alat

"Sve što nije lom može da se popravi, može ležaj i remen da se zameni na njivi, može i da se rasturi i da se odnese neki deo da se zavari kod majstora", uverava.

Uvek isključite mašinu iz pogona pre popravke 

Kako se mnoge povrede mogu desiti u radu, od pucanja listića, do nakupljanje zemlje pa kosa ne može da kosi. Da bi se iščačkala zemlja i proradila kosa, najsigurnije je ugasiti kombajn i sanirati kvar.

"Nikad se ne zna šta može da se desi, da li opruga, bilo šta može da podleti iako sam ja isključio rad hedera. I neki drugi kaiš pukne, podleti - on sam će da ga pokrene i mogu da nastradam. Nije rešenje samo isključiti nego obavezno gasiti sve, jer ako motor radi sve je moguće da krene samo, pogotovu noviji kombajni koji imaju sve elektro ventile, nikad ne znaš koji kompjuter može da zakaže i pusti u pogon."

Aleksandar Mijailović zna da rukuje poljoprivrednim mašinama od 10. godine

Njegovi su zaključci da mnogi kombajneri zbog nedostatka novca kreću u rad sezone sa nedovoljno spremnom mašinom.

"Neko nije promenio ulje od prošle godine, neko ne menja remen iako vidi da je istrošen nego čeka da pukne, pa tek onda, ili vidi da je dotrajao neki ležaj, ali misli da će izdržati još par dana. Moja poruka je onima koji već kreću u žetvu je da kombajn srede, da ne misle o kvarovima", kaže naš sagovornik i dodaje da treba uzeti u obzir i specifične okolnosi jer je ovo jedan od najtežih poslova u poljoprivredi.


Foto prilog


Tagovi

Kombajn Priprema Žetva pšenice Aleksandar Mijailović Remeni Promena ulja Požar na njivi Obrtaji rotora Lom zrna pšenice


Autorka

Julijana Kuzmić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Medu mladog pčelara Dušana Stanojevića i njegovog oca Momira iz Jastrebca, kod Bujanovca, proizvedenog na 800 metara nadmorske visine u ekološki čistoj sredini niko ne može da odoli.