Tek će biti problema za naš kukuruz - strana roba će oboriti cenu?

Prema poslednjem izveštaju sa novosadske Produktne berze, ponder cena kukuruza iznosila je 14,5 dinara za kilogram bez PDV-a. Cenom nisu zadovoljni srpski ratari, a pitanje je koliko će u budućnosti ona biti primamljivija. Agrarni analitičar Žarko Galetin u svom predavanju o "Svetskom tržištu hrane" u zgradi Produktne berze, rekao je da je Srbija jedan od najvećih gubitnika crnomorskog sporazuma, a sa nama ugroženo je i pet EU zemalja koji su uvele ograničen uvoz ukrajinske pšenice, kukuruza, uljane repice i suncokreta.

"Konstancu je zatrpala ukrajinska roba - pšenica, taj rat je praktično smanjio kapacitete Crnog mora u tolikoj meri da ta luka više nije postala operativna za srpsku robu. Za kukuruz će biti još veći problem. To će oboriti cenu našim žitaricama. Možemo samo da se nadamo višoj, ako Konstanca 'prodiše' i ako se relaksira problem logistike", naveo je Galetin.

Kako je nastao zastoj?

Koliko je hrana pokretač svih političkih nemira, govori i način na koji je Rusija preuzela primat na svetskom tržištu žitarica.

"Tri najvažnije luke na Crnom moru kontroliše Rusija. Dunav se jednim svojim rukavcem, koji pripada Ukrajini, uliva u Crno more. Tu su dve bitne luke - Reni i Izmail, i te luke sada Rusi kontrolišu. Međutim, kada je krenuo rat, Ukrajinci su natovarili svoju robu na tim lukama, krenuli uzvodno dunavskim rukavcem. Dolazili do kanala Černa voda i putem njega dovozili robu do Konstance u Rumuniji, a Konstanca je naša najveća izvozna destinacija, pogotovo kukuruza", objašnjava naš sagovornik.

Mi smo, inače, 70 odsto kukuruza preko te luke izvozili.

"Kasnije su Rusi krenuli da 'tuku' Reni i Izmail, pa se Konstanca pretrpala pre svega ukrajinskom pšenicom. Ova luka je i dan danas prepuna ukrajinskom pšenicom lošeg kvaliteta, ali i kukuruzom, toliko da mi našu robu ne možemo tu da izvezemo."

Najniže cene u Evropi ima Srbija

Skoro pun kapacitet naših silosa dočekao je i ovogodišnju žetvu.

"Mi trenutno imamo najniže cene što se tiče žitarica i uljarica u Evropi. Ipak, nije sve stalo, nešto ide i kamionskim prevozom. Međutim, Konstanca je stala i to je najviše ugrozilo cene srpskih žitarica", kaže agrarni analitičar.

Od perioda evropskih sankcija Rusiji, ova država je radila na stvaranju svojih zaliha, tako je u periodu od 2013. do 2023. godine povećala izvoz pšenice za više od 30 miliona tona i sa 47,5 mil.t je na prvom mestu u svetu po izvozu hlebnog zrna. S druge strane, ruska potrošnja pšenice je tek polovina ukupne proizvodnje, što znači oko 40 miliona tona.

"Rusi izlaze sa damping cenama na svetsko tržište, da bi 'oteli' tržište i od Amerikanaca i od Evropske unije. Uzeli su najveće svetske kupce tako što su oborili cenu pšenice ispod svakog nivoa i utrkuju se sa Ukrajincima koji ne mogu da se reše ove žitarice prepunih magacina", slikovito je opisao Galetin.

Šta naši seljaci da rade?

Kako na to gleda srpski seljak? Možda je bolje pitanje, u koga gleda - u državu. Jedan od zahteva srpskih poljoprivrednika na poslednjim protestima upućeni Vladi Srbije i Ministarstvu poljoprivrede jeste intervencija na tržištu žitarica, ali Galetin ima stav o tome.

"Država ne treba da se bavi tržištem, može samo da interveniše preko Direkcije za robne rezerve, da bude cena nešto malo viša, da tako podstakne tržište. Ali, to što oni malo kupe, to je drugo pitanje", završava Galetin koji ima vere da će cena kukuruza ipak do kraja godina imati uzlaznu putanju.