Prinosi zrna ekološkog uzgoja suncokreta variraju iz godine u godinu, ali u normalnoj godini, uz dobro primenjenu agrotehniku očekivani prinosi su 2.000 do 2.600 kilograma zrna po hektaru.
Suncokret je biljna vrsta koja se prvenstveno uzgaja zbog zrna koje se koristi za proizvodnju ulja. U zrnu je sadržaj ulja zastupljen između 40 i 50 odsto. Nakon presovanja zrna i ceđenja ulja ostaju uljane pogače koje su vrlo kvalitetna stočna hrana. U ishrani stoke mogu se koristiti i glave suncokreta koje su naročito dobre za ishranu podmladka.
Kao stočna hrana koristi se i zelena masa suncokreta u svežem stanju ili kao silaža ako je u mešavini s leguminozama.
Suncokret je biljka koja se uzgaja u nešto toplijim klimatskim uslovima. Celi period vegetacije mora biti u delu godine kada je toplo. Ne podnosi niske temperature. Zahteva dosta sunčanih dana i traži dosta svetlosti. U periodu vegetacije zahteva velike količine vode, ali istovremeno dobro podnosi sušu zbog dobro razvijenog korenovog sistema velike usisne moći teže dostupnih hraniva. Ukoliko je u toku godine bilo dosta vode tada će i sadržaj ulja u zrnu biti veći.
Najbolja zemljišta za suncokret su ona s dubokim humusnim slojem, dobrog vodno-vazdušnog odnosa, ali suncokret se može sejati i na lošijim zemljištima na kojima će dati bolje prinose nego na primer kukuruz.
Suncokret je biljna vrsta koja zahteva višegodišnji plodored, a na istu površinu ne bi smeo da se seje najmanje pet do šest godina. Nikako ne podnosi ponovljen uzgoj, godinu za godinom, na istoj površini.
Dobri predusevi za suncokret su pšenica i druge strne žitarice, dok je kukuruz nešto slabiji. S obzirom na to suncokret intenzivno troši vlagu u plodoredu ne bi trebalo da ga smeni stočna repa ili lucerka, jer su to biljne vrste koje takođe iz zemljišta izvlače velike količine vlage. Ne treba ga uzgajati ni iza uljane repice radi istih štetočina i bolesti. Dobar je predusev za ozime i jare žitarice jer rano napušta parcelu. Kao predusev kukuruzu, suncokret se takođe pokazao dobrim jer zemljište ostavlja rahlim.
Osnovna obrada zemljišta za suncokret obavlja se u kasnu jesen i to oranjem na dubini 20 centimetra, a ukoliko je zemljište teško, zbijeno i nepropusno, tada bi ga trebalo najpre podriti nakon čega sledi oranje. Ako se zemljište podriva onda je potrebno površinsko oranje. Ukoliko je zemljište lako ili peskovito ili ako je u toku zime parcela bila pod nekom biljnom vrstom tada se oranje obavlja u proleće, tri do četiri nedelje pre setve.
Dopunsku obradu zemljišta treba obaviti tako da se nakon oranja svakih 10 dana u proleće zemljište obradi drljačom, tanjiračom, ili setvospremačem da bi se najpre iniciralo nicanje korova, a potom i njihovo mehaničko uništavanje. Mehaničko uništavanje korova olakšava dalju borbu s njima. Neposredno pred setvu, zemljište se predsetveno priprema.
Đubrenje suncokreta obavlja se organskim đubrivma poput stajnjaka, komposta i osoke.
Za osnovno đubrenje suncokreta koristi se zgoreo stajnjak ili kompost i to u količini oko 25 do 30 tona po hektaru. Zgoreo stajnjak se zaore u jesen ili u proleće, u zavisnosti od vremena oranja.
Prihrana se obavlja dva puta sa osokom u količini oko 10.000 litara po hektaru. Prvu prihranu treba uraditi odprilike tri nedelje nakon setve, to jest kada biljka suncokreta dostigne visinu 12 do 15 centimetara, a drugu kada je suncokret visine 30 do 40 centimetara. Najbolje je upotrebiti kompostirani stajnjak da bi eliminisali korove i moguće bolesti. Prihrana tečnim stajnjakom obavlja se neposredno pre kultiviranja, zagrtanja i okopavanja useva, jer se na taj način sprečava isparavanje hraniva.
Za setvu suncokreta koristi se sertifikovano seme iz eko uzgoja, a ukoliko ga nema konvencionalno netretirano.
Sa setvom suncokreta treba započeti kada se temperature zemljišta ustale na 8ºC, što je oko 15. aprila pa do kraja istog meseca. Količina semena po hektaru zavisi od više činioca, kao što su zemljište, sorta. Po hektaru je potrebno postići sklop 55.000 do 65.000 biljaka, za šta je u setvi potrebno četiri do šest kilograma semena po hektaru. Ukoliko se suncokret seje za silažu, tada sklop biljaka po hektaru treba da je oko 90.000 biljaka.
Setva se obavlja na međuredno rastojanje od 70 centimetra, dok razmak u redu biljka od biljke treba da je 22 do 33 centimetra. Dubina setve je pet do sedam centimetra.
Indirektne mere regulacije korova su pravilan plodored, dopunska obrada pre setve, pravovremena setva, kvalitetno seme, pravilan odabir sorte.
Direktno suzbijanje korova se obavlja međurednom kultivacijom i okopavanjem prvi put kada su biljke visine 15 centimetra. Ukoliko proizvođač ima nagrtač koristi se da nagrane sloj zemlje na korove koji su krenuli, dok biljka suncokreta koja je visine 10 do 15 centimetra ostaje slobodna. Može se nagrnuti sloj zemlje debljine dva pa do 10 cm, što zavisi od visine korova. Druga kultivacija ili nagrtanje obavlja se kada su biljke suncokreta visine 40 centimetra, nakon čega će biljka suncokreta zatvoriti sklop i onemogućiti dalji razvoj korova. Pri prvoj kultivaciji ili nagrtanju brzina traktora mora biti manja kako ne bi zagrnuli biljku suncokreta.
Indirektne mere zaštite su pravilan plodored, izbor odgovarajuće sorte pri čemu je potrebno obratiti pažnju na otpornost i prilagodljivost, optimalan sklop biljaka, pravilno đubrenjene kao i da setva bude u optimalnom roku. Višegodišnji plodored se preporučuje iz razloga smanjene mogućnosti oboljenja i napada štetočina.
Žetva suncokreta obavlja se kada je vlažnost zrna 10 do 11 odsto, ali kako je pri ovoj vlazi veliko osipanje zrna, žetvu treba početi pri vlažnosti zrna 13 do 14 odsto jer je tada osipanje daleko manje. Takvom zrnu, kasnije u sušari treba smanjiti vlagu na 10 do 11 odsto iz razloga adekvatnog skalištenja.
Prinosi zrna variraju iz godine u godinu, ali u normalnoj godini, uz dobro primenjenu agrotehniku očekivani prinosi su 2.000 do 2.600 kilograma zrna po hektaru.
Foto: bigstockphoto.com, Gezelli
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
