Suzbijanje skladišnih štetočina dijatomejskom zemljom

Dijatomejska zemlja je geološki depozit nastao od silikatne sedimentne stene koja je nastala taloženjem ostataka dijatomeja odnosno krečnjačkih algi, a može nastati u morskoj i slatkovodnoj vodi. One porekom iz morskih voda su efikasnije od slatkovodnih.

Dijatomejska zemlja deluje tako da nakon primene čestice praha pokriju telo insekta i oštećuju njegov zaštitni voštani sloj. Na taj način on gubi vodu iz tela i na kraju ugine od dehidracije. Smatra se da ugine kada dođe do gubitka od 60% telesne vode ili 30% gubitka telesne težine.

Od čega zavisi delotvornost dijatomejske zemlje?

Kod upotrebe dijatomejske zemlje na skladišne štetočine uočeno je da osetljivost insekata zavisi od njihove vrste pa tako i vrsta robe utiče na delotvornost. Delotvornost zavisi i od vlažnosti vazduha unutar skladišta, od primenjene doze i od dužine trajanja ekspozicije. Osim sposobnosti sorpcije na efikasnost utiču i drugi parametri poput veličine čestica, pH vrednosti praha, kao i od čistoće praha.

Osim primene kao skladišni insekticid, može da se upotrebljava i kod suzbijanja parazita i buva na domaćim životinjama i kućnim ljubimcima, za subijanje mrava, bubašvaba i grinja u domaćinstvu, kod filtriranja vode i ulja kao i za odstranjivanje crevnih parazita.

Prednosti primene

• Sigurna i bezopasna upotreba jer ne menja kvalitet finalnih proizvoda i žitarica;
• Dugotrajna zaštita;
• Ne stupa u hemijske reakcije ni sa jednom supstancom u prirodi i tako, ne stvara opasne ni otrovne rezidue;
• Ima i repelentno svojstvo odbijanja insekata;
• Ne razlikuje se značajno u ceni od ostalih metoda zaštite zrnastih proizvoda;
• Široka primena;

Nedostaci primene

• Smanjenje sipljivosti zrna i sniženje hektolitarske mase zbog povećanog trenja među zrnevljem;
• Vidljivi ostaci praha na proizvodima;

Dijatomejska zemlja u kombinaciji sa drugim insekticidnim sredstvima

Budući da je dokazano da dijatomejska zemlja ima neke negativne efekte, radi njihovog smanjenja ona se upotrebljava sa drugim merama zaštite ili u kombinacijama sa drugim insekticidima prirodnog ili sintetičkog porekla. Tako se može kombinovati sa povišenom temperaturom jer dolazi do veće mobilnosti insekata kroz tretiranu robu, što dovodi i do veće verovatnoće kontakta čestice dijatomejske zemlje sa insektom, a i gubitak vode iz tela štetočine brži je pri višim temperaturama.

Zatim hlađenjem zrnaste mase, u mešavini sa fitopatogenim gljivicama i u mešavini sa raznim biljnim materijama i ekstraktima poput lavandina, žalfije, majorana... U mešavini sa biljnim materijama koje imaju insekticidna svojstva, postiže se sinergijsko delovanje tako da inertni prah deluje na fizičkom nivou, a biljne supstance na hemijskom čime se dokazano postiže i veća efektnost. Ovakvim složenim mehanizmom delovanja moguće je usporiti razvoj rezistentnih populacija štetočina.