Standardne žitarice odlaze u prošlost: Razmislite o sočivu i nautu

Naša zemlja je u konstantnom periodu suše, pošto su padavine koje su obeležile poslednju deceniju bile obilne u kratkom periodu, nanoseći usevima drugu vrstu štete. Poznavanje kultura presudno je za borbu protiv suše.

Jedno od najvažnijih pitanja je na šta poljoprivrednici treba da obrate pažnju kad biraju koju će kulturu da gaje i ima li među ovim ređim kulturama vrsta koje se u sušnim uslovima odlično snalaze. Ovde su obrađene dve vrste mahunjača otporne na sušu kao alternativne kulture.

Sočivo (Lens esculenta Moench.)

Izbor sorte

Naši proizvođači na okućnicama gaje introdukovane sorte, najčešće nepoznatog porekla. U Kanadi, Australiji, SAD, Rusiji i Španiji nekoliko značajnih naučno-istraživačkih centara bavi se stvaranjem novih sorti sočiva. Od sorti sitnosemenog najpoznatija je argentinska "precoz" vrlo tolerantna na sušu i podesna za gajenje u nepovoljnim uslovima semiaridne klime.

Ona je odličan izvor gena za tolerantnost na sušu i nepovoljne toplotne uslove. A u Kanadi se gaje sorte eston i majlstoun i iranska sorta sitnosemenog sočiva eston. Sorte krupnosemenog imaju veći značaj u svetskoj proizvodnji i trgovini, a najpoznatije su glamis, grandora, lerd, plato (kanadske), aldiga, bruver nortfild, PBA džajant, PBA džambo (australijske), pardina (španska) i mason (SAD).

Mesto u plodoredu

Sočivo ne postavlja velike zahteve prema predusevu, ali zemljište ne sme biti zakorovljeno. Dobar je predusev za većinu ratarskih biljaka. Naročito dobri predusevi su okopavine, a takođe i strna žita. Ne podnosi monokulturu i ne vraća se na istu površinu pre pet do šest godina.

Obrada zemljišta

Nema velike zahteve prema obradi zemljišta, a osnovna obrada je na dubini 20-25 cm. Predsetvenoj pripremi se mora pokloniti više pažnje da bi se uništili korovi i omogućio normalan razvoj u početku vegetacije, kada je rastenje usporeno. Izvodi se setvospremačima ili kultivatorima, radi boljeg sitnjenja zemljišta.

Đubrenje

Upotreba đubriva, kako organskih tako i mineralnih, uzevši u celini, daje slab efekat. Prema nekim autorima, na plodnim zemljištima na kojima su pod predusev upotrebljene veće količine đubriva, sočivo nije potrebno đubriti. Na takvim zemljištima đubriva, a naročito azotna, mogu delovati i negativno na prinos, jer se više razvija vegetativna masa, a manje se zameće plodova.

Na zemljištima manje plodnosti mineralna đubriva povoljno deluju na prinos. Ova kultura naročito povoljno reaguje na fosforna i kalijumova đubriva, a azotna se primenjuju samo na siromašnim zemljištima. Količina čistih hraniva iznosi: 20-30 kg/ha N i 40-60 kg/ha P2O5 i K2O. Fosfor i kalijum se daju sa dubokim oranjem, dok azotna đubriva u predsetvenoj pripremi zemljišta.

Setva

Priprema i izbor semena za setvu su isti kao i u drugih zrnenih mahunjača, s tim što se za setvu koristi što krupnije seme i obavezna inokulacija sa kvržičnim bakterijama azotofiksatorima. Setvu treba obaviti što ranije, u prvom vremenu setve (kraj februara, početak marta). Sočivo se seje uskoredo, sa razmakom između redova 10-12 cm.

Količina semena zavisi od podvrste, a veća je kod krupnosemenog nego kod sitnosemenog sočiva. Kod krupnosemenog seje se 200-300 klijavih zrna po m², a kod sitnosemenog 250-300 klijavih zrna/m² ili 70-100 kg/ha semena (70 kg sitnosemene i 100 kg krupnosemene sorte). Setva se obavlja na dubini od tri do pet centimetra.

Nega

Mere nege u toku vegetacije su slične kao i kod graška. Zbog usporenog porasta u početku vegetacije, usev se najčešće zakorovi. Ranije je vršeno plevljenje u više navrata. Međutim, ova mera nege se teško izvodi, pa je i najčešći uzrok niskih prinosa. U budućnosti se ovo pitanje mora rešavati herbicidima, kao i kod drugih zrnenih mahunjača. Posle nicanja useva za suzbijanje travnih korova koristi se fluazifop-P-butil. 

Berba

Sazrevanje mahuna teče neravnomerno, kao i cvetanje. Smatra se da berbu treba početi kada je 40-45 odsto donjih plodova zrelo. Berba se vrši kosačicama ili ručno, a usev se ostavlja u otkosima ili gomilicama. Ako se sa žetvom zakasni ili se požnjevena masa dugo suši na suncu, seme dobija mrku boju i gubi u kvalitetu, a i osipa se. Zrna sa većim sadržajem vlage od 12-13 odsto moraju se dosušiti pre skladištenja. Prinosi sočiva se kreću jedne do dve tone po hektaru zrna.

