Postoje mnoge mere zaštite uskladištenih poljoprivrednih proizvoda, a najčešće mere koje se primenjuju su hemijske. Fizičke metode su manje štetne, a jedna od njih je i primena inertnih praškova u koje se ubraja dijatomejska zemlja.
Dijatomejska zemlja je geološki depozit nastao od silikatne sedimentne stene koja je nastala taloženjem ostataka dijatomeja odnosno krečnjačkih algi, a može nastati u morskoj i slatkovodnoj vodi. One porekom iz morskih voda su efikasnije od slatkovodnih.
Dijatomejska zemlja deluje tako da nakon primene čestice praha pokriju telo insekta i oštećuju njegov zaštitni voštani sloj. Na taj način on gubi vodu iz tela i na kraju ugine od dehidracije. Smatra se da ugine kada dođe do gubitka od 60% telesne vode ili 30% gubitka telesne težine.
Kod upotrebe dijatomejske zemlje na skladišne štetočine uočeno je da osetljivost insekata zavisi od njihove vrste pa tako i vrsta robe utiče na delotvornost. Delotvornost zavisi i od vlažnosti vazduha unutar skladišta, od primenjene doze i od dužine trajanja ekspozicije. Osim sposobnosti sorpcije na efikasnost utiču i drugi parametri poput veličine čestica, pH vrednosti praha, kao i od čistoće praha.
Osim primene kao skladišni insekticid, može da se upotrebljava i kod suzbijanja parazita i buva na domaćim životinjama i kućnim ljubimcima, za subijanje mrava, bubašvaba i grinja u domaćinstvu, kod filtriranja vode i ulja kao i za odstranjivanje crevnih parazita.
Budući da je dokazano da dijatomejska zemlja ima neke negativne efekte, radi njihovog smanjenja ona se upotrebljava sa drugim merama zaštite ili u kombinacijama sa drugim insekticidima prirodnog ili sintetičkog porekla. Tako se može kombinovati sa povišenom temperaturom jer dolazi do veće mobilnosti insekata kroz tretiranu robu, što dovodi i do veće verovatnoće kontakta čestice dijatomejske zemlje sa insektom, a i gubitak vode iz tela štetočine brži je pri višim temperaturama.
Zatim hlađenjem zrnaste mase, u mešavini sa fitopatogenim gljivicama i u mešavini sa raznim biljnim materijama i ekstraktima poput lavandina, žalfije, majorana... U mešavini sa biljnim materijama koje imaju insekticidna svojstva, postiže se sinergijsko delovanje tako da inertni prah deluje na fizičkom nivou, a biljne supstance na hemijskom čime se dokazano postiže i veća efektnost. Ovakvim složenim mehanizmom delovanja moguće je usporiti razvoj rezistentnih populacija štetočina.
Tagovi
Autorka
Počela žetva ječma, "pala" prva trgovanja novim rodom. Po kojoj ceni?
Vera je prva agroinfluenserka u Srbiji: "Prva ustajem, poslednja legnem"
Počela žetva pšenice: Da li će biti zaslužene zarade ili će ratari ostati "kratkih rukava"?
Jasan uzlazni trend cene pšenice novog roda, ječma u padu
Grinje i dalje prete usevima soje. Reagujte na vreme!
Posledice nevremena: Polegao kukuruz u okolini Subotice, ratari procenjuju štete
Žetva maka u Banatu pri kraju, a da li se proizvodnja isplati?
Kukuruz zaostaje u porastu dok "vapi" za vodom. Ratari gledaju u nebo, a šta kažu stručnjaci?
Damir Senjan
pre 1 nedelju
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 1 nedelju
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
