• Srednji Banat
  • 14.09.2015. 12:00

Vađenje šećerne repe počelo - uskoro puna sezona

U srednjem Banatu je počelo vađenje šećerne repe. Prvi rezultati pokazuju da je ovogodišnji prinos 60 - 70 t/ha, a digestija 13 - 17 procenata. I dok grupa ratara žuri da što pre završi ovaj posao, ostali čekaju da sa njim počnu u oktobru.

  • 813
  • 448
  • 0

Prvi rezultati pokazuju da je ovogodišnji prinos kraljice ratarskih kultura - šećerne repe, od 60 do 70 tona po hektaru, ali od ove količine treba oduzeti nečistoću.

Sadržaj šećera je veoma neujednačen i prvi rezultati pokazuju da je digestija od 13 do 17 procenata.

Da se zaključiti da je neujednačenost useva, od jako dobrih do jako loših, prisutna je i ove godine.

Vaditi šećernu repu u septembru ili u oktobru?

Dušan Cvijetić iz Lazareva, nadomak Zrenjanina je apsolvent novosadskog Poljoprivrednog fakulteta na smeru agroekonomija i prvi je u porodici počeo da obrađuje zemlju. Nekoliko godina unazad bavi se ratarstvom na približno 80 hektara oranica. U setvenoj strukturi pored pšenice, suncokreta i kukuruza, obavezno ima i šećernu repu.

Dušan kaže da, bez obzira na cenu, kraljica ratarskih kultura je uvek isplativa i donosi profit. Nema sklopljen ugovor sa šećeranama, proizvodnju je sam finansirao, a rod će prodati otkupljivaču koji ponudi najbolju cenu. Trenutna cena slatkog korena je 3,70 dinara za kilogram plus PDV, odnosno četiri dinara za kilogram za primarnog proizvođača. Inače, ovogodišnja otkupna cena je za 30 para niža od prošlogodišnje.

"Primenio sam punu agrotehniku u jesen, zemlju sam maksimalno đubrio. Bacio sam između 350 i 400 kilograma mešanog đubriva po hektaru i zatvorio zimsku brazdu na vreme. Uradio sam uzorkovanje i analizu zemljišta na sadržaj mineralnog azota te sam na osnovu rezultata N-min metode proletos uradio azotno đubrenje. Opredelio sam se za KWS sorte Helenika i Marijanka, a sklop je 120.000 biljaka po hektaru. Pokazalo se da su ove sorte dosta dobro podnele sušu i nadam se odličnim rezultatima, uprkos činjenici da sam imao problema sa cerkosporom, pa sam usev prskao tri puta", objašnjava ovaj domaćin.

Cvijetić kaže da vađenje šećerne repe, koja je ove godina na njegovim njivama zauzela približno 20 hektara, neće početi pre oktobra.

Prinos niži nego lane, digestija možda i veća

Ipak, vađenje slatkog korena u srednjem Banatu počelo je prošle nedelje. To je prilično rano ako se gleda višegodišnji prosek, kažu stručnjaci. Generalno gledano, stanje kraljice slasti je zadovoljavajuće, digestija bi mogla da bude na nivou prošle godine pa čak i veća, dok će prinos biti niži.

"Proizvođači su se svrstali u dve grupe. Prvu čine oni koji bi šećernu rapu da vade rano, odnosno narednih dana, dok ostali proizvođači planiraju da ovom poslu pristupe u drugoj polovini narednog meseca. Razlike su nastale jer je prošle godine kiša pravila velike probleme. Vađenje se odužilo zbog padavina, u neka repišta mašine su ulazile i u januru, a bilo je mnogo primesa. Uplašeni da se ovakva situacija ne ponovi, jer je predhodnih dana bilo kišovito, određen broj proizvođača želi da ovaj posao što pre privede kraju", kaže Ilija Bjelić, savetodavac PSS Zrenjanin.

Po Bjelićevim rečima, procenat šećera sada još uvek nije zadovoljavajući, lisna masa se obnavlja i oni ratari koji su odlučili da sačekaju sa vađenjem šećerne repe, zapravo čekaju da ona dostigne tehnološku zrelost. Možda je najbolje pronaći kompromisno rešenje i u repišta kombajnima ući početkom narednog meseca.

U toku je retrovegetacija

"Treba istaći da je zbog napada bolesti ova biljna kultura još u avgustu izgubila list i sada je u toku retrovegetacija. Ova pojava je negativna jer se za porast novih listova troši šećer koji je već akumuliran u korenu. Nakon kiše zabeležen je, usled retrovegetacije, pad količine šećera i do tri procenta u odnosu na kraj predhodnog meseca. Od trenutka kada se pojave novi, mladi listovi najčešće treba da prođe 20 do 30 dana da oni dostignu karakterističnu veličinu. Sve do tog trenutka listovi više troše šećera nego što ga stvaraju i akumuliraju u koren", objašnjava Bjelić.

Upravo iz ovog razloga treba sačekati sa vađenjem repe najmanje mesec dana nakon početka porasta novih listova. Do tada neće biti zadovoljavajući ni ostali parametri kvaliteta: sadržaj alfa amino azota, kalijuma i natrijuma. Za sadržaj nešećera primarni poljoprivredni proizvođači nisu zainteresovani, ali je veliko interesovanje prerađivača, odnosno šećerana. Od parametara nešećera zavisi koliko će biti iskorišćenje šećera koji je akumuliran u korenu, kao i koliki će biti prinos belog šećera.

Kako postupiti kada je u pitanju bolest šećerne repe?

Iako proizvođači smatraju da je šećerna repa završila svoju priču i da je gotovo sa njenom zaštitom, Bjelić upozorava ratare koji će kasnije mašinama ući u svoja repišta da moraju u dogovoru sa zaštitarima bilja da utvrde da li je potrebno uraditi još jedan tretman, jer u ovom periodu bolest može da napravi veliku štetu.

Osim bolesti, štetu prave i glodari. Nakon poslednjih kiša miševi su postali izuzetno aktivni, hrane se korenom, te se u sve većem procentu beleži i trulež šećerne repe.

Nakon svega nabrojanog, da se zaključiti da ima mnogo elemenata koji određuju kada treba vaditi slatki koren. Ukoliko digestija nije zadovoljavajuća, logično je pričekati da se sadržaj šećera poveća i tada pristupiti vađenju. Ako ima malo trulih repa ovaj posao se može odložiti, no ukoliko je broj trulog korena velik, nema razloga za čekanje.


Povezana biljna vrsta

Suncokret

Suncokret

Sinonim: - | Engleski naziv: Sunflower | Latinski naziv: Helianthus annuus L.

Suncokret potiče iz Amerike (Meksiko, Peru). Najpre je uzgajan kao ukrasna biljka, seme je korišteno za ishranu ptica, a ljudi su jeli jezgro iz semena. 1840. godine je prvi put... Pročitaj više »

Tagovi

Srednji Banat Šećerna repa Puna sezona Prinosi Kraljica ratarskih kultura Sadržaj šećera Dušan Cvijetić Lazarevo Zrenjanin Setvena struktura Pšenica Kukuruz Suncokret Otkupljivači Otkupna cena Analiza zemljišta KWS Helenika Marijanka Di


Autorka

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski, Zrenjanin

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Ostani kod kuće!