Suvu trulež uljane repice sprečiti jedino deklarisanim semenom

Iako u Srbiji nisu zabeležene veće štete prouzrokovane suvom truleži uljane repice, ta bolest zaista može biti kobna po useve ukoliko se proširi i ne suzbije na vreme. Najpre se javlja u vidu pegavosti na donjem delu stabla, odnosno na vratu korena, što dalje može izazvati uvenuće biljaka koje zatim ne donose prinos.

"Može prouzrokovati i rak stabla, a pege mogu biti desetak i više centimetara u dužinu, u okviru tih pega tkivo puca i zato se i zove rak. Međutim, u takvim uslovima biljke daju rod, ali smanjen", objašnjava Petar Mitrović sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Od 2005. godine do danas, samo je jedne godine suva trulež pokosila veći deo uljane repice na srpskim njivama, ukazuje sagovornik Agrokluba.

"To se dogodilo pre 11 godina u aprilu i maju. Izgledalo je kao plamenjača, jer u roku od 48 do 72 sata sve propadne. Biljke su propadale, prinosi su značajno smanjeni. Imali smo simptome i na vratu korena i po biljci i na stablu, grani, cvetovima. To je bolest koja može da izazove simptome od nicanja do zrenja."

Kako se manifestuje?

Bolest se, ukazuje, prenosi pre svega semenom koje je zaraženo i tako se i proširila na parcelama u celom svetu. Ukoliko je seme zaraženo, simptomi se pojavljuju već na kotiledonima ili na prizemnom delu stabla.

"Opasnije je kada je zahvaćen prizemni deo stabla. Takve biljke propadaju i dolazi do proređivanja useva. U toku vegetacije, u jesenjem periodu, obično su te zaraze latentne ili skrivene, pojavljuju se na listovima da bi se kasnije, preko drške, proširile na stabla i prouzrokovale rak u proleće", objašnjava Mitrović.

Ipak, klimatski uslovi u Srbiji, ukazuje, ne dozvoljavaju razvoj bolesti u velikoj meri i to zahvaljujući suvom vremenu u julu i avgustu, često i u septembru.

"Nakon vršidbe, zaražena stabla uglavnom ostaju na njivi, neko ih odmah uzore, dok ima i poljoprivrednika koji to ne urade. Ali, da bi došlo do razvoja bolesti na tom strnjištu koje stoji do septembra, oktobra na njivi, potrebna je vlaga, odnosno kiša. U letnjim mesecima imamo manje padavina, što je u ovom slučaju dobro."

Obavezno zaorati žetvene ostatke

Bolest koja se javi u jesenjem periodu, uglavnom potiče od zaraženog semena i to onog koje nije deklarisano, ponavlja Mitrović. Kako bi se to sprečilo, trebalo bi kupovati upravo ono koje je provereno i ispravno, samim tim i zdravo. Tretman hemijom, dodaje, ne preporučuje u jesen, već u prolećnom periodu i to ukoliko se očekuje vlažno proleće.

"Takođe, trebalo bi, nakon skidanja useva, zaorati žetvene ostatke, jer prilikom zaoravanja bolest ostaje u zemljištu i propada, jer tu ne može da se održi dugo u životu. Zaoravanje bi trebalo uraditi, bez obzira na to koja će kultura doći na tu površinu u jesen," kaže naš sagovornik.

Jedna od mera je i plodored na tri do četiri godine, napominje Mitrović. Trebalo bi obratiti pažnju i na broj biljaka na parceli - da se po hektaru seje do tri kilograma semena, jer na taj način usevi neće biti preterano gusti, te u jesenjem periodu neće biti većih problema ukoliko klimatski uslovi donesu vlažnije vreme.