Vlada Turske ukinuće bilateralne carine na uvoz nekih poljoprivrednih proizvoda iz Srbije. Radi se o ukidanju uvoznih dažbina za 25.000 tona nerafinisanog, na 10.000 tona rafinisanog suncokretovog ulja i na 15.000 tona semena ove ratarske biljke. EU je u periodu od 1. jula prošle do 30. juna ove godine uvezla 18,6 miliona tona uljarica, što je za 5% više u odnosu na prethodnu godinu.
Vlada Turske ukinuće bilateralne carine na uvoz nekih poljoprivrednih proizvoda iz Srbije. Radi se o ukidanju uvoznih dažbina za 25.000 tona nerafinisanog suncokretovog ulja, 10.000 tona rafinisanog suncokretovog ulja i na 15.000 tona suncokretovog semena, izveštava UkrAgroConsult.
EU je u periodu od 1. jula 2018. do 30. juna 2019. uvezla 18,6 miliona tona uljarica, što je za 5% više u odnosu na prethodnu godinu. Uvoz soje povećao se na 14,1 milion tona i predstavlja rast od 8 odsto u odnosu na prošlu sezonu. Uvoz uljane repice i suncokreta pao je na četiri miliona tona(-2%), odnosno 0,5 miliona tona (-4%). Ukupan uvoz sačme opao je na 20,3 miliona tona (-6%) i to: sojina sačma na 16,6 miliona tona (-6%), a suncokretova na 3,2 miliona tona (-10%). Uvoz uljane repice skočio je za 140%, odnosno, na 140 miliona tona.
Uvoz biljnog ulja porastao je na 8,2 miliona tona (+ 2%) i to: sojino ulje za 51% ili na 0,4 miliona tona i repično ulje za 69% ili 0,3 miliona tona. Uvoz palminog i suncokretovog ulja ostaje i dalje stabilan na nivou od 5,9 miliona tona, odnosno 1,6 miliona tona.
Toplo vreme zadržalo se u severozapadnom, centralom, volgovskom, južnom, severno - kavkaskom, sibirskom i federalnom okrugu Rusije. Dnevne temperature vazduha dostigle su svoj vrhunac i u intervalu su od 27 do 33°С.
Kada je reč o obezbeđivanju biljaka vlagom, sušni period uticao je na smanjenje lako pristupačne vlage biljkama, ali je i dalje njen sadržaj bio na zadovoljavajućem nivou, u većini područja. Stanje useva uglavnom je dobro i stabilno.
Prema procenama Instituta za istraživanja poljoprivrednih tržišta, površine pod lanom u 2019. godini ostaće na približno prošlogodišnjem nivou, od oko 750.000 hektara. Povećanje površina ove uljane biljke moguća su u novim zasadima, posebno u sibirskom i uralskom regionu dok se smanjenje očekuje u južnoj i volgovskoj regiji.
Očekuje se trend pada površina pod slačicom. U 2018. godini ostvaren je rekord od 334.000 ha, što je više nego dvostruko u 2017. godini, sa prinosom od 0,45 - 0,5 t/ha, u odnosu na prosek od 0,55 - 0,6 t/ ha. Površine lana, ali i šafrana, stalno opadaju u proteklom periodu. Prošle godine, površina lana smanjena je na 79.000 ha, u poređenju sa njenim najnižim nivoom od 268.000 ha u 2014. godini dok je šafran zauzimao samo 66.000 ha. Poređenja radi, zauzimao je 445.000 ha u 2016. godini. Pored toga i njihovi prinosi bili su niski u 2018. godini.
Prema aktuelnim agroekološkim uslovima, stanje useva je sledeće: prognozirana požnjevena površina ječma, veća je za 6 odsto u odnosu na prošlu godinu dok su površine pod graškom smanjenje za 32%. Žetva ranih žitarica manja je za 30% u odnosu na prošlogodišnju. Žetva ozime pšenice i ječma manja je za 47 odsto i 26 odsto od one iz prošle godine.
Prinos ozime pšenice veći je za 5% nego prinos od prošle godine. Žetva graška je za 53 odsto ispred prošlogodišnje. Požnjevena površina uljane repice u očekivanim je granicama, odnosno,1.291.900 hektara, što je za 31 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Prinos uljane repice veći je od prošlogodišnjeg proseka za 1,7%, izveštava Black Sea Grain.
Izvori
Tagovi
Autor
