U Šapcu i okolini strna žita posejana na 30.000 hektara. Žetva ječma kreće za 15 dana

Od ukupne poljoprivredne površine od oko 185.000 hektara, na području opština Šabac, Bogatić, Vladimirci i Koceljeva, strna žita posejna su na oko 30.000 hektara. Po svom poljoprivrednom potencijalu, geografskom položaju i resursima, ovaj region je među najbogatijima u našoj zemlji. 

Podaci Poljoprivredne savetodavne stručne službe Šabac pokazuju da je zabeleženo veće interesovanje poljoprivrednih proizvođača za gajenjem ozimih i jarih žita. Inženjer ratarstva ove službe, Svetlana Zlatarić, ističe da je glavni razlog to što žita izbegavaju sušni period u fenofazi oplodnje i nalivanja zrna, pa ranije stasavaju.

"Strna žita se trenutno nalaze u fenofazi početka mlečne zrelosti do kraja mlečne zrelosti. Pšenica, kao dominantna kultura, gaji se na površini od oko 23.000 hektara. Površine su sve veće bez obzira na to što su zime poslednjih godina veoma blage, a snežnog pokrivača gotovo da nema, pa su pomenuti usevi vrlo brzo prolazili kroz različite fenofaze", kaže naša sagovornica.

Kako pojašnjava, iz tog razloga je došlo i do smanjenog porasta biljaka od uobičajenog za ovaj period.

"Postoje veoma prinosne sorte, ali njihov potencijal se ne iskoristi ni približno. Na vremenske prilike, na žalost, ne možemo da utičemo, ali zato se prilagođavanjem tehnologije gajenja sortimentu mogu postići značajne rezerve za povećanje prinosa."

Najvažnije je vreme setve

Zlatarićeva ističe da se u najzačajnije agrotehničke mere ubrajaju plodored, sistem obrade i pripreme zemljišta za setvu, đubrenje, izbor sorte, mere nege tokom vegetacije i blagovremena setva.

"Vreme setve, odnosno optimalni rok setve, jedan je od najvažnijih faktora koji ima najviše uticaja na prinos. Ono utiče na dužinu vegetacije, posebno na bokorenje, odnos nadzemnog dela biljke i korena, visinu, stepen iskorišćavanja NPK đubriva, otpornost na bolesti i slično", priča ona. 

Setva ozimih, ali i jarih useva u ovom regionu je počela u okviru optimalnog roka. Međutim, klijanje i nicanje je bilo dosta neujednačeno zbog nedostatka padavina u tom periodu godine.

"Vremenski uslovi za setvu jarih useva su bili izuzetno pogodni, pa je setva krenula još polovinom marta meseca. Površinski sloj zemljišta je bio dovoljno zagrejan. Ipak, smanjena vlažnost i nedostatak padavina su uticali na neujednačeno nicanje, naročito kod kukuruza koji se sada nalazi u fazi od četiri, pa čak i do deset listova."

Zbog kiše bez zaštite

Naša sagovornica kaže da su padavine u poslednjih dvadesetak dana sprečavale poljoprivredne proizvođače da urade tretman zaštite useva protiv bolesti, štetočina i korova.

"Generalno, možemo biti zadovoljni zdravstvenim stanjem strnih žita. Samo na nekim manjim parcelama zabeleženo je prisustvo žute rđe i sive pegavosti, a takođe je neznatan napad žitne pijavice i sve to zbog toga što nije bilo prekomernih padavina. Zato bi bilo poželjno da u ovom periodu temperature ne budu veće od 35ºC i da nema toplog vetra, jer može doći do toplotnog udara što će prouzrokovati smanjenje prinosa", pojašnjava ona i dodaje da se žetva ječma očekuje za petnaestak dana.

"To je petnaestak dana ranije nego prošle godine, upravo zbog nedovoljne količine padavina, s obzirom na to da je učestaliji kišni period počeo pre dvadesetak dana. U svakom slučaju, padavine su dobro došle jarim usevima", završava Zlatarićeva.