Tigrov orah je hrana budućnosti - kako se uzgaja?

Zemljani badem ili tigrov orah Cyperus esculentus pripada porodici Cyperaceae, a vodi poreklo iz severne Afrike i Mediterana. Ljudi je uzgajaju već hiljadama godina. Otkrivena je u egipatskim piramidama. Koristi se za ishranu ljudi, u stočarstvu i industriji. Cenjena je kao lekovita biljka. Najviše se uzgaja u mediteranskom području, posebno u Španiji gde se smatra hranom budućnosti.

Uvrštena je na listu biljaka koje će se uzgajati na međuplanetarnim svemirskim stanicama. I pored njene vrednosti, industrijskog uzgajanja, ova vrsta je još uvek nepoznanica za proizvođače i potrošače koji je nesvesno konzumiraju, posebno u slatkišima.

Svestrana upotreba

U zemlji formira male krtole čija je površina smeđa, a unutrašnjost bela. Dužine su do tri centimetra, a širine do jednog centimetra. Prilikom upotrebe se ne gule. Sadrže 28 odsto masti, vitamine (najviše C i E), minerale (magnezijum, kalcijum, gvožđe, fosfor), skrob, šećere. Preporučuje se dnevna konzumacija do 200 gr. Odlično se resorbuje u organizmu. Jača imunitet, deluje oporavljajuće na digestivni trakt, koristi se kod dijabetesa, poboljšava rad mozga, popravlja raspoloženje i povećava efikasnost.

U Španiji se proizvodi mleko od tigrovog oraha koje se mnogo koristi u lečenju oboljenja digestivnih organa. Očišćene i oprane krtole se prelivaju vodom u odnosu 1:4 i ostave preko noći. Nakon toga se protisnu kroz sito i sadržaj filtrira. Dobijeno mleko se zasladi po želji.

Koristi se i kao zamena za kafu i kakao. Često se dodaje u slatkiše koji se prave od čokolade. Sitnije krtole se prže i zamena su za bademe i lešnike. Španci vole sladoled od tigrovog oraha i bezalkoholno piće "horchata" koje se tradicionalno pije u Valensiji.

Koristi se i kao ukrasna biljka, a za nju se vezuju legende da štiti kuću i ispunjava želje koje joj ispričamo. Nadzemni deo, zelena biomasa, se koristi u stočarstvu sveže pokošena ili u obliku silaže.

Setva i uzgajanje

Višegodišnja je vrsta, ali zahteva zalivanje tokom sušnog leta. Veoma je zahvalna za uzgajanje, jer je dosta otporna na štetočine i korove. Prinosi se kreću od pet do šest t/ha suvih krtola, odnosno do 19 t/h svežih. U baštenskim uslovima jedan grm može dati do 100 gr krtola. Njihovo sušenje je dugotrajan proces, ali im osigurava duži rok trajanja.

Tigrov orah je biljka toplijih područja. Može da izdrži kratkotrajni mraz do -1º. Sadnja se obavlja kada se zemlja zagreje do 12ºC na dubini do 15 cm. U optimalnim uslovima niče za sedam do deset dana. Najbolje uspeva na laganim, propusnim zemljištima.

Bolje i brže niče kada se krtole namoče u vodi tri dana pre sadnje. Kada nikne, rast i razvoj su spori. U severnim područjima se uzgaja iz rasada, a u južnim se direktno seje na otvoreno polje. Sade se dve do tri krtole u sadnu jamu. Međuredni razmak je od 60 do 70 cm, a razmak u redu od 20 do 30 cm. Dubina sadnje se kreće od pet do 10 cm u zavisnosti od kvaliteta zemljišta. Dublje se sadi na lakšem, peskovitom zemljištu.

Grmovi tigrovog oraha se izdižu iznad zemlje i biće ih potrebno zagrnuti poput krompira. Ne podnose pregustu sadnju i senu. U zemljama sa pogodnom klimom je veoma invazivna.

Korišćena naslovna fotografija podleže Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Unported license.