Uskoro će jesenja setva, šta je razlika između ozime i jare pšenice?

Pšenica je, pored kukuruza i pirinča, najzastupljenija ratarska kultura uopšte na svetskim oranicama, pa time i jedna od najrasprostranjenijih poljoprivrednih kultura generalno. Globalno se godišnje poseje oko 220 miliona hektara pšenice, a proizvodnja iznosi oko 750 miliona tona zrna. U Bosni i Hercegovini površine zasejane pšenicom značajnije variraju, godišnje je to oko 60 hiljada hektara, dok proizvodnja u našoj zemlji iznosi oko 300 hiljada tona zrna. Najveći deo navedenih svetskih površina pokrivaju ozime forme pšenice, a iste su dominantne i kod nas.

Naravno, svima je jasno da ozima pšenica prezimljava u polju, na što sam naziv ukazuje, potom nastavlja svoj razvoj u toku proleća i žanje se u toku leta naredne godine. Prema tome, prolećna ili jara pšenica se seje u proleće i sazreva za žetvu iste godine.

Pomenute razlike u rokovima setve za posledicu imaju i velike razlike u dužini trajanja vegetacije, pa tako od setve do žetve ozime pšenice prođe 250-270 dana, dok vegetacija jare traje između 110 i 130 dana.

Ključna razlika

Ključna razlika između ozimih i jarih formi pšenice leži u brzini prolaska kroz proces jarovizacije ili vernalizacije. To je specifičan fiziološki proces uslovljen delovanjem niskih temperatura u početnim fazama razvoja, a koji ima induktivno delovanje na prelazak iz vegetativne u generativnu fazu razvoja biljke. Pojednostavljeno, ovaj proces se odvija pod delovanjem niskih temperatura, a bez njega će se biljka razvijati i rasti, ali neće doći do cvetanja (klasanja), pa time ni formiranja ploda.

Dužina trajanja i optimalne temperature za jarovizaciju zavise od biljne vrste. Kada je u pitanju pšenica, ozime forme za jarovizaciju treba da budu preko 30 dana i temperature od 0 do 2°C, dok je za jaru optimalna temperatura od pet do 12°C u trajanju od sedam do 14 dana.

Generalno se može kazati da je ozima otpornija na niske temperature, ali naravno samo do određene mere. Optimalne su blage i umerene zime, zbog toga se ona uglavnom uzgaja u umerenom klimatskom pojasu do 50° severne geografske širine. Severnije predele karakterišu oštrije zime koje su nepovoljne za uzgoj pšenice, pa se u proizvodnji daje prednost jarim formama koje brže prolaze jarovizaciju i sve faze razvoja, tako su u stanju izbeći nepovoljne uslove. Predeli krajnjeg severa evroazijskog kontinenta i sever Kanade su rejoni proizvodnje jare pšenice.

Koja daje veće pronose, a koja je kvalitetnija?

Setvom ozime pšenice potrebno je osigurati da usev u zimu uđe u fazi busanja ili bokorenja (obično sa formirana tri do četiri lista). U suprotnom dolazi do izmrzavanja i redukcije sklopa, pa time i do pada prinosa. Pošto se mora računati sa određenim smanjenjem gustine sklopa, obično se u setvni ozime pšenice koristi nešto veća norma semena, odnosno oko 200-250 kg/ha, u odnosu na 150-200 kg/ha za jaru setvu.

Ozima pšenica u proleće ulazi spremnija, sa već formiranim bokorom, a brzo prelazi u fazu vlatanja. Jače bokori u odnosu na jaru, formira čak tri do pet produktivnih stabala, u odnosu na jednu do tri za jare forme. Upravo je jače bokorenje ozime pšenice razlog većeg prinosa koji ona formira. Zrno ozime pšenice ima veću apsolutnu masu, odnosno krupnije je od zrna jarih sorti.

Međutim, iako formira manji prinos, jara pšenica ima viši sadržaj proteina u odnosu na ozimu. Sadržaj proteina u zrnu jare pšenice iznosi 16-21 odsto, dok ih je u ozimoj tek 12-17 odsto. Zbog toga se jara pšenica može koristiti i kao poboljšivač u mlinsko-pekarskoj industriji. Takođe, interesantno je da tvrda pšenica Triticum durum, specifična po visokom udelu proteina, postoji samo u jaroj formi.

Rokovi setve 

Optimalan rok setve za ozimu pšenicu u našem regionu je od kraja septembra do kraja meseca oktobra, najčešće između 10. i 20. oktobra. Setvom je potrebno osigurati dobru kondiciju useva pre nastupanja zime, a za svako odstupanje od optimalnih rokova preporučljivo je povećati normu setve. Razlog za ovo je smanjenje gustine sklopa usled izmrzavanja loše kondicioniranih useva.

Jara pšenica se seje u rano proleće, čim uslovi dozvole ulazak mehanizacije u polje. Obično to odgovara periodu od kraja februara do sredine marta.

Koji rizik donosi suviše rana, a koji prekasna setva ozimih žitarica?

Iako ne postoje jasne morfološke razlike u izgledu zrna ozimih i jarih formi pšenice, postoji jednostavna metoda za utvrđivanje forme pšenice prema ozimosti. Za to je potrebno naklijati zrno kroz nekoliko dana, i potom utvrditi broj primarnih korenčića na klici. Dakle, ozima pšenica klija sa tri, a jara sa pet primarnih korenčića.

Klimatske promene, koje su, bez sumnje, zahvatile i naš region, uzrokuju odstupanja od uobičajene prakse. Brojna istraživanja u svetu, ali i praksa na terenu su pokazali da se vegetacijska sezona za pšenicu produžava što uzrokuje pomeranje optimalnih rokova setve. Generalno se beleže blaže zime što znači da se setva može obavljati kasnije, ali upravo zbog toga se sve češće preporučuju sorte otporne na kasnije rokove setve ili pak fakultativne sorte pšenice.

Fakultativne sorte

Sorte pšenice koje se mogu sejati i kao ozimi i kao jari usevi, nazivaju se fakultativnim. Dakle, one prolaze jarovizaciju i na višim temperaturama, ali podnose i niže temperature tokom zime. Ove sorte rezultat su selekcijskih napora sa ciljem osiguravanja semenskog materijala otpornog na aktuelne probleme u biljnoj proizvodnji.

Ratarska proizvodnja u Evropi, naročito poslednjih godina, trpi zbog ekstremnih vremenskih prilika ili takozvanih klimatskih ekscesa koji se ogledaju u sve učestalijim poplavama, sušama ili prevelikim temperaturnim kolebanjima. Stoga, često je potrebno odbaciti ustaljene prakse i tradiciju, a ratari moraju razumeti procese kako bi donosili kvalitetne odluke u poslovanju, što važi i za izbor sorte.

Žitarice i uljarice: U teoriji haosa znanje je ključ problema

Posebno je važno naglasiti da se semenski sortiment menja mnogo brže nego što ga domaći proizvođači prihvataju, iako selekcija predstavlja koristan alat za rešavanja čitavog niza problema u proizvodnji. Brojne slekcijske kuće i proizvođači semenskog materijala u okruženju nude kvalitetne sorte i hibride, koju mogu u izvesnoj meri amortizovati negativno delovanje klimatskih i drugih nepovoljnih faktora.