Naut (Cicer arietinum L.)

Izbor sorte

U Americi najzastupljenije su sorte krupnosemenog nauta, a to su "B-90", "dwelley", "sanford", "spanish white", "UC-5", "UC-27". Od sitnosemenog najpoznatije su "aztec", "C 235", "ICC 4", "myles" i "sultano".

Plodored

Nema velike zahteve prema predusevu. Dobri predusevi su mu strna žita i okopavine. Dobar je predusev za ozima žita i za pamuk u toplijim rejonima. Nekada se naut proizvodio u združenoj setvi sa kukuruzom i krompirom. Ne postavlja posebne zahteve prema plodosmeni.

Obrada zemljišta

Dubina osnovne obrade je jednaka kao i za ostale zrnene mahunjače, a zavisi od tipa zemljišta. Na normalnim tipovima osnovna obrada se obavlja na dubinu od 25-30 cm. Naut se seje rano u proleće, pa se predsetvena priprema mora obaviti brzo i kvalitetno, na dubini osam do 10 cm.

Đubrenje

Sa 100 kg semena i odgovarajućom količinom slame naut iznosi oko 5,0 kg azota, 1,8 kg fosfora i 7,5 kg kalijuma. To je, kao zrnena mahunjača, azotofiksator, pa ne traži mnogo azota. Azot se daje pred setvu 20-30 kg/ha. Koristi dobro fosfor iz teže rastvorljivih oblika, jer ima koren dobre usisne moći. Količina fosfora koja se daje iznosi oko 20-50 kg/ha.

Naut iznosi zrnom dosta kalijuma, ali daje relativno niske prinose, pa na dobro obezbeđenom zemljištu sa kalijumom, ovaj element se ne mora unositi. Fosforna, eventualno i kalijumova đubriva (40 do 50 kg K2O/ha) unose se sa dubokim oranjem, dok azotna u predsetvenoj pripremi zemljišta.

Setva

Setvu treba obaviti što ranije u proleće, kao i setvu graška i sočiva (kraj februara, početak marta). Najveće smanjenje prinosa nastaje zbog kasne setve. Po bugarskim podacima, najveći prinos je ostvaren setvom između 12 - 22. februara, a zatim prinos stalno opada i početkom aprila smanjenje prinosa iznosi 35 odsto. Po istim rezultatima, prinos opada za 10-15 odsto sa zakašnjenjem u setvi od 15 dana. Naut se seje na dubini od pet do sedam centimetara, a na lakim zemljištima i do osam do 10 cm.

Količina semena zavisi od krupnoće semena i može da varira od 60-200 kg/ha, uz obaveznu inokulaciju Rhizobium vrstama azotofiksatorima. Broj klijavih zrna po hektaru iznosi 500.000 do 550.000 i pri srednjoj krupnoći semena poseje se 100-120 kg/ha. Seje se u redove na rastojanju 45 do 50 cm, a u redu tri do pet centimetara.

Nega useva

Ako se pre nicanja obrazuje pokorica, ona se razbija rotacionim kopačicama ili lakom branom. U toku vegetacije, pri širokorednoj setvi vrše se dva do tri međuredna kultiviranja i jedno do dva okopavanja u zavisnosti od zakorovljenosti parcele. Noviji rezultati (Bugarska) pokazuju da se naut može uspešno gajiti i bez okopavanja (uskoredo) uz primenu herbicida.

Dobre rezultate su dali "prometrin" od dva do tri kg/ha, sa 1,5 kg/ha herbicida, posle setve, a pre nicanja useva. Posle nicanja useva za suzbijanje travnih korova koristi se fluazifop-P-butil.

Berba

Obavlja se u punoj zrelosti nauta (listovi počinju da opadaju) jer ne dolazi do pucanja mahuna. One ujednačeno sazrevaju i u punom zrenju imaju slamastožutu boju. Stablo ima zeleno-žutu boju, a listovi opadaju. Berba se može obaviti ručno, kosačicama ili kombajnom. Ako se berba obavlja ručno ili kosačicama, tada se pokošeni usev ostavlja nekoliko dana na parceli da se prosuši, a zatim se vrše vršalicama.

Naut se može veoma zahvalno kombajnirati, jer stablo ne poleže. Kombajniranje se obavlja nekoliko dana posle pune zrelosti, jer se tada zrno dobro izvršava, a mahune su manje žilave. Seme se čuva sa 12-13 odsto vlage, a ako je posle berbe vlažnost veća, tada se mora dosušiti. Prinosi semena se kreću oko dve do tri tone po hektaru.

_{Naslovna fotografija: Depositphotos/igorartmd/FB/Poljoprivredno gazdinstvo Mirilov}