Svaka čast domaćine

Novinarska solidarnost na delu. Kolege novinari su predhodnih dana obavestili kako je bilo na proslavi povodom 12. godina rada Udruženja novinara za poljoprivredu "Agropress".

Ono što svakako treba pohvaliti je to što su organizatori proslave dali pun publicitet herojima naših dana, poljoprivrednicima koji su najbolji u ratarskoj proizvodnji.
Propozicije za ocenjivanje ko je najbolji su bile jednostavne. U takmičenju su učestvovali oni koji su se prijavili, a prednost na proslavi održanoj u Valjevu data je najboljima.

Prinosom protiv niske cene

Apsolutnim rekorderom proglašen je proizvođač Radiša Radisavljević iz sela Medveđa kod Despotovca. On je proizveo 5.425 kilograma suncokreta po hektaru kao i 15.678 kg kukuruza po hektaru. Obrađuje 65 hektara od kojih je 18 hektara u vlasništvu, a ostalo zakupljuje. Gaji kukuruz, suncokret, pšenicu i soju, i malo krmnog bilja. Deo roda završi kod skladištara, deo na gazdinstvu, a deo se samelje na vodenici potočari.

Proizvodi integralno pšenično, kukuruzno i ječmeno brašno. Suncokret i soju ekstrudira čime dobija hladno ceđeno suncokretovo i sojino ulje kao i pogaču suncokreta. Deo ulja koristi i za proizvodnju biodizela. Kada je reč o rekordnoj proizvodnji kukuruza Radisavljević objašnjava kako ga je uspeo da ostvari tako visoke prinose.

"Sejao sam hibrid kukuruza LK Bećar. Postigao sam prinos 15.678 kg kukuruza po hektaru. Ova godina je bila kišovita što je pogodovalo kukuruzu. Na parceli koja je bila merena za takmičenje stavio sam 60 tona stajnjaka po hektaru. Predusev je bila lucerka. Kukuruz je završio i u klipu i u zrnu", kaže Radosavljević i dodaje da kukuruz iz ranije gruoe FAO zrenja kombajnira, a onaj iz kasnije grupe bere.

Kada je u pitanju suncokret Radisavljević kaže da je kombinovao novosadske i KWS hibride. Deo roda suncokreta Radosavljević prodaje i golubarima. Kaže da je suncokret idealan predusev za pšenicu, a tehnologija je jednostavna. Po završenoj žetvi, biljni ostaci se istanjiraju, baci se mineralno đubrivo, opet se zemljište obradi tanjiračom nakon čega sledi setva pšenice i njeno valjanje. Kaže da ratarima ostaje samo da se prinosom bore protiv cene koja je mala. U proizvodnji kukurza rukovodi se filizofijom da broj biljaka daje prinos, a ne veličina klipa.

Repa traži slugu

Miloš Margan iz Crepaje nagrađen je na proslavi Agropresa kao rekorder u proizvodnji šećerne repe. Ove godine Margan je posejao šećernu repu na 50 hektara, što je tek polovina površina u odnosu na lane. Prosečan prinos je bio 85 tona po hektaru. s digestijom 14 odsto.
Šećerna repa je specifična biljna vrsta koja traži slugu. Dve godine ranije planiramo plodored. Predusev je bila soja, a u proizvodnji smo koristili 350 kilograma NPK đubriva po hektaru pred osnovnu obradu. Setvu je obavljena kada je temperatura zemljšta dostigla 12°C. Ove godine slatki koren je plaćan 34 evrocenta.

Agropress - dobar domaćin

U domu kulture u Valjevu 150 predstavnika udruženja poljoprivrednika, kompanija, i novinara je nakon oficijalnog dela uživalo su u tradicionalnim specijalitetima. Meni je bio sastavljen od specijaliteta valjevskog kraja: duvan čvaraka, mladog sira i kajmaka, vrhunske šljivovice i drugih specijaliteta. Skup je upotpunio i nastup učenika Muzičke škole u Valjevu koji su zveli nekoliko muzičkih numera, a čast da otvori skup pripala je mladom frulašu Marku iz sela Lelić u okolini Valjeva.

Udruženje "Agropress" do sada je organizovalo više od 50 radionica sa preko 2 000 učesnika od čega su više od polovine bile žene sa sela. Upriličili su i 30 radionica za predstavnike domaćih medijskih kuća ali i one iz inostranstva.