U Srednjem Banatu pšenica se još seje

Poljoprivrednik Dragomir Mijatov iz Zrenjanina ove jeseni pšenicu je posejao na 20 hektara i na njegovim njivama su to uobičajene površine. Naime, u ratarskoj proizvodnji zastupljeno je tropolje i svaka od trećina je rezervisana za setvu kukuruza, suncokreta i hlebnog žita.

"Predusev pšenici je suncokret jer sve uradimo na vremene, počev od pripreme zamljišta pa do setve. Priprema podrazumeva bacanje 150 kg veštačkog đubriva, dva puta tanjiranje, setvospremiranje. Setvu sam završio na početku optimalnog roka, još 9. oktobra, a narednog dana sam uradio i valjanje. Usev je jako dobro nikao, a pšenica je u izvanrednoj kondiciji baš zbog toga što je sve urađeno na vreme. Očekujem da će ući u fazu bokorenja za desetak dana“, kaže Mijatov.

I Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin kaže da pšenice posejana u optimalnom roku izuzetno lepo izgleda, dobro je nikla i u proseku je u fazi drugog do trećeg lista. Vremenski uslovi joj pogoduju za dalji rast i pšenice će sigurno u zimu ući dobro pripremljene, a sam proces bokorenja će dobro teći.

Do 10. novembra pšenica je posejana na 70 posto previđenih površina koje će obuhvatiti od 45.000 do 50.000 ha. To je uobičajeno za region Srednjeg Banata ako se izuzmu poslednje dve godine jer je u tom vremenskom periodu u optimalnom roku posejano čak 80 odsto pšenice.

Priprema zemljišta najveći problem

Poljoprivrednici koji su dobro ispalnirali svoju setvenu strukturu uspeli su dobro da pripreme zemljište i da setvu završe već do 10. oktobra, kao što je to uradio Dragomir Mijatov. Proizvođači čija proizvodnja podrzumeva dvopolje, odnosno smenu strnih žita i kukuruza u ovakvim godinama kada kukuruz dosta dugo sazreva posebno kasni hibridi, imaju problem.

"Problem je nastao kod pripreme zemljišta. Velike količine padavina tokom predhodnog meseca i sada u novembru otežavaju pripremu zemljišta, a što za posledicu ima nekvalitetnu pripremi što može da prouzrokuje loše nicanje useva. Poljoprivrednici sada primenjuju redukovanu pripremu zemljišta. To podrazumeva tanjiranje koje ne može kvalitetno da usitni zemljište pri ovoj vlažnosti. Oranje bi imalo svojih prednosti, ali to poskupljuje proizvodnju. Povećanju cene setve doprinosi i povećanje setvene norme koja je neophodna. Do 10. novembra količinu semena je potrebno povećati za 10 procenata. Ukoliko se setva prolongira za drugu polovinu meseca setvenu normu treba još dodatno povećati za pet do 10 odsto. Povećanje setvene norme treba uzeti u obzir i ako je zemljište loše pripremljeno, odnosno ako je grudvasto i ne pokriva dobro svako seme", objašnjava Zorica Rajačić iz zrenjaninske PSS.

Ona napominje da ukoliko ubzo nastupi hladan period, pšenice iz kasne setve će slabije bokoriti, deo ovog procesa nastaviće u prolećnom periodu. Na taj način se skraćju periodi prelaska iz jedne u drugu fazu. Jutarnji mrazevi, najavljeni za ovaj period, najviše štete mogu da nanesu pšenici koja tek niče jer je u toj fazi ona jako osetljiva.

Kontrola njiva veoma važna

Stručnjaci kažu da parcele treba stalno obilaziti jer je prošlo vreme kada se pšenica sejala, a zatim se sedelo kod kuće i čekala se prva prihrana. Očekuje se povećana pojava glodara tako da ratari prilokom obilaska njiva treba i da zatvaraju rupe koje oni načine. S druge strane, mlada tek ponikla pšenica u jesen atraktivna je za žitnog bauljara, naročito pri temperaturama iznad 10 stepeni.

"Odrasli insekt žitnog bauljara je sjajno crne boje sa leđne i tamno smeđe sa trbušne strane, dužine od 15 do 20 milimetara. Larva je veoma krupna i lako uočljiva, bledo žućkasta izduženog, spljoštenog tela i sa karakterističnim tamnim površinama na leđim . Larva ima tri razvojna stadijuma tokom kojih dostiže veličinu od osam do 25 milimetara, a u trećem završnom stadijumu može da dostigne dužinu i do 30 milimetara. Larva najveće štete može da napravi od oktobra do aprila meseca pštećujući tek iznikle biljke pšenice i ječma. Larve u zemljištu, uz strukove žita buše vertikalni hodnik dubine do 40 centimetara u kome provode veći deo vremena. One, najčešće tokom noći, izlaze na površinu i uvlače oskudnu lisnu masu u taj vertikalni hodnik u zemljištu u kom borave. Od oštećenog lišća ostaje samo suva zgužvana nervatura", objašnjava dipl. inž zaštite bilja u PSS Zrenjanin Tatjana Mironović.

Ona napominje da se prskanje useva preporučuje čim se nakon nicanja ozimih strnih žita utvrdi u proseku pet do šest napadnutih biljaka po kvadratnom metru. Tretmane treba obaviti insekticidima na bazi bifentrina, cipermetrina, deltametrina, hlorpirifosa kao što su Pyrinex 1,5 l/ha, Cihlop 1,5 l/ha, Nurelle D 1,5 l/ha, Konzul 1,5 l/ha.

"Na mojoj pšenici za sada nema štetočina i insekata. Videću šta kaže PSS. Čim stručnjaci nešto preporuče mi poljoprivrednici koji sarađujemo sa njima i odmah to primenjujemo. Zbog mnogo kiše sada mogu da se pojave neki insekti, a sve što je potrebno da zaštitim usev uradiću. Zemljište je već prezaćino vodom, samo mraz može malo da je povuče. Nama koji smo sejali u optimalnom roku, mraz bi odgovarao", kaže Dragomir Mijatov.

Skuplja setva nego lane. Koliko?

Ovogodišnja setva je najmanje skuplja za 10 posto u odnosu na prošlogodišnju, tvrde ratari Srednjeg Banata koji su setvu pšenice obavili u optimalnom roku i uspeli da sve stave na papir. Jedan od njih je i Stevan Radovančev iz Zrenjanina. Njegova računica pokazuje da je za tanjiranje, oranje, drljanje, bacanje veštačkog đubriva, prskanje, setvu i valjanje potrebno oko 60 litara dizel goriva po katastarskom jutru. Pri ovoj ceni nafte, to je oko 9.000 dinara. Cene semeske robe i veštaškog đubriva su na nivou prošlogodišnjih ili nešto više.

"Cena đubriva je na nivou prošlogodišnje. Seme je poskupelo, kao i nafta. To znači da su cene inputa u odnosu na prošlu godinu više za 10 procenata. Ali, ako se u obzir uzme činjenica da mi više nemamo subvencije koje smo imali, onda računica pokazuje da su naša ulaganja veća od tih 10 posto koliko su skuplji inputi. Kada smo imali subvencije u visini od 12.000 din/ha taj novac smo ulagali u proizvodnju. To je bila velika pomoć za nas. Sada taj novac vadimo iz džepa. To znači da je u odnosu na predhodne godine nama sad setva skuplja ne za 10, već za 50 odsto", kaže Radovančev.

Sa Stevanom se slaže i njegov kolega Slavko Vukov koji napominje da je cena merkantilne pšenice prošle godine bila 18 dinara za kilogram, a ovogodišnji rod se plaća 15 dinara.

"Razlika u ceni je oko 20 odsto. To znači da je u startu ovogodišnja setva skuplja za isti procenat pod uslovom da su cene svih inputa na prošlogodišnjem nivou. Od ovogodišnje pšenice nismo zaradili onoliko koliko smo računali. To se odražava na kvalitet obrade zemljišta i setve. Moramo da štedimo, da idemo na redukovanu obradu, smanjenu zaštitu, upotrebljavaćemo lošiju hemiju. Sve u svemu, biće manji prinosi, a onda će nam reći kako ne znamo dobro da proizvodimo", kaže Vukov.

Poljoprivrednici tvrde da će se umanjenje subvencija sa 12.000 dinara po hektaru na 4.000 dinara koje se isplaćuju za najviše 20 hektara i te kako odraziti na prinos naredne godine. Subvencije su imale veliki značaj za podizanje nivoa proizvodnje i na njima ne treba štedeti, kategorični su primarni proizvođači.