Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Suncokret
  • 24.03.2024. 16:00

Suncokret: Traži mnogo vode, ne i plodno zemljište, bolje podnosi sušu

Može se, uslovno, uspešno gajiti i na siromašnijim, kao i na slabo zaslanjenim i kiselim zemljištima, a u tom slučaju su potrebne nešto veće količine mineralnih đubriva nego obično.

Foto: Julijana Kuzmić
  • 409
  • 92
  • 0

Suncokret (Helianthus annuus L.P.) stvara ogromnu količinu suve materije, oko 10 tona po hektaru. Za stvaranje ove mase troše se velike količine vode i hraniva. Bez obzira na jak korenov sistem, jedino mu ne odgovaraju skeletna zemljišta i zemljišta plitkog oraničnog i podoraničnog sloja.

Najpovoljniji uslovi su kada maksimalne dnevne temperature u fazi intezivne sinteze ulja ne prelaze 30°C. Areal rasprostranjenja je od 10 do 50° severne geografske širine.

Odnos suncokreta prema toploti

Početak klijanja je na četiri do 6°C. U prvoj polovini vegetacije potrebe biljaka za toplotom su manje, tako da klija i niče na 5°C. Optimum za nicanje je temperatura od 20 do 22°C, a za rast i razvoj 20 do 25°C. Na temperaturama višim od 25°C smanjuje se sinteza ulja u semenu. U fazi cvetanja, temperature iznad 40°C umanjuju klijavost polena, ali generalno, otporan je na vrlo visoke temperature. U fazi cvetanja je osetljiv. Seje se kada se setveni sloj zagreje na osam do 10°C. To je obično od 1. do 10. aprila. Setvu obavezno treba završiti do kraja aprila.

Toplotne sume za vegetacioni period iznose 2.500°C do 3.000°C i pokazuju da suncokret za porast i razviće ima velike potrebe u toploti.

Optimalne temperature za rast suncokreta su oko 20°C  do 25°C (foto:Depositphotos/absurdov)

Mlade biljke izdržavaju mrazeve od -5 do  -6°C. Temperatura od -8°C takođe ne uništava biljke već povređuje centralni pupoljak, što prouzrokuju grananje stabla i pojavu većeg broja sitnih glavica. Sa porastom biljaka povećavaju se i potrebe u toploti tako da su optimalne temperature od nicanja do pojave glavica oko 20°C. U periodu cvetanja optimalne temperature su 22°C do 25°C, a u vreme nalivanja semena oko 25°C.

Potrebe za vodom

Veliki je potrošač vode, transpiracionog koeficijenta (TK) = 470 - 570, odnosno od 470 do 570 litara vode potroši za obrazovanje jednog kilograma suve materije.

Najveće potrebe za vlagom su u fenofazama intezivnog porasta, cvetanja i nalivanja plodova. U ovo doba, suše veoma smanjuju prinos bez obzira na snažan korenov sistem.

U početnim fazama porasta, do obrazovanja glavica (butonizacija), utroši samo 25 odsto od ukupnih potreba u vodi. Najveća potrošnja vode od strane biljaka je u fazama intenzivnog porasta stabla i cvetanja i tada biljke potroše oko 65 odsto od ukupnih potreba u vodi. U narednim fazama porasta potrošnja vode od strane biljaka suncokreta značajno se smanjuje.

Izbalansiranom gustinom useva do optimalne osvetljenosti (foto:Julijana Kuzmić)

Zahvaljujući korenovom sistemu velike usisne moći i posebnoj građi nadzemnih organa, sušu podnosi bolje nego većina ratarskih biljaka. Prosečne potrebe za vodom mogu da se podmire sa oko 300 mm padavina po kvadratu, pravilno raspoređenih tokom rasta i razvoja i sa oko 250 mm zimskih padavina po kvadratnom metru.

Zašto se okreće prema suncu?

Biljka je kratkog dana, što omogućuje drugu setvu. Kada je reč o svetlosti, vrlo je izražena fitotaksija biljaka suncokreta, te se one svakodnevno okreću prema suncu od istoka ka zapadu. U jutarnjim časovima glavice budu sve okrenute ka istoku i u toku dana prate "kretanje" sunca ka zapadu. Okretanje glavica prema suncu prestaje u fenofazi cvetanja koja započinje u ranim jutarnjim časovima, tako da sve iscvetale glavice budu okrenute ka istoku. Optimalna osvetljenost postiže se pravilno izbalansiranom gustinom useva i rasporedom biljaka u redovima setve.

Cilj do 60.000 biljaka po hektaru

Suncokret se seje na međuredni razmak 70 cm, a rastojanje u redu iznosi 20 do 30 cm u zavisnosti od dužine vegetacije i namene hibrida, da bi se ostvarilo 40.000 do 60.000 biljaka po hektaru u berbi. Gustina setve za zelenu masu i silažu iznosi 60.000 do 70.000 biljaka/ha. Postrni za seme seje se u sklopu 60.000 do 70.000 biljaka/ha, a za zelenu masu u sklopu 70.000 do 85.000 biljaka/ha.

U odsustvu intezivnije sunčeve svetlosti biljke se izdužuju i razvijaju sitnije glavice i plodove sa manjim sadržajem ulja.

Kakvo zemljište zahteva?

Traži plodna, duboka i vlažna zemljišta. Od svih okopavina najbolje podnosi zaslanjena zemljišta. Najbolja zemljišta su: černozem, ritska i livadska crnica, aluvijum i smonica, ali samo uz popravku zemljišta. Na ostalim tipovima zemljišta mogu da se ostvare zadovoljavajući rezultati uz pojačanu dopunsku ishranu organskim đubrivima i mineralnim hranivima.

Žetva suncokreta (foto:Depositphotos/jovanjaric)

Suncokret ne treba sejati na zabarenim zemljištima, jako peskovitim ili na zemljištima sa povećanim sadržajem kreča. Optimalna kiselost sredine ili pH = 6 - 7.

Može se, uslovno, uspešno gajiti i na siromašnijim, kao i na slabo zaslanjenim i kiselim zemljištima, a u tom slučaju su potrebne nešto veće količine mineralnih đubriva nego obično. Sa druge strane, dobro uspeva na novoosvojenim zemljištima, šumskim krčevinama i razoranim prirodnim i sejanim travnjacima.

Poželjno je da površina za gajenje nije zakorovljena višegodišnjim i drugim problematičnim širokolisnim korovima (palamidom, čičokom i drugim), jer se ovi korovi ne mogu suzbijati herbicidima. 


Povezana biljna vrsta

Suncokret

Suncokret

Sinonim: - | Engleski naziv: Sunflower | Latinski naziv: Helianthus annuus L.

Suncokret potiče iz Amerike (Meksiko, Peru). Najpre je uzgajan kao ukrasna biljka, seme je korišteno za ishranu ptica, a ljudi su jeli jezgro iz semena. 1840. godine je prvi put... Više [+]

Tagovi

Suncokret Temperatura zemljišta Voda i suncokret Đubrenje suncokreta Zakorovljenost tla Osvetljenost suncokreta


Autor

Stanko Nekić

Više [+]

Diplomirani inženjer agronomije, specijalizovan za voćarstvo, vinogradarstvo, ratarstvo, povrtarstvo i fitomedicinu.