Štetočina koja umanjuje sadržaj šećera u repi - kako je suzbiti?

Gusenice repinog moljca (Scrobipalpa ocellatella) najradije se hrane najmlađim lišćem u rozeti biljaka. Pri većoj brojnosti gusenice oštećuju i glave korena, praveći hodnike u njima. Najveće štete nastaju u drugoj polovini leta i početkom jeseni - septembar. To je štetočina šećerne repe koja se u većem broju javlja naročito tokom sušnih i toplih godina. Na biljkama se sreće tokom čitave vegetacije. Stoga suzbijanje treba biti na vreme.

Velike štete

Štete, inače, pričinjavaju gusenice koje se ubušuju u tkivo lisnih drški i najmlađe listove, zapredaju ih, prljaju izmetom i rozeta repe se pretvara u crnu, suvu masu. Usled toga ne dolazi do formiranja novog lišća, što utiče na smanjenje prinosa korena šećerne repe i sadržaja šećera u njemu.

Prezimljavaju gusenice u ostacima korena repe i drugih biljnih ostataka. Štetočina ima četiri do pet generacija godišnje. Gusenice prve generacije ne nanose velike štete (mine na listovima), dok one kasnijih generacija mogu naneti značajne štete.

Potrebno je pristupiti suzbijanju kada je tokom leta napadnuto 70 odsto biljaka, a broj gusenica iznosi 4 - 5 po jednoj biljci. Pregled se radi na 100 do 200 biljaka (na 10 mesta po 10 do 20) idući dijagonalno po polju.

Trik je u vodi?

U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje repinog moljca, ali za ovu namenu koristi se lambda-cihalotrin. Zbog skrivenog načina života gusenica, bolja efikasnost hemijskog suzbijanja, postiže se korišćenjem veće količine vode (najmanje 400 l/ha).

Repin moljac se ubraja u ekonomski značajnu štetočinu industrijske i semenske šećerne repe. U našoj zemlji prvi put je registrovana, kao štetočina šećerne repe, posle Drugog svetskog rata. Povremeno dolazi do masovnog razmnožavanja ove štetočine, kada se u proseku može naći 25 do 40 gusenica po jednoj biljci. Pedesetih i šezdesetih godina došlo je do masovnog razmnožavanja - gradacija širih razmera kod nas. Posle toga ova štetočina se svake godine u većoj ili manjoj meri sreće na repištima.

Prskanje se može izvesti i u slučaju iznenadne najezde. Ukoliko se šećerna repa gaji više uzastopnih godina na istoj parceli repin moljac će sve jače napadati iz godine u godinu.

Poželjno je izbegavati period neposredno pred cvetanje useva i period u kome usev cveta, kako se ne bi nanela šteta polenu. Pre upotrebe preparata detaljno pročitati uputstvo. Radi efikasnije upotrebe i izbegavanja neželjenih posledica koje mogu da nastanu upotrebom preparata, konsultovati se za zaštitarom ili diplomiranim inženjerom agronomije.