Uljane repice sve manje

Ušli smo u oktobar što znači da je optimalan rok za setvu uljane repice za nama. U našim agroekološkim uslovima najoptimalnije je da se taj posao uradi od kraja avgusta do 20. septembra. Uljana repica se može posejati i kasnije ali za dobro razvijanje useva tada je neophodna duga i topla jesen. Rani mrazevi u tom periodu mogu da oštete mlade biljke koje tada mogu biti u fazi kotiledona ili prvog para listova.

Počela setva uljane repice - obratite pažnju na suzbijanje korova

Za razliku od ostalih ratarskih useva, stabilna cena uljane repice

Ana Marjanović Jeromela sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo godinama se bavi ovom uljaricom. Kako kaže jedino što je izvesno pri kraju setve je da i dalje opada zainteresovanost ratara za ovom uljaricom. Jednim delom na to su uticali i nepovoljni vremenski uslovi u vreme setve.

"Imali smo izrazitu sušu u vreme pripreme zemljišta za setvu pa i same setve. To je neke proizvođače obeshrabrilo da poseju uljanu repicu. Oni proizvođači koji su iskoristili julske padavine, pripremili zemljište posle skidananja pšenice i posejali uljanu repicu, na tim parcelama se već primećuju zeleni redovi useva," kaže Marjanović Jeromela.

Iako se potpuniji rezultati o obimu setve očekuju za desetak dana sagovornica kaže da je nastavljen trend smanjenja setve ove uljarice. "Već je u prošloj proizvodnoj sezoni 2018/2019 došlo do smanjenja površina, a sada je to samo nastavljeno. Prema statistici lane su u odnosu na predhodnu godinu površine smanjene za 17%, dok mnogi tvrde da je to i znatno više."

Dobri ratari prihoduju od uljane repice

Prema tvrdnji Ane Marjanović Jeromele, pošto prošla zima nije bila jaka, ratari koji su ostali verni repici su imali dobre prinose pa i zaradu.

"Cena uljane repice je stabilnija u odnosu na druge ratarske proizvode i proizvođači tu nalaze svoju šansu. Jako je značajno da je to prvi prihod koji ratari imaju sa svojih parcela."

Anišić: Prinos određuje profit

Uljana repica se poslednjih godina naročito raširila na severu Vojvodine. Porodično preduzeće "Salaš 024" iz Subotice godinama ratarima obezbeđuje kvalitetno seme za ovu proizvodnju. Vlasnik Joso Anišić potvrđuje da je manje posejano pod uljanom repicom. Uz sušu kaže da je ove godine bilo problema sa nicanjem na onim parcelama gde je u kratkom periodu pala velika količina kiše pa se stvorila pokorica koju biljčice ne mogu da probiju. Kada je reč o isplativosti proizvodnje evo i njegove "matematike": "Kada smo u normalnim godinama imali otkupnu cenu uljane repice od 43 din/kg, a ona je po jutru dala 2,0 do 2,5 tona, tada se proizvođačima proizvodnja isplatila. Zbog svih problema u proizvodnji repica je u minuloj sezoni dala 1,2 do 1,8 tona po jutru i sa cenom 40 din/kg ratari ne mogu da budu zadovoljni krajnjim ishodom proizvodnje. Dakle, prinos određuje profitabilnost. Uz nepovoljne uslove u toku setve i to je odredilo da imamo manje posejane uljane repice."

Inače, usevi uljane repice se nalaze u fazi od nicanja do razvoja prvih listova. Iz Poljoprivredene savetodavne službe javljaju da su na pojedinim parcelama utvrdili prisustvo pagusenica repičine lisne ose koja za kratko vreme može da nanese velike štete. Ukoliko se pregledom biljaka utvrdi prisustvo jedne pagusenice po biljci preporučuje se primena pesticida.

Uljana repica zaostaje za ostalim industrijskim biljem

Prema podacima Privredne komore Vojvodine uljana repica se u Pokrajni gaju na 39.000 hektara. Među industrijskim biljem ona učestvuje sa samo 8%. Prednjače suncokret sa 217.000 ha (44,5%), zatim slede soja 181.000 (37,1%), šećerna repa 46.000 ha (9,4%) a iza uljane repice dolazi duvan na 3,400 ha (1%).