Uprkos problemima u proizvodnji, zarada slatka

Pod šećernom repom u srednjem Banatu ove godine bilo je 3.360 ha, što je za 502 hektara manje nego lane. Najveće smanjenje površina zabeleženo je u opštini Žitište. Dok je prošle godine slatki koren zauzeo 450 ha, proletos je zasejan na svega 40.

Sa druge strane, u opštini Sečanj prošle godine uopšte nije bilo šećerne repe, a ove godine ona je svoje mesto ipak našla na 80 hektara. Na području opštine Nova Crnja površine pod kraljicom ratarskih kultura su nepromenjene - 100 ha, a u opštini Novi Bečej zabeležen je blagi porast proizvodnje sa 612 ha na 640 ha. U atarima koji pripadaju gradu Zrenjaninu zabeležen je pad proizvodnje šećerne repe sa 2.700 ha na 2.500 ha. Ovogodišnji prosečan prinos u srednjem Banatu je 45 t/ha. Ovaj rod nije ni blizu prošlogodišnjem, kada je u proseku sa jednog hektara vađeno 66,7 tona.

Ovogodišnja kampanja protekla bez problema

Dušan Cvijetić iz Lazareva vađenje šećerene repe je završio u novembru. Kaže da ga je vreme poslužilo, te da je bilo malo nečistoće. Repu nije lagerovao na prizme, već je odmah sa njive tovarena u kamione i transportovana u šećeranu iz Sente.

"Zasejao sam dve KWS-ove sorte šećerne repe, Marianku i Heleniku. Ostvario sam prinos od 7 vagona po hektaru. Prosečna digestija je 16 procenata. Moram priznati da određivanjem procenta digestije nisam zadovoljan. Količina šećera koju određuju šećerane gotovo je podudarna kod svih proizvođača. Nama je potrebna referentna laboratorija kako bi se izbegao monopolistički odnos šećerana prema primarnim proizvođačim. Moram priznati da mi je cerkospora ove godine zadavala dosta muke. Primenio sam tri tretmana, ali imam utisak da to nije mnogo pomoglo", kaže Cvijetić.

Ali, bez obzira na sve, ovaj mladi poljoprivrednik je zadovoljan zaradom koju je ostvario na osnovu proizvodnje slatkog korena. "Nisam imao ugovorenu proizvodnju. Radio sam kao "slobodan strelac". Šećernu repu sam prodao šećerani iz Sente preko ZZ "Banatski Despotovac" iz istoimenog mesta i to po ceni od 4,2 dinara za kilogram. Ova cena je za 20 para viša od prvobitne koju su ponudile šećerane. Prerađivači su već izašli sa cenom 4,50 dinara za kilogram šećerne repe, rod 2016. To je opredeljujući faktor zbog kojeg sam odlučio da povećam površine pod ovom prolećnom kulturom sa 20 na 30 hektara”, zaključuje Dušan Cvijetić.

Razni faktori smanjili prinos i digestiju

Vremenski uslovi ove proizvodne godine su bili nepovoljni za šećernu repu, a nevolje proizvođača su počele još kod samog nicanja. Pokorica i jaki vetrovi koji su tada duvali značajno su proredili ovaj usev, odnosno smanjili sklop. Jasno je da kada je broj biljaka manji od optimalnog, nema reči o visokim prinosima.

"Leto je takođe bilo veoma nepovoljno, prvenstveno zbog visokih temperatura vazduha i malih količina padavina. Tokom jula i avgusta šećerna repa troši najveću količinu vode i potrebno joj je 200 litara. Ove godine količina kiše koja je pala nije zadovoljila ni trećinu neophodnih količina. Temperatura vazduha bila je znatno veća od optimalnih vrednosti koje su potrebene slatkom korenu. U svim mesecima vegetacije temperature vazduha su bile za 3 do 5 stepeni Celzijusa veće od optimalnih temperatura", objašnjava Ilija Bijelić, savetodavac PSS Zrenjanin.

Obilnije padavine zabeležene su krajem avgusta, a kišni period se protegao do kraja oktobra. Zabeležena količina padavina bila je veća kako od višegodišnjeg proseka, tako i od zahteva šećerne repe. "Ove kiše su bile korisne jer je koren nastavio svoj rast, ali su dovele i do smanjenja količine šećera. Smanjenje se obično beleži od 0,3 do 0,6 procenata na svakih 10 litara kiše. Ako kažem da je u septembru palo od 80 do 90 litara kiše po kvadratnom metru, a prosek je 30, onda je svakome jasno da je smanjenje digestije iznosilo od 2,5 do čak 5 procenata. Gubitak lista šećerne repe izazvan bolestima ili preciznije rečeno neadekvatnom zaštitom od pegavosti lista - cerkospore, sledeći je nepovoljan faktor u ovoj proizvodnoj godini. Važno je znati da kada repa iz bilo kog razloga izgubi list, potrebno joj je mesec dana da se obnovi lisna masa. Za tih mesec dana listovi troše šećer koji je akumuliran u korenu", dalje kaže Bijelić

Jako je važno istaći da su različite sorte šećerne repe različito reagovala na ove neuobičajene vremenske uslove. Na oglednom polju zrenjaninske Poljoprivredne stručne službe ove godine je ispitivano 50 sorata kraljice ratarskih kultura. Utvrđena je velika razlika u sadržaju šećera i prinosu korena među sortama. Sadržaj šećera bio je od 11 do 16 procenata, a prinos korena od 60 do 120 tona po hektaru. Na osnovu ovoga se da zaključiti da je osim vremenskih prilika i prisustva bolesti i izbor sortimenta imao značajan uticaj na postignute rezultate.

Proizvođači šećerne repe treba da znaju da nikada ne treba gledati rezultate jedne godine, već višegodišnji period. Iz tog razloga ne treba lako da odustanu od sorata koje ove godine nisu dale zadovoljavajuće rezultate, ali su zato predhodnih godina rezultati bili zadovoljavajući.

Za cerkosporu tri tretmana

Preglede na lokalitetima monitoringa Prognozno-izveštajna služba Zrenjanin počela je rano, u fazi kad je šećerna repa na 50 odsto biljaka imala zatvoren prostor između redova. Zahvaljujući ovim pregledima uočeno je prisustvo jaja repine muve i jači napad crne repine vaši.

"Na osnovu pregleda koji je urađen 16. juna počeli smo da razdvajamo problematiku koja se odnosila na uslove navodnjavanja i na uslove suvog ratarenja. U uslovima navodnjavanja kontinuiran je pritisak dužine vlaženja lista i padavina koje utiču na veoma brzo širenje infekcije. Mi pratimo broj pega, odnosno postizanje epidemijskog praga. To je integralni pristup proizvodnji šećerne repe koji podrazumeva prskanje samo onda kada je to neophodno. Zato moramo da razdvojimo ova dva načina uzgajanja.

Primera radi, u uslovima suvog ratarenja imali smo između 6 i 14 odsto biljaka sa pegama, dok je u uslovima navodnjavanja stepen pegavosti bio između 20 i 53 odsto. Tada smo i dali signal da proizvođači koji koriste zalivne sisteme obilaze svoje njive. Koncept PIS-a se zasnivao na primeni kontaktnih preparata, onih kurativnih koji će zaustaviti infekciju, uz kombinaciju preventivnih preparata koji će zaštiti listove na kojima još nisu uočene pege. Tretman za suvo ratrenje preporučen je 10 dana kasnije kada je dostignut prvi epidemiološki prag, kada je na 50 biljaka bila po jedna pega. Veliku ulogu imala je primenjena agrotehnika na svakoj parceli, osetljivi sortiment, odnosno svi činioci koji su mogli da destabilizuju čitavu proizvodnju. Zbog dugih sušnih uslova drugi epidemiološki prag ostvario se tek 28. jula koji je ukazao da smo na 25 odsto listova imali po jednu pegu. Preporučili smo isti tretman kao i prvi put", kaže Snežana Parađenović iz PIS Zrenjanin.

Zbog kasnih rokova vađenja šećerne repe i velikih količina padavina tokom druge polovine avgusta, septembra i oktobra PIS je preporučila treći tretman u drugoj polovini avgusta. Preporučeni su preparati koji utiču na dugi period stvaranja zelene mase, podstiču fotosintezu i stvaranje šećera u korenu. Karakteristika ove proizvodne godine kada je reč o šećernoj repi je primena tri tretmana protiv cerkospore, kasnije tretiranje u odnosu na prethodne godine i veliki razmak u tretmanu između prvog i drugog epidemiološkog praga.

Rizomanija izbacuje neke sorte iz upotrebe

Pojava rizomanije ili bolesti poznate pod nazivom bradatost korena takođe je uticala na ovogodišnji rod. Ova bolest svojevremeno je bila glavni ograničavajući faktor gajenja šećerne repe. U međuvremenu, stvorene su sorte tolerantne na rizomaniju, ali tolerantnost se vremenom gubila, a različite sorte imaju i različit nivo tolerantnosti. Rizomanija je ove godine uzela svoj danak što potvrđuju i rezultati analize tehnološkog kvaliteta šećerne repe. Tu se misli na sadržaj šećera i sadržaj nešećera. Sve ukazuje na činjenicu da se u narednom periodu posebna pažnja mora posvetiti sortama koje imaju malu tolerantnost na rizomaniju. Preporuka je da se one povuku iz upotrebe i zamene drugim sortama koje su tolerantne na ovu bolest.