Stočna repa daje visok prinos i lista i korena

Stočna repa (Beta vulgaris L. spp. crassa) je dvogodišnja biljka, nastala ukrštanjem divljih repa. U prvoj godini formira veliki zadebljali koren i glavu sa lišćem, a u drugoj godini vegetacije razvija stabljku sa lišćem, cvetove i plodove. Daje visok prinos i lista i korena. List se koristi za ishranu stoke prilikom vađenja u svežem ili siliranom stanju, a koren tokom zimskog perioda, kada nema druge sveže stočne hrane, bogate vitaminima.

Morfološka svojstva stočne repe

Kako objašnjava Milica Popadić, dipl.inž.ratarstva i povrtarstva u PSSS Poljosavet doo Loznica, kod stočne repe se razlikuju glavni koren i bočne žile i žilice.

Glavni koren je valjkastog, loptastog, izduženog oblika, u osnovi je vretenast i u njemu se sakuplja rezervna materija. Na poprečnom preseku tela korena zapažaju se koncentrični prstenovi, oko četiri do devet. Boja korena može biti bela, crvena, žuta, ružičasta itd.

List ima srednje dugu peteljku i glatku, do blago talasastu, svetlozelenu široku lisku. Zauzima polu-uspravan položaj.

"Dužina vegetacije varira od 120 do 180 dana. Glavni koren, u zavisnosti od sorte, razvija se manje ili više iznad površine zemljišta, što znatno olakšava vađenje", ističe Popadićeva.

Zahtevi prema agroekološkim uslovima

U porastu stočne repe razlikuju se dva perioda. Prvi traje od setve do formiranja lisne rozete (sklapanja redova između biljaka), a drugi od juna meseca do vađenja.

"U prvom periodu zahtev prema toploti i vlazi je umeren. Srednja dnevna temperatura treba da je 10°C-12°C a mrazevi od -4°C mogu uništiti biljke. Zahtev prema toploti i vlazi u drugom periodu se povećava. Srednja dnevna temperatura najpovoljnija za brz porast je 20°C-22°C. Visoke temperature praćene sušom mogu naneti velike štete. Stočna repa je osetljiva na niske temperature u kasnijoj jeseni, pa već na -1°C do -2°C dolazi do oštećenja korena", napominje Milica Popadić.

Stočna repa bolje uspeva u područjima sa više padavina. Odgovaraju joj duboka, plodna zemljišta, strukturna i vodopropusna. Ima veliku potrebu za vazdušnom vlagom.

Agrotehnika za proizvodnju stočne repe

Plodored

Pošto ima veliki zahtev prema azotu, stočna repa najbolje uspeva posle zrnastih mahunarki, višegodišnjih legumonoza kao i detelinsko-travnih smeša. Dobar je predusev za većinu drugih biljaka, jer ostavlja rastresito i nezakorovljeno zemljište. Na istom zemljištu ne treba je gajiti tri do četiri godine, jer jako osiromašuje zemljište.

Obrada zemljišta

Ako se gaji posle strnih žita, uljane repice, ranih krmnih useva, graška za zeleno zrno i drugih ranih preduseva, oranje se obavlja na 10 cm dubine, zatim letnje oranje na oko 20 cm uz unošenje stajnjaka i ravnanje, a zatim duboko jesenje oranje na 30–40 cm dubine. Nakon kasnijih useva moguće je obaviti dva oranja, ili samo jedno oranje, a zatim tanjiranje.

Đubrenje

Stočna repa dobro reaguje na đubrenje stajnjakom. Ako stajnjak nije dobro zgoreo, može se zaorati u letnjem oranju, a dobro zgoreo stajnjak (30-50 t/ha) dubokim jesenjim oranjem. Azotna đubriva povećavaju ukupan prinos i sadržaj proteina u korenu i listu i utiču na bolje iskorišćavanje fosfornih i kalijumovih đubriva. Fosforna đubriva utiču i na prinos i na sadržaj suve materije u korenu.

"Odnos mineralnih hraniva treba da se kreće NPK 1:1:0,7-1. Ukupna količina đubriva u toku vegetacije iznosi 700-1400 kg/ha. Zemljišta siromašna borom treba đubriti formulacijama mineralnih đubriva sa borom, naročito ako se ne đubre stajnjakom", ističe savetodavka.

Đubriva se unose na sledeći način:

• pred osnovnu obradu uz stajnjak uneti ½ fosfornih i kalijumovih đubriva;
• pred setvu se unosi ¼ fosfornih i kalijumovih i ½ azotnih đubriva;
• putem prihranjivanja se unosi ½ azotnih i ¼ fosfornih i kalijumovih đubriva.

Setva stočne repe

Setva se obavlja u drugoj nedelji od prolećnih radova, kada se zemljište u setvenom sloju (2-3 cm) zagreje na 5°C. Razmak između redova treba da je 45-50 cm može i do 60 cm, a u redu 25-30 cm, da bi se postigao sklop od 70.000 - 90.000 biljaka/ha. Količina semena se kreće oko 15 - 20, pa i do 30 kg/ha.

Nega useva stočne repe

Ako je zemljište nakon setve suvo, treba obaviti valjanje. U slučaju da se stvori pokorica, posle jakih kiša, potrebno je obaviti drljanje laganim drljačama ili rotacionim drljačama. Proređivanje se vrši kada biljke obrazuju dva prava lista.

"Korovi se mogu uništavati herbicidima, kultiviranjem, okopavanjem i plevljenjem. U toku vegetacije trebalo bi po potrebi i ukoliko postoje uslovi obaviti 3-5 zalivanja", dodaje Milica Popadić.

Vađenje stočne repe

Ovaj posao se obavlja pre jesenjih mrazeva, jer se smrznuta repa u trapu kvari. Vadi se ručno ili linijama za vađenje repe. Glave se ne režu, samo se odseče lišće, a koren se očisti od zemlje. Očišćen koren skladišti se u trapove širine 1,5 m i isto tolike visine. Trape se samo zdravi korenovi, dok se oštećena i smrznuta repa izdvaja i njome hrani stoka.