Uzroci pada cene soje i globalni, ali i lokalni

Pomešane emocije. Tako se mogu protumačiti osećanja ratara koji u ovom trenutku imaju soju na poljima. S jedne strane, vizuelno, soja odlično izgleda i realno je očekivati visok rod, a sa druge strane ratare onespokojava cena koja u kontinuitetu pada. Zbog čega?

Spoljni faktori

Odličan poznavalac stanja na tržištu i nedašnji direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin kaže da na globalnom nivou na cenu soje utiče načelni dogovor američkog predsednika Donalda Trampa i predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera.

"Tržiste soje je globalno dinamičnije više nego što je to uobičajeno. Razlog je dogovor Trampa i Junkera u vezi sa skidanjem barijera za aluminijum i čelik iz EU i obećanja da će stari kontinet uvoziti znatno više soje iz SAD. Soja spada u tzv. 'commodity' robe, dakle berzanske rode i ovaj dogovor se drastično odrazio na tržišnu poziciju soje. To se očitovalo i na našem tržištu. Samo da kažem da je cena soje u poslednjih mesec dana pala za 15%, i ona se nalazi na nivou od 37 dinara, pa čak i ispod toga. To je cena koja je niža za čak za 40% u odnosu na isti period prošle godine, a čak za 50% niža u odnosu na isti period lane. Jasno je da se nešto krupno dešava na ovom tržištu. Pad je vrlo očigledan što se poklopilo sa dogovormom SAD-EU", priča Galetin.

Kršenje principa Svetske trgovinske organizacije

Galetin konstatuje da ovakvi dogovori krše osnovne principe zacrtane u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO): "Moramo se svi upitati kakva je svrha jedne takve multilateralne organizacija, kao što je STO, kada se brojni trgovinski dogovori krše na svakom koraku. Između ostalog i na tržištu poljoprivrednih proizvoda".

Sagovornik, ipak, konstatuje da je za sada u pitanju samo obećanje EU da će uvoziti američku soju i da do sada ništa nije potpisano. Podseća da je lane sa američkog kontinenta EU uvezla 15,3 miliona tona i da se ove godine očekuje da je bude znatno više i da nije čudno što je cena soje u konstantnom padu. Gotovo je izvesno da će barijere koja je Kina postavila pred soju iz SAD usloviti da deo tog roda završi i na tržištu Evropske unije.

Kina i SAD otpočele trgovinski rat

"Tramp se u svom mandatu rukovodi ekonomskim interesima, ali želi i da zaštiti političke interese prema državama u kojima ima značajno biračko telo, kao što su Ajova i Ilinois. Sve se to reflektuje na regionalna pa i lokalna tržišta", smatra Galetin.

Unutrašnji faktori

Srbija je referentan proizvođač soje na tržištu Evrope sa godišnjim rodom od više od pola miliona tona. Galetin kaže da na cenu soje na domaćem tržištu prevashodno utiče uvoz sojine sačme sa prefiksom GMO.

"Uvozimo sojinu sačmu indijskog porekla, zatim iz Italije. Iako uvoz podleže fitosanitarnoj kontroli i dalje se spekuliše koliko mi uvezemo GMO sojine sačme. Naravno da naše unutrašnje nedoslednosti i problemi oko relativno nekontrolisanog uvoza dovode do uticaja na tržištu soje. Ali, ipak, mislim da je u ovom trenutku globalni uticaj dominantniji na cenu soje. Iako se u svetu ove godine očekuje rekordan rod soje nema razloga za tako drastičan pad cene soje. Naravno, kod nas se mora dodati faktor uvoza, uvozničkog lobija i spekulacije na tržištu", kaže Galetin.

Nijedna kultura nije zabeležila rast prizvodnje kao soja

Inače, ovogodišnji rod soje u svetu se procenjuje na 360 miliona tona. Soja čini više od 50% svih globalno gajenih uljarica. Proizvodnja soje u svetu je od 1960. do danas povećana 15 puta. Nijedna druga kultura nije zabeležila takav rast proizvodnje. Prema podacima EUROSTAT-a (2016.) na starom kontinentu Ukrajina proizvede 51% soje, Rusija 21%, Italija 8%, Srbija 5% i Francuska 3%. Gotovo zanemarljivo u odnosu na Brazil, Argentinu i SAD